Шумадинка

да еиђе сћ ума, и тако оетане 3—4 године, докле е предпоменути лекартз неизлечи. О Ц |» в* о вв Г о р н. Лвили смо у последнКмЂ. 31 листу како е на Цетинго затворенљ познати Луна Радонићч. , uito е хтео силомћ прогласити се за кназа црногорскогг. за време, докле се khhsij Данило бави у Паризу. Садљ кажу да су и неки попљ-Мина и капетанг. нКгошки затворени, шго су ct Лукомг. држали. Осим h нби двоице има ш, као што се далћ докучило, ioniij преко двеста, кои су помешани у Лукинг. покушаи. Међу нБима е и капетанБ 6bлички; но онг. е са синомћ своимћ већљ измакао у Которљ. Неки дан г ћ е добегло изљ Горнћ Арнаутске v Црну Гору до 300 Христипна ; кои неће да буду низами, као што су пописани. € Т Р & IS К ia il> 15 « € Т И. Распра међу Аустриомг> и Сардинио .пЂ (бр. 31.), као што авлнго званичне сардинске новине, већтз се изметнула на дипломатски pacitpcTib. Посланикг> аустриски већг, е одазванг> са свим-ћ персоналомЂ. Поданике аустриске закланнће за време Праиска. НапротивЋ за одношае међу НеаполЂСКомЋ и заггадhumi , силама кажу да су б.шзу да се опетг» поврате. Западне силе повукле су лађе свое одг> Неаполн, и царг. француски већг. е оправио тамо посланика едногг. изванреднимг. некимг. посломгЈ , а у исто време е и кра.ш нћму ванредно учинио неке саобштае. О наенбуржкои ствари пакг> авла „Ендеп." да праиски кра.11> пристае одрећи се суверенетва надг. Наенбургомг>, али тако, да се и у напредакг. зове „кннзгз наенбуржки", и да шшг. крозг. 4 године прима отуда свои 100 илпда Франака, кое му годишнћ доносе стари нћгови домени и т. д. Cb друге стране авлаш да е у прошасту суботу президентг. шваицерскогг. народногг. севата, r. ЕшерЂ, нешто предстано цару Наполеону. Тодорљ ЈВ ковл И јнн&вј. В. (кралв абисински) 1ошт> Фебруара пр. год. авио е „Тр. Цтг", како се у Африки поавио неки Тодорт, I. кралЂ абисински, кои е, покоринпЈИ нека идолопоклоничка племена у у нутрашнћости Африке, наумантз напасти и на Егиаетт>, те повратити Абисинж оне области, кое ioS е отео Мехмедг. Али-паша. Два србска лнста споиинала су по томе, као што се сг> некимг. основима поговарало и доказивало, да е Тодорг. Србинг, родомг. изг. Баната; но ни еданг. од i, та два листа ние хтео узети на свое уверенћ, да е башг. тако. Међутимг? то се ипакг. примило за свршенг. посао, те ioniTt, , нао што се види изгз долнћгг. писма . нзводи се и родбина Тодорова, коа као и данг. данашнви живи. Абисинин , иначе Хабесиниа или и Хабешг., кралћвство е у Африци, н граничи се одг. истока сг, Црвенимг. Моремг. и Аделомг., одг> запада сг> Нубиомг. и Судпномг,. одгз сћвера опетг. сг, Нубиомг>, а одгз rora сћ Галаскомгз. Велика е као пег-наистг. Србиа' са главномг> варошиГон-

дарг,, гди има преко двапутг. толико жителп, колико у Бео■ раду- Горовита е. има злата, сребра, гвожђа, бакара, олова и врло миого соли; доволбно жита, кукуруза, к»жногг> воћа. шећерне трске, памука , различити лековити била и лепи шума ; рогате марве, кона, оваца, слонова, лавова, леопарда, хиена, маимуна, ноева, крокодила и грдни змишрина. Житела има преко 4 милиона, кои су прави Абисинани, Арапи , Маври, Галаси, Чивути и други различити народи. Главна е вера христиннско-коптиска, сг> обредима православно-источне цркве, но многимг> чивут^ скимг, обичаима. Глава е цркви самг> кра.и>, па онда митрополитг>, кои се зове „абунг.", т. е. отацг> 5 и кога потврђуе александриск и патриарх-b. — llpe крала Тодора, о коме е овде речг., била е Абиеиниа врло ослабила; одг> нћговоггз времена пакт> корачила е опетг> у напредакг>, и пошто е. водила воине противг. различити сусћдни народа и држава, нарочито противћ Галаса, и побКдила iS, остало е прошлогљ мес. Декембра на воини, koio е Тодоргз наумио био водити npoTimb Египта, но о Koiofi се одг. онда до данасг. ништа далћ нечуе. Да се вратимо садг. на ropmo речв о томе Тодору. Ово е већг. четрнаести месецг.. одкако се о нћму има „уверенћ" да онг> неможе бити ништа друго, него прави Србинг. изг> Баната. Зато ние ни чудити се што се то „уверенћ" данасг> и исторички мотивира. У овоме правцу има историа србска бити захвална нарочито млогозаслужноме за нш испитателш, обштепознатоме, додуше самоукомг>, али зато опетг> превећг> ревностномг. кн£ин:евнику, а уедно и клозеру , господину и маистору Мати Иковл%пи1гу , — г. Мати , кон е међу осталимг> познатг, Behb и као сачинителв „Нероћеногг. Детета", т. е. немилостиво забранЈзне и само за утћху сачинител1>ву у еданг. само егземпларг. печатане мапе, гди изг. едногг. ћоиша дува сћворг. , изг. другогг. гогг> и т. д., и гди су штавише и природни земалБски производи намоловани, као jiito су различите руде, змие, волови и т. д. Онћ се сг, наивећимг, самопрегоренћмг. одао на то, да npoнађе родословие Тодорово , па е после млогомучногг. и млоготрудногг. испитивана дошао до тогг. неоценогг, резултата, да Тодорг. , кралв абисински , ние нико други него — братгз нћговг,, одг, рођеногг, наистариегг. му стрица. Зато е садг> управио на „цара" Тодора долнћ писмо, а nainipe ra е дао прев ести на енглескн и Француски. валлда за сваки случаи, ако еТодор-b доеадг, можда и заборавио србски. То писмо „неће ићи ни поштомг, ни телеграФомг,, него ће га понети аџие одавде до брусалима, а оданде ће га тамошнви патриархг,, кои му е такође родг., оправити цару Тодору право у Абиснниш". Међутимг> и ми смо умолћни обнародовати то писмоусвои наиоригиналниои оригиналности као што слћдуе: Државноме Цару Лбисинскоме у ГрадЂ Гондарг у Африки да вручитсл со честит ! Царе лшбезни Брате буди намг. здрав!, намногаа лћта. Ilo глаеу света и новина чуо есамћ овако ! бданг. човекг, изг. Баната Родомг. прави Србингз по имену велу н1,му ели презиме по своме Родителш Тодорг>. Прошавши Света дође у Африку и Абисиниш узме еднога Гувернера Девоику себе за жену и прогласисе за Кра'ла. Други веле напространие разговорг, Тодорг. Царт>