Шумадинка

— „А изђ лгобави ?" упита Теобалд-Б као неотице. Она печаино мане гиавомљ. — Изг> лгобави, рекне она. Ко разуме шга е лгобавћ тако као а ! Лгобавго називаго овде сувгно превинHfe, ласканћ и лицемћрно прилтеивство. Погиедаите свуда около насљ, ко измеђљ ови лгоди зна шта е лгобавБ ? ГраФг. Анатолг.! О не! у нћга е врло гкива на лицу бон, онљ врло добро игра, и улагуе се млого свимг, гкенскннама, може л' онђ лгобити вдну измеђг. нби ? Валерин ? пресретна девоичица ! Она ник нигда плакала вас-в чекагоћи; а не бледи и не стрепи кадБ чуе да ви долазите. А и ви Теобалде — Н, рекне на ово ТеобалдЂ ст> некимг. незадоволБСтвомг.: н, дакле ви мене добро познаете ! — Ви нелгобити Валериго, нити ћете io кадгодг. лгобити, продужи она: но она збогг. топ. неће бити несретна зато, што она незна, шта недостае кг> нћнои и вашои срећи. — „А зарг. а знамг.?" рекне Теобалдг. дубоко узданувши. Она мало поћути и одговори такође узданувши: „Ви знате." — О дакле ви валн да ме сажалћвате ! рекне онг. чисто нзванг. себе. Ахг>, како самв а одг. овогг. часа несрећанљ ! . . . . Она ra умири еднимг. своимг. погледомг.. Онг» ућути; затимг. прекрсти руке , и сг. некомг. тугомг. , кого се више ние трудио сакрити, рекне : — Ви дакле знате шта и трпимг>. -—- Бћдни Теобалде! рекне она тихо, и као да iofi се суза на очи навукла и заблистала на трепавицама. Онг> одг. горећег-b чуства побледи; и рука нћгова дотакне се руке ватрене Шпанволке. — Но л јоштг. нисамћ огкенћнг>, рекне онг> дрктећимг. гласомг.. Л самв !оштг> слободанг.. О , л самл текг. данасг> разумћо, како би могао бити срећанг. ! Госпон Лас-Бермехасг. обрати очи на нћга, и ние говорила ни речи. Они су и безг. разговора едно друго разумћли. Д самг. тражио очима Валериго: пресрћтна и повћрителна девоичица, играла е у сали и изг. далека осмеикивала се на свогг. младогкенго. После едно четвртг> часа rocnoa Лас-Бермехасг. устане и оде. Теобалдг. седне на нкно место, и заостане ту дуго у дубокомг. размишллнго. Л самБ пакг. непрестано играо сг> госпођомг. М * * У три сата после поноћи , кадг. су се почели разлазити , Теобалдг. устане , приђе кг> мени и рекне : Д бн желио сг. вама нешто говорити : оћете л' моћи самномг> састати се сутра на само ? Сутра немогу, одговоримг> mv н спокоино, ако е срце мое и цепало се: сутра у седамг. сати идемг> н у Бове, и тамо ћу се четири дана задржати. Ако оћете у неделго , н ћу право сг> пута доћи кг> вама на доручакг.. — Дакле у неделго, рекне онг. дагоћи ми дружески ио сасвимг. замишлћно руку , у неделго." Онг. се спремн да иде. — Лаку ноћв, рекне прилазећи кг> нћму Ва-

лерил. Ви вечерасг. нисте ни мало били весели. Но до. иста и мени е привтние наше домаће дружтво." Идуће неделћ, враћагоћи се изг. Бове , одемг> н пр. во ki > Теобалду. Онг. е седио самг> у CBoiofi соби. Онг. е био печаланг., но сасвимг. спокоино пресретне ме и да. де ми руку. Н се нисами надао да ћу ra оваквогг. застати: Онг. е био равнодушанг., кое се ние слагало сг. онимг>, што ми е онг. казати хтео. Ми обоица седнемо за нћговг> писаћи асталг.. — 6данг> мои сродникг> епис«опг> Д—ски умрг>о е, рекне онг. пружагоћи ми распечаћено писмо ; наслћдникомг. своимг. онг> е пазначио Анатола, а мени е оставио двеста илада Фра нака. — И вамг. изг> свегг> -срца честитамг.: ви се чини ми се нисте никако надали томг> наслћдиго? —- Нигда. То е трипутг> више одг. свегг. могг> досадашнћгг. иманн. Мени е то особито мило збогг. Валерие ..." — дода онг>, савивши писмо и бацивши ra на столг>. fl самв се одма сетио да при нромени обстоателства благородство дуп!е неће допустити 'Геобалду , одказати се одг. руке Валершне; и изг. дублБине душе благодарио самБ Богу. Мени се чиннло да нБина свеза мора бити благополучна; но опетг. не безљ стра рекнемг. : —- Теобалде, ви стеми хтели нешто казати данасг> и /1 самБ нарочнто збогг. тогг. кг. вами дошао. — Нишга ништа, одговори онг.; мени е врло жао iijTo самБ васг> сбогг. безпослице узне миравао. Н ra нисамБ био кадарг. далћ разпитивати и само му рекнемг.: Теобалде, ако ви имате какву таину на срцу, то се надамг., да е можете одкрити вашемг. старомљ, као uito самб н, принтелго. Онг. ма ане главомг. тако ровнодушно и решително да е нашг. разговорг. при obomi > престао. Онг> узме еданБ на асталу легкећи календарг. и покаже ми прстомг. едну, исподг. 25. Новембра превучену черту. — 1оштг> десетг. е дана остало , рекне онг>; да нисте заборавили ? Чини ми се ништа, одговоримг> д, узнемиренг. нћговимг> ладнокрвиемг., кое е НБИмг> обвладало у време овогг> приготовлаванл. Донесе се дорз'чакг> и ми продужимо разговарати се о ситницама свадбе. Анатолг> ние могао бити на свадби: онг. е морао ићи да доведе у редг> дћла тичућа се наслћдин, кое му е приносило шестнаистБ хилвда ливри годишнћга прихода. Давно е заклгочено да буде валержна свадба у селу у прекраснои кућици близу Медона. У овои истои кућици маркиза е воспитала Валериго, и она е непрестано желила, вћнчати Валериго у онои истои цркви гди е и крпЈтена. (продужение слћдуе) П |t в н ц е. (Посао) бданг. човекг> дошао е после подне кодљ едвогг. господина, и питао е вратаеа, оћелимоћи предг> господина изаћи, да му едно прошение поднесе. Вратарљ < уђе у собу , врати се за неколико тренутака натрагг> и