Шумадинка

122

ризЂ. Незнагоћи шта му e на срцу, могло се мислити : да онђ страстно ишби милу свок> нев1>сту, кои е само за H'Kra и зкнви.ча. O hi» ioft е ođpaliao наинћжнил старана, и чинило се да само мисли о будућноети, кђ којои су они ишли заедно. Но, ахљ ! Свим' овимћ уиравлала е само една тврда воли, игпунити оно , што е онт, држао за свету cboio дужностг>. Последнви десетт. дана прођу сасвимЋ брзо; 25. Новембра био е данљ дсан1> и лепт> као у пролеће. Л самћ се радовао нћму сљ тимћ више, што е онг, еданљ могао истребити изђ мое главе савг> немирЋ, и што ће се ст» hi.mni почети данг> мое среће, koio неће битн кадра рушити буина и безумна стварв. Овако близу f^paa мои Јкела, мои стра изчезне! У готру истогћ дана Ваиериа полшби ме у руку и молила е за мои благословљ. Ми проведемо готро у соби еестре мое. Теобалдг> ние долазио. Онћ ние хтео безпоконти Валериго, у оне тренутке, кадљ девоика несматрагоћи на свету свого лгобавБ, сћ неволБнимЂ страомљ чека промену своесудбине. fl самв iouiTT. изпрва казао: да е маркиза Понсљ била сасвимг. добра, но привезана сасвимг. свћтскимљ с>бичаима. Она е сво готро провела облачећи Валериго , и бр инула се о свима свадбенимг. ситницама. Она е ходила овамо и онамо, све сама уређивала, све намештала и текг. кадг> - што 6 погледала сг> пунимг> задово,и»ства очима на мене. У мерово надлежателство опредћлћно е било ићи у седамг> часова , а одтудг> у мединску црнву. Позвани су били само едни сведоци. Маркиза е доручковала у својои соби сг> Валериомљ, а л одемг> кг. Теобалду. Д самљ био тронутћ видећи ra необично весела. Сретна Валерии, готовећи се кг> свомћ счастиго, молила се Богу; а OHb се трудио загушити своа чуства, да мужествено сврши свое само-отважеић. Мени е било жао, што нисамт> пређе на nhra навалио , да ми све исповеди; но садг> е већг> било доцканг>. Л самв примћчавао да се онг> внутренћ мучио, и може бити хтео е мени сву свого тугу одкрити ; мени , нћговомг> искреномг> приателго и второмљ огцу. Но нашто то садг> ? после два сата онг> ће већг> бити валершнг> мужг>. А притомг. и паметние би било не говорити о ономг> , што би нћгове ране позлеђивало, и тугу нћгову обновило. fl га оставимг> дакле облачећи се. После по.Г часа дође онг> кг> мени у библиотеву. Нигда ми се ние учинио онг> тако принтнимг.. А међутимг> судећи по нћговимг> црнимг. халБинама, и бледомг> лицу , мучно е било погодити кг> чему се онг> спремио , на свадбу или на укопг>. Д самБ се такође облачио. Теобалдг> приђе кг> орману, узме сг> нћга едну кнБигу, но одма го баци; затимг> оде кг> пећи и усили се веселимг> показати се , но руке нћгове су дрктале. Л дигнемЂ кнБИгу, кого е онг. бацио : то е било путованћ по Шпанш, кого намљ е дала на прочитанћ roспоа Лас-Бермехас-b. *) У Францускои е обичаи, да предходителио, желеће се венчати, непита грађанска влаетБ, да лн едно друго драговолћно узима, пакт> после иду се в-ћнчати. Мерт. оакт> е сваке вароши глава као: биргермаисторг,.

За тимт> одемо у велику собу, Теобалдг. е био сасвимг> равнодушанг>. Онг> прнђе кг. Валерји, кон се шетала сг> својомђ бабомг>, и полгоби е у pyi;y. Валериа е била са свимг> у бело обучена, сг> венцемг> одг> цвећа и покриваломг> на глави. Она е била у ови«г> халћинама сасвимг> прелестна; као ангео , у когг> прнсутствиго све зле мисли и безумне страсти саме по себи изчезаваш. Теобалдг> е такође осећао оваи утнцаи чисте невиности; лице се нћгово разведри ; у obomi > ока тренућу заборавио е онг> на иладу удовицу Лас-Бермехасг>. Соба е била величествено осветлћна, и накићена, показугоћи сниностб и милину. Но ми смо се некако губили v овои великои соби едно одг> другогг> , и п предложимђ сестри да идемо у манго собу. — Не не, повнче она са снимг. задоволБна; садг> ће доћи гости. 3api> ви миелите да ћу в удати Валериго П онсб таино и крадомт, ? Она 1ошт> ово ние изговорила: кадт> наеданпутг> врата се отворе широмг>, и слуга нви : да е дошла госпон Лас-Бермехас1>, а за нвомг. i'oihti . едно дванаестг. лица, придтелн и сродника обе Фамилие. — Ово е изнеиада чедо рекне маркима Понсг. тихо Валерш, ков радостно заруменивши се примала е и поздравлнла госте. П самБ био у очаиниго. Госпол Лас-Бермехасг> спокоино приђе кг> ВалерЈи и седне до нћ. На нбои су биле беле алвине, у косама нћнимг> уплетени су били бели цветови. Богата мантила била iofi е по шпански преко главе пребачена. Она е наличила сама на невћсту, и била е тако примамлБика, да е могла човека чисто залудити. fl потражимг> очима Теобалда ; онг> е био покрио марамомг> лице, и а самБ му само чело видио , кое е било тако бледо, да се ние могло разликовати одг> мараме. Читавг> четвртв сата прошао е у честитаннма roстиго, и затимг> аве намг> да интови чекаго. Сви устану. У овомг> обштем -Б движенго госпон Лас-Бермехасг> приближи се непримћтно Теобалду; л самБ био за нБОмг>. Чинило се да се онг> усилавао одгнати одг> себе страшно чуство и раздирућу му срце тугу. Очи су нћгове биле управлћне на едно мћсто, колена почну подг> нбимђ клецати и онг> се ухвати за врата. (продужение слћдуе) Р i> ii а т ii 3 к с з д а. Репата звезда, коа се очекуе 1. Шнин, зове се „репата звезда одг 1356. год " , ербо се те године поавила на небу репата звезда, одг> кое се била нко поплашила Европа. Она се е пре тога понвила била 1264. год., па пошто е крозг> 292. године обишла свои круп>. полвила се наново. Светг> се био тако поплашио, да е самљ Карлг> V. збогг> тога наивише и дао оставку на круну. Збогг> тога се та звезда зове и „звезда Карла — Меланхтонђ е написао о томе поиву обширко извћстие. Марта мес. 1556. год. виђена е та звезда у Дћвиномг> сазвездиго. Виђена е у исто време и у Хини , али млого дуже времена него у Европи. Кажу да е била 700.000. милн далеко одт> землћ. По наннов1имт> пакг> рачуннма холандскогтЈ астронома Бома у Миделбургу могла би та „звезда Карла V."