Шумадинка

103

ва0 гди Египетљ лежи, одговорио е еданљ берлински амалинљ: Египетљ лежи сг> леве стване равнитела, кон рћчв у земл1 >ог1исаник> значи велику врућину. Египетг, се гран ичи на сћверу са европеискимг> карантинима на к»гу са т урскомг. воискомћ , на западу са библическомљ повћстн „цомђ, а на истоку са енглескомЋ политикомђ. У Египт у е тако велииа врућина, да Египтнни никако изт> знол не излазе, кое се тамо зове клима (поднебие); и то тако Т опло, да би се наши, кадт> би тамо отишли, разтопили вовци у џепу. Егинетљ е земла преко мћре плодовита, и производи почестне кромпире, као што су уобште и сва растћнив у наивећемг. уепћванго. Тамо се налази бадема, дрва,на коима роди суво грожђе, далћ има тамо холандскогЂ сира, роде пакле са леплвивомх> гумомљ, има у изобилиго салате одт> сардела, каФе сувоп, свинвскогљ меса и 1оштг> многе друге сорте шжнога воћа; главни е пакљ производг. густг> пилавг,, кога Египтнни врло радо еду. Тамо има и разне Феле животинл, кое одчасти тамо у виду пиладие живе, а одчасти се тамо баЕе изг. задоволвства и комодитета, као на пр. хиене, ков се шеташ радо по гроблго, и то изг> презћлне ^лгобви према мртвимћ лгодима, далћ крокодилг>. кои има грдне челгости, тако да и наиситние рибе прогутати може; далћ нека Фела четвороножни птица, кое се зову Ихнсумонг,, и ков се изђ страни земалн у Египетг. доноги , па тамо за новце показун као кодг> насг> маимуни; наипослеима више морски аждан, кесега, рода, свилени бубица, Енглеза и 10штг> млоги други дивлљи зверова. Наиглавнив е пакг> животина камила, коа се у Египту у место караване употреблава, коа никадг> ништа не пие, и зато никадг, напоинице (Сакши1ла за пиће) не иште. Учени естествосиовци мисле, да се камила у часове одмора занима са леженћмг>, да. Египетг> е iouiTi> збогг> тога знаменитв iuto су тамо пирамиде изнађене , кое су тако велике, да се на хиллдумилн далеко видити могу. К.адг> египтдни умру, онда се они зову мумие , кое се за скупе новце продаго музеумима европскимг.; у осталомг, Египтнни суприсвои виеокои изображености ипакг> врло глупи, ерв су ови у старо време веровали у вола, и обожавали га и т. д. II р в н ц е. (Ко в cpefiuiu .) — Валериднг, Максимусг. приповеДа : „бдномг. e прао Диогенг. зелћ свое на бунару , и ту ra затече Аристипг.. Оваи му рекне : „Да ти оћешг> иоле тирану Дионисиго да ласкашг>, или барг> да ra нег Рдишг>, ти се неби морао овимђ зелћмљ ранити."—„Нив тако," одговори Диогенг>, „да ти оћешг. сг> овииг. зелкиг> да се ранишг., ти неби имао нужде лагати и подло ласкати Диониснго!" —• 6данг> селакг. у Нћмачкои пошао е после слуизг> цркве управо у меану. Кпдг> е у меану дошао, Чримћти онг., да е изгубио свого молитвену кн&ижицу на °Уту. Онг> се за то жалио меанџш, и оваи му савћтуе, се врати истимг> путемг> у цркву, можда ће е ioiui> и На ћн. „О!" одговори селвкг., „нема одг. тога ништа; нем °)«е се наћи , ерг> л нисамв кнвигу изгубио идући изг> Ј,е ане у цркву . него на путу изг> цркве у иеану." (Двобои.) Двоица се за нешто порћчкаго, и еданг> е "° 3 вао оногг> другогљ на двобои. Позвани , кои бипше

човекг> врло ладнокрвне нарави , трудио се изг> петни жила, да стварг. и распру на лепг. начинв и безг> проливанл крви разправи , но све узалудг.. „Овакова се увреда може само крвлго опрати," биаше одговорг. раздраженогг. и пргавогг. противника. Наипосле прими онаи први позивћ , и они изиђу на опредћлено место. Овде е повторио и увћравао позвани опетг>, да онг> ние имао никако намћру, н hra увредити, и предложио е опетг>, да се помире. — „Никако !" викне онаи други бесно, ми се морамо тући, и еданг. одг> насг> мора остати овде на плацу !" — „Е, ria добро" одговори онаи миролгобиви, „кадг. е тако, а ви останите , л идемг.." ■— Сг> тимг> рћчима огфене онг> ономг> другомг. леђа и пошао е наглимг. коракомв кући; секунданти (обестрани сведоци при двоб )io) ударише у смеи. а исто тако и онаи разлрени ветропирг>, и ствар>> се на томе и сврши. (Строга казнЂ.) — Позориштникљ А. у еднои нћмачкои престолнои вароши бинше познатг. као лакомисленг. и нештедлвивг. човенг>, кои е знао валано уживати време и животг., ко i се бринуо само за данасг., а за неизвћстно сутра никадг. ние бригу водио , и кои е по томе мћсечне свое рачуме приманаи издавана свршивао свакадг. са округлимг. броемг. т. е. са нуломг>. — Премда је имао знамениге приходе, то онт> зато ииакг> нин никадг. могао што затптедити , него е шта више вавћкг. дужанг. био. — 6данпутг> се догодило, да су нћгови благонадеждни, или управо рећи благобезнадеаЈДни синови, дивлг.и и разкалашни дерани истувли синове у истои кући седећегг> министра rpa®a одг> В.. и разкрвавили имг. глав« . Нћгово превосходчтелство граФг. одг> В. бинше извант, себе одг. лрости н гнћва кадг. е видио истучене свое синове, и послао е одма свога камердинера кг> безбрижномг> позориијтнику са жестокимг. укоромг. и пребациванћмг. и сг> дипломатскимг> озбилћнимг> зактеванћмг>, да му се да саино и доволбно удовлетворенћ примћрнимг. и строгимг. казненћмг> разпуштене нћгове дћце. — Позориштникг. А. саслуглао е говорг> камердинера мирно и викне затимв као изванг, себе : „Ужасно! мои су дакле разуздани синови доиста такво злочинство учинили? То е страшно , грозно, неописано, нечувено !" „Па зато треба они и да буду тако строго казнћни, да за цћлогг> свогг. живота памте." — „Алн кажите ми, r. камердинеру , зарг. има казни, кон би доволвна била за такво преступленћ ?" — Камердинерг> сле^ао е раменаи рекне : „Незнамг. а, него нћгово превосходителство оз6илбно зактева. да се строто казне." — Позориштникг> А. одао е rope доле по соби немирно и као у очаанго ; наеданпутч. стане онг> предг> камердинера, лице му се разведри и онг. викне страстно: „Знамљ, сћтио самв се; Кажите нћг. превосходителству, да ћу а мое синове нћму за удовлетворенћ свирћпо казнити, а ћу iи — лишити наслћдид !" затимг. се сладко насмее. 6рг> осимг> дугова ние ништа имао. (Рибе.) 6данг> сиромашанг. 6вреинг> позванг. е био на ручакг> кодг. едногг> богаташа, такође бвреина. Кадг. су изнели на софру рибе , онда извади богаташг> сиромашку на танг>ирг> оне наиситние. Овап пакг> разлгоћенг>, превртао ш е вилгошкомг> по танБиру, нити ifi е хтео ести , него е полако гунђао и мрмлао. Богаташљ гледао га е позадуго, па га наипосле запита шта то ра-