Шумадинка

ви господине," одговори Мартинљ , „но такво е садт. настаио време, да човекљ неможе поштено живити, ако неп0 пггено неради." (ЛаднокрвностЂ.) У Вашингтону убио е еданљ енглески иордн у пиннству изђ пушке келнера оне гостионице, у KoioK е онљ обитавао. Уплашент, гостионичарт. дотрчи као безЋ душе: „господине, знате-ли ви, шта сте урадили ? ви сте убили мога келнера !" — „Е па добро!" виК не пинни лорд-b , „а ви ми га ставите у рачунљ !" — бдна е жена пала у воду и утопила се. Нћнљ муЈКЂ е дошао. и тражио е на ономђ месту, гди е пала, па после ишао е све узг. воду и мотрио, оћели е какогодв спазити „бси л' ти луд-Б," рекну му околостоећи, „што e тражишт> узЂ воду, та она е морала низт. воду отићи!" — „То неможе бити," одговори онљ, „ерт. е она за цело време нашегЂ брака вавћкт. узт. воду пливала; т е. све узпркосљ радила." (ЕнглезЂ) бдант, Енглезт. узео е у Паризу подт. кириго едну читаву велику кућу , и задржао е за себе само две собе у наигорнћмљ бого. ГосподарЋ одг. те куће бинше врло лгобопитант,, какве госте племенити лордт. јоштт, очекуе, и запита га: „Високородни господине, ви безт. сумнћ очекуете овде вашу милостиву госпого са Фамилиомт, ?" -— „То ние", одговори племенити лордт. зевагоћи, „н очекувмт. само мон четири ловач1:а пса, кои ће се ради поправлћнин здравлн бавити шестт. месеци у Францускои. (Ракип.) Ракил е врло чудновата стварг, ; — после смрти чини она човека вечнимт. и безсмртнимт., а за живота тћши га и упропашћава ; ево всногт. примћра : бдант. болестант. надничарљ отишао е лекару, и оваи му е забранио пити ракиш, будући она стомакт. квари и троши; надт. наеданпутт. опази радникт. у соби лћкаровои едант. човеч^и стомакт., кои е столо у стаклету едномт., напунћномт. еа шпиртомтз да не изтруне. Надничарт. се томе ако зачудио и рекне: „Смешна е стварв ракиа; овде у стаклету храни она стомакт. одђ пропасти ; а моме стомаку шкоди, како то моа«е бити?!" — При представланго едногт. новогљ позориштногт. дћла питао е едант, лгобителв театраеднудо нћга седећу госпого: „влте госпоа! оваи е комадт. предиванЂ; ви сте безЂ сумнћ изванЂ себе одђ усхићена ?" — „Ане, господине", одговори сат.ива госпа. „а мое задоволвство и увеселеиие трпелвиво сносимђ. (Енглеска) — Прославлћни енглески дипломатЂ Фоксђ ручао е за време свога бавленн у Паризу кодђ граФа С. — После ручка оде газда сђ гостомђ своимђ У едну салу, у KoioK биаше и една прекрасна мапа целога света. Француски rpa-si., показивагоћи прстомЂ на Енглеску, запита Фокса: „Кажнте ми , како е то могуће, Да оваи тако мали остро†влада надЂ половиномђ свет а?" — „О одговори Фоксђ , „ово е само нашЂ кварТи Рђ за конакЂ, светЂ — то е права Енглеска ! ?" (НзанмностЂ) = бданЂ господинђ узео е врло руЖну девоику, и хтео е барЂ на свадби показати се пренг.ои услужанЂ и учтивЂ. У тои намћри рекне онђ Ht °H: „лгобезна моа, премда сте ви преко мере ругкни. то васЂ л ипакЂ тако нћжно лгобити . као да сте сушта

богинн лепоте". „А и а", одговори она, „нећу никадт. у лгобави према вама оладнити, и премда сте ви врло глупт., а ћу васЂ свагдаза наидаровитиегЂ и наипамнтниегЂ човека сматрати". (Преповедке о духовима) — бдна служкина кои е видила на асталу i-вога господара научни и забавни листђ „ДухЂ времена", молила е господара свога, да iofi даду ту кнвигу на прочитанћ, будући е она велика лгобителвница „преповедки о духовима и аветиннма". (Мисао) „Мени е пала на умЂ лепа мисао" , рекне еданЂ у друштву. •— „Л се немогу томе начудити" , одговори други „ерЂ е мисао редко поввленћ у вашои глави". Д О П Л I. к н о в О С Т SI. В. Беоерпдг 4. Марта. ДанасЂ пре подне по постоећимЂ Формама подигнута е застава на кралћв. ПраискомЂ конзулату. Топови како испредЂ касарне тако и сђ града поздравили су подизанћ ове заставе. -ј- Београд s 4. Марта. После дужегЂ болована преселио се гоче у вћчностт. г. ПетарЂ РадовановићЂ УправителБ основни школа. Тћло е нћгово при млогоброинои пратнБИ данасЂ пре подне саранћно. Сва виша и нижа школска заведениа и све готово канцеларие изпратиле су до гроба овога у нашемЂ отечеству наистариегЂ училиштногЂ сатруднигЈа. Онт, е у свои 50. година живота, скоро 20 година провео непрестано као УправителБ школа. Нћгово Високопреос. г, МитрополитЂ указао му е своимт, при опелу чинодћиствованћмЂ последнго почестБ. Г. Лрхимандритт. Гаврилв говорио му е сходно слово, укомт. су укратко побронни нћгови труди ово школа и труди на кнЂижевномЂ полго.Бог-да му душу прости. € Т Р I К К Н f> II О <С Т Н. По извћстиго изђ Париза, сва Флота адмирала Лиона оставила е 3. Марта Б осфорђ и отишла е у Малту.—. За време последнћгЂ рата , руска воиска ние прелазнла пероиску границу, него е само на границу еданЂ корпусЂ био ставлћнЂ. — Француско и енглеско правителство садЋ су опетЂ у наиболћмЂ споразумленго , и садЂ ће у Китаискои размирици заеднички радити. УговорЂ е еданЂ у тои ствари заклгоченЂ, при комђ е Француска имала ползу Католика у призрениго. — Монзхђ Вентура држао е опетт. предику у Тилћриама 25. пр. м. и врло е нко у тои предики противу универзитета говорио. — Царт. аустриски и царица враћагоћи се са путована изђ Пталие приспћли су 1. Марта у Бечт.; где су са наивећомт. свечаностћу дочекани. Изђ Котора одђ 16. пр. м. нвлжо загребачке новине ову сумнигелну вћстЂ : руско е правителство сву новчану помоћБ што ч пређе Црнои Гори давало, одсечно одказало и престало давати. У слћдству тога кнлзђ Данило при полазку своме издао е заповеств, да се све молитве кое су се до сада у црквама за здравлћцара рускогв чиниле, изоставе, и да се само кнвзђ Данило у црквама споминћ. Турска пакЂ з 6 огђ догађаа у Суторини, прикинула е саобраштаи са Црномт. ГоромЂ, и смишлн да ма коимт. начиномЂ обвлада ЦрномЂ ГоромЂ.