Шумадинка

и зоста ги и до Августа месеца 1860. год., а да се иеможе наП редЋ казати и дат,, у кои ће се понвити. Отуда ве1И ДемлЂ да е само измишлКно што иажу да ће се она „онвити башт. 1. IOhiia ове год. притоме и астрономг. Бабине, KOi-b Французи зову „истреб.чичљ репати звезда" ^„иазув да су све репате зпезде , па имале h . ih немаие peni>; само гасови нои по далнЈ.имг. небеснимт. просториа^а шврини). Нашћ r. Вукљ Маринковићг. („Начела физнке" одћ 1851.) вели да се репате звезде уобште пона ивише састое изг> мутне променлБиве парне масе, и ијиак> У TO " езгру. кон нити е стаина нити е гасовита, нег о e растресита, ербо светлостг» непокретни звезда проп^шта крозг. себе целоклпну и безг. преламан«. Астрономг. Бабине у едномг. cbomi > раниемг> д'1јлу о репатимг. звездама прогласио e ове уобште за „звезде, кое лшди само превиђан)", и доказуе штавише да су ове ioinii ман!. нешто, него ни ништа. У последнБои седници париске „академие за науку" доказивао е онг. то ова ко: 1) Воздух-fc, кои би био густг. за едант, ми .1иметерт> а налазио би се у предћиу гди се поавлгош репате звезде. па би ra сунце осветлило, •—- био би јоштт> млого снин1и него репате звезде. 2) Репата звезда ма да е ве.тика као и земиа наша, опетг. нии тежа одг. 30.000. килограма, т. е. ние тежа него 30. кубички метера воде. До тога резултата дошао е Бабине напоспедку отуда, што репата зиезда, кадг. се поави испредг> непокретне Kfie звезде, доиста ни мало неспречава светлостг. ове, него е сву кро31> себе нропушта , па макарт> да е непокретна звезда десете иии нданаесте, те iomTi, иман1.веиичине. Ту истину доказуш и астрономи Хершелг.. Пиаци, Бесеиг, , Струве и Хиндг>. Репата звезда одг. 1828. год. изгиедала е као кугла одг. едно 125.000. миии у пречнику, па еСтрве ипакг. крозг. нго видио непокретну звезду едну, текг> еданаесте величине. Чимг> се тако зна густина кое репате звезде, онда Бабине вели jsа одма може и скупну вагкину такове звезДе изнаћи Oin> е прорачунао да репата звеода, велика као и землн наша неби тегка бнла одг. 30.000. килограма; дакле неби бииа тежа одч. 30 кубички метра воде. Таква пакг. звезда, све ако би и ударила у землго нашу, уДарила би по иКговомг. мишленн) тако слабо, да ми неби "и осетили. Но ние, вели онђ , ни мислити да икадг, мо'■ке икои репата звезда ударити у землго нашу. ербо се свака репата звезда ноавлгое текг. одвећг. далеко одг> З емлк. Ние дакле ни мало боити се репате звезде. коп се °ченуе 1. НЈнин ов. год. Д О .4 I. К 12 О 55 « Г Т ВЕ. По гласу „званични новина" архнварг, Суда вароши е °града Петарг> Анђелковићг, ноставлћнг, e за секретаСуда Окр. Смедеревскогг>, а на нћгово мћсто за ар" Ив ара Миаило ћелешевићг. канцелиста Поп. ПросвештеH «a Кн1,иговодителБ Суда в. Београда Петарг. Стон-

новићг. за Рачуноводитолн истогг, Суда, а на нћгово мћсто за киБИговодителн Новакг. Еремићг. Канцелиста Совћта. У Београду 14. Марта. „Србске новине одг. 12. ов. м. авлнго по чувенго , да е изишла и скоримг, ће се званично обнародовати уредба, noioMi, се „Т рговачки Одборг>"у Беогркду установлпва. За случаи пакг>, ако се покагке потреба, мисле те новине шшг. напредг. да ће се и на више места у отечеству установити подобни одбори. — „Званичне новине" одг, 9. ов. м. обнв.ион) да е у напредакг, слободно извозити рину изванг. отечества. Тимг, ће веле, жителБИ наши, кои су у тои трговини били ограничени, добити проетание полћ за свого раднго. — Пр илози на споменикт, КарађореевЂ, колико in е досадг. обнародовано само у „Србскимг. новинама", износе преко 2537 цес—- Н)че 13. ов. м. у 2 3 / t сата послеподне, имали смо овде први путт, ове еод. ер.плнвину са севанћмБ мунн и некимг. градомг,, — знат, наступившегг. пролећа. — Архиварг. и регистраторг. Апелацие 11. одћл. r. Петарг, Маринковићг, после дуа:егг. боловани нреселио се 13. т. м. у вћчностБ. € Т Р А II R И « EI О С Т И. О заедничкои pad/ibu Енелеске и Француске противг Хине доноси „Пеи" оваи знаменитг, чланакг,: „Зна се да e Францусна наумна помагати Енглескои противг, Хине. Ту ва.ш узети двое на умг, ; едно се тиче онога што е већг, било па и прошло; а друго се тиче онога што ће тек-i, бити. Ш то « прошло, то наравно спада само у историго; а што ће текг, бити, то се тиче интереса различити сила, коа свака у CBOioii трговини трпи садг. велику штету збогг. сукоба сг> Хиномг,, па има нужду радити да се томе станго учини краи. За то су се . кажу, Енглеска и Француска већг> споразумеле , па Енглеека шилћ јоштг, убоини лађа адмиралу своме Сеимуру , кога знамо да и онако управлн знатномг, морскомЋ силомг. противг. Хине; а Француска, гледагоћи на опериранћ у прогпастои воини, па оставивши Флоту адмирала Герена на хинескимг. водама, налаже садг> томе свомт адмиралу да заедничкн ради сг> ономг. Флотомг., koi'omi , управла адмира.п, Риголг,. Hauia дакле морска сила заузеће no.ioataS, коимг, ће налагати да се има спрамг, нћ почитованн. Заедничкомг, пакг, раднБомг, енглеске и Француске Флоте мораће ce израдити поравнанћ, кое ће учиниг^и краи рату, и у ствари побол!,шати досадашић станћ. Енглеско е правителство, осимг. предреченогг. подкрепленл, послало |'ошг> и особите комисаре,кои ће наново скопчати преговоре сг, Хиномг,. Ти преговори тимг, ће поуздание испасти добро за рукомг,, што ће се имати на руци знатна морска сила, коа ће Хинезе опоменутн да увиде да немаго никакве користи, ако и далћ наставе непринтелг>ства". — Тако „Пеи" о Францускои. У исто време пакг. и Шпанћолска, кажу, шилћ одг, Филипински Острова еданг. полкг, воиске, коа ће осветити конзула свога што е убиенх,. — Вћсти изг, Котора одг> половине прош. мес. лвллго о некомг, преврату, кои е у Црнои Гори хтео начинити неки Лука Радонићг,, чланг. историске породицв Вука Радонића. „Алг. Цтгг>" пише о томе овако: