Шумадинка

У Београду 16. М а р т а. 1 8 5 7.

ШУМДДВНКА, А Ђ в Т "b # А жжш»®жш§ж©ет$> 9 шзжзж ш жш ^ фотш « Учредник-ћ и издавателн »1в«»бочаа|б'в» ES. Новзадовм!*!«.

Ован листђ излази Вторниколт., Четврткоит. н Сзботомт> на по табака. Цена иу е за 3 мес. 4. за пола М/» QO год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт> врсте за вдан-путт. а 5 кр. ср. за трипутЂ. */»■'

ткч. vi # Д О И .4 (. к н о в о с т и М. ћ у п р и а 3. Марта. истина нисамБ тако башг> вештЂ у писашо, те да тога ради пуштамв се по новинама да разиаЈкемЂ, шта е 6o.rli шта ии нне начинити одг новаца што се скупе за споменикг> Карађорђевг>, али кадг> сваки може казати шта му се чини да е наибоић , то самБ и а радг> што годђ рећи; кое такође ништа друго нив него само мнЈ>ние еднога пзмеђт> милиона. Све што е до садг> по новинама наведено, као за театорт. , за школу учите.шску, за цркву, за заведение банке, за оправку Жиче и проче. све е то красно, лепо и потребно , али п мислимђ кадљ би се ћупрнн на Морави правцемг> главногг> друма између Цариграда и Беча крозг> Србиш начинила за споменг> Карађорђу, било би наинуждние за наше отечество. То су обични кодг> насг> споменици, кое често приватни и сиромашни лшди себи или коме свомг> умернЈемг« за споменг> подижу. А тако светљ би пролазио преко ћу прие, сећао би се Карађорђа, и рекао би Бог-да прости « nfcra и оне , кои су му таи споменг> подигли. II. П а р а ћ и н г> 5. Марта. Непропуштамг> васг> извћстити о еднои редкости, о Koiofi одг> неколико дана овуда се говори. У селу Врабчану, среза параћинскогг>, овца Златон Ружића онгнћила е при концу пр. мес. четири игнћга, одг> кои едно е само мушко. Сва четири игнћга живе и напредуго као и други аганвцн. М. Т. Л У У ж и ц и 10. Марта. Како кодг> насг> у Србји Јошг> нема установлћни заведенин за суиашедше, неме, глуве, мутаве и ш.има подобне, тако се по варошима нашимг често видити може погд!>кои страдалникг>, кои одг> овакове болести страда. Да се пакг> онима, кои сг> ума сиђу, помоћи може, па макарг, страдали одг> те болести и дуже време , •— о томе Нека насг> увери нижеслћдутћи случаи: До npe године дана виђаше се по улицама вароши ове една сумашедша девоика Вида, изг> села Д-, обшти"е Ужичке. Она е сирота ишла боса, гологлава, косе раснлетене, у поцепанимг> алБинама, и то како лети по ®Рућои прашини, тако и знми по студеном1> леду и снеГ У Газила е и лети и зими дубоке и студене рКке, сииа зила e подћ воденице у свако недоба , и тамо се ис-

подб кола воденичногљ по шуштећоб води на наинчои зими купала. Она се пенала и играла по страшно високимг> и ускимг> старимг> зидовима ове вароши. Часг> еу гласг> кукала, спомингоћи некогг> Гаго, а часг> опетв на гласг> певала. И овако е ндна страдагоћи три четири године провела, а ние нитта о себи знала. Ово е обштини ужичкои врло тежко било гледати, ерг> е знала да е страдалница до пре неколико година здрава била, али ние знала начинг>, како би ioii помогла, будућн да лекара окружногг> или обштинскогг> ние имала. Но наипосле ревностни кметови ове обштине, кои се о целомг> обштеству своме одушевлћно стараго , побрину се и за ову страдалницу Виду. Они е предадоше на леченћ едномг> приватномг> лекару, Петру СтеФановићу Нгодинцу, кои овде у Ужици са а>амилиомг> и сада живи. Оваи Нгодинацг> прими страдалницу у свого кућу, и предузме бриж.н>иво лечити е. Божиомђ помоћу онг> е за шестг> недела дана тако излечи, да е кући своимб сиромашнимг> роднтелћима здрава здравцита и сама отићи могла. Садг> нека сваки представи себи ону неописану радостБ родителн, кого су осетити морали , кадг> су кћерв свого наеданпутг> исцелћну видили ! Она садг> живи кодг> свои родителн, и ради свое обичне послове као iiito е и пре болести радила. А одкако е исцелћна, прошло е већг> дуго време, и болеств ioS се ние повраћала, Отацг> нћнг> Миаило, одвећг> сиромашанг, будући, ние имао чимг> платити лекару Видиномг> ни трудг> ни трошакг>. Али почитованн достоини кметови ужички нису остали ни према тои прилици равнодушни. Они су и трудг> и трошакг> лекаровн признателно уважили, и изг> касе сиротинБСке достоино нзградили га. А поредг> тога издали су му и сведочанство одб свое стране (подг> 31. Ннуара т. r. JV3 93.), и у нћму изложили како е речени Нгодинацг> сумашедшу Виду заиста лечио и излечио, и како онг> има знанн одг> овакове болести лечити. Узрокг> болести Видине, по казиванго неки лгоди а и лекара нћнога, био е таи. Она е страстно волила некогг> Гаго, момка у селу нћноМг>, и мислила е за нћга удати се. Но онг> узме другу девоику, кои е од!> богатие ■i>амилие била, а сироту Виду остави. Отуда сирота Ви-