Шумадинка

У Београду 12. Марта. 185 7.

ШУМАДИНКА » И f % 9 1 9 шш? ш шт Учредник-b и издавателв Лтбопн|)1> Si. Номадовнћв*

ТЕЧ. VI.

Ован листт. нзлази Вторникомт., Четврткомт> и СуботомЂ на по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за пола год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. вр. ср. одт. врсте за вдан-путт. а 5 кр. ср. за трипутЂ.

Л? 30.

Жснндба »H'.sii .иобапн. ( Продужено) Други данг. било е кодг. маркизе вечернћ другктво. Валерин е хтела последнви путг. скупити кодљ свое бабе девоике свое другарице. може бити . поносећи се са cBoioMi. срећомг., хтела имђ е показати свог -b миадоженн). Почеии су се скуплнти , и она се први путљ иадаиа бити царица на томг> баиу. Око деветг. сати дође госпон Лас-Бермехасг.. Она e бипа скннуиа са себе жаиостне аиБине, и била е обучена у чисто беиои одт> атлаза аиБини : дуге косе нћне биие су оплетене у пиБОСнасте пиетенице и прибодене китомг. лгобичице; на свомг. нћномг. накиту ние се могио видити ни злата ни каменн; она е изгледала као сама богинд. Сви обрате очи на нк>,за тимг> гомила изтрчи и обколи е. Необраћагоћи, као што се примћтити могло, ни ваиманћгЂ вниманин на ово суетно обожаванћ , она се изрази да неће играти, оде у другу собу и седне на канабе до стоиа, на комг> су две иое старе приитеиБице починвие парти№ uiaxa. Посие некоиико минута дође и Теобаидг.. Ушавши у собу онг> е очима тражио rocnoio Лас- Бемерхасг.. Валерин опазивши ra зарумени се, ерт. га она читавт. данг> видила ние. У сали су играии. ГраФг. Анатолг. добивши корпу одт. rocnoe Лас-Бемерхасг>, увино се око нек.| лепи женски, да би тимг> разтерао cboio невоиш. Теобаидг. ии се чинио споконнг. но невесео. Онг> изигра први кадрилт> сг> Ваиериомг., и затимг> седне у други угаив сале. fl одемт. такође у ону собу, у Koiofi е била Лас-Бемерхасг>, и почнемг. играти шаха сг> rocnoioMi> М***, едвомг> старомг. женомг. глувомг. и ра зсеаномг. тако, да се До нћ могио говорити таино како е коме волл. Н самв с едио леђ'ма кт госпои Лае-Бемерхасг>, но самћ е видио У огиедаиу право противг себе. Она е седииа на канабету и бииа е умиинта као свагда, но замишлћна; едва е °Дговорииа и онима кои су е зашто питаии, а пазлћиво г,, едала е на нашу игру. Ово e трааио до ирвогг> после "оноћи сата. Н самв почео мислити да самв се преварио, но у ово 'ч уђе Теобалдг> кг> нама у собу. Госпоа Лас-Бер-

мехасг. погиеда на ићга и тихо се осмене. Онт> седне до нК: н се учинимг. као да самћ се у И 'РУ УАубио. — Како сте ви вечерасг. весели? запита ra госпои Лас-Бермехасг> сг> саучастиемг>. — Никако, п нисамБ могао весео бити; у мене има млого тавни мисли, и нишга ме неможе развеселити. — Васг> као да усхићава, што сте гако сретнви ! — Заиста, и право да кажемг>, ваилло би да н топиие лшбимг. Валерин), ерг. она е тога достоина. — А зашто не? онае лепа, а вамг. се исповћдамг>, да немогу постићи, како ви можете бити кђ нбои тако равнодушни. ЗарЂ ви неосећате ону срећу, оно неописано биаженство, живити сђ другомЂ срдца, сђ миломђ супругомЂ, сђ еднакимЂ мислима, сђ еднакимЂ желама,ин>биги изђ свегЂ срдца свого собствену душу. О , то e блаженство ! . . . . Говорећи ово, онаеуправила свое велике, преиспунћне туге, црне очи, на Теобалда; оваи га погиедЂ сасвимђ обчара; л самБ видио како е онђ уздрктао. Устне нћгове побиеде , онђ е едва дисао. ЗатимЂ нека миcao обрати га опетЂ кђ себи. — ЗарЂ ви нисте лгобили вашегЂ покоиногђ супруга? запита го онђ иадно. Она ућути, и неки презрителни осмеи едва iofi се покаже на устнама, пакЂ затимЂ рекне асно: „ни нћга ни никогђ на свету". — Дакие вашЂ бракЂ нив био изђ игобави ? рекне ТеобалдЂ сђ некомЂ радосћу. — Ние, мени е било текЂ шестнаистЂ година ! Садљ н не би онако иудо изрекиа заклетву, коа на васЂ живот1» игоде веже. — Ви се дакле нећете више удавати ? — Не, Теобаиде, н се нећу више удавати. Онђ погледи у нго зачуђено, з 6 огђ изражан, сђ коимђ e она изговорииа ове последнћ. речи. — fl се нећу нигда скионити на другу удадбу, б .езЂ игобави. дода она умилато.