Шумадинка

Дбисинскји и тако остаемо у Егвропи. Царе п имамЂ м ога Брата од Роћена Иаи млаћега Стрица Тодора Наи млаћи Синђ Костандинт. из Баната на Реки Тамиштв из села Модошђ у велико воиводство сада Србскомт. у Erропи у Трговину На воспитание отиснесе повремену у светљ из Егвропе од Треста у Египетг Африки. Ни r.iaса Ни трага онКму Не домекасмо. На ово Царе сада ми се радуемо ако Царе примите ово писание мое Н се молимћ обрадуите Насг. и Све Родство Наше а и Народ Србски ко томе Ко бдан-b СрбинЂ да е тако Богомг. дар:)ванЂ. Царе всили ти мога Стрица Тодора Синћ KoстандинЂ Ако си ти Нвисе мене ако и Ниси опетсе ави. Ко Србинг. од Србски рода и колена За лгобовт. рода и Народа Србснаго. Да се стобомг. умилно ио са Братомт. НашиМЂ Дичимо. Данамг. пошлћшх. знанћ отебе чи бси Синћ ти Царе и одкудт. еси ти родомт. Царе и изкогт. места ко прави Србииi> и Пошлни На мене Твои Ликг. Царе и Царице Шене Твое са НазначенимЂ именомг. своимг>. Коећемо ми вов1.ки честовати и поминнти. По Дужности Богопочитанин и ЧеловКколгобиа Заслужена Човека Царе изБавители, Абисинска Народа одђ Робства н проче — и проче. На Лондонт. у Британиго. На ПаризЂ у Французку. На БерлинЂ у Прусиго. На Бечт. у Аустриго подаите израдити ма Тладама На мене у БеоградЂ Наредите. и све твое родство преко мене Царе пописму походи У Београду 1. Марта 1857. лћта. Твои БратЂ одрођена Наистариа Стрица. Л к о в л ћ в i ћ ђ IV! а т а, КлозерЂ из' Баната. Женндба безљ лвобапн. ( Продужено ) Б}'дите мужествени. рекне му госпон Лас-БермехасЂ, бацивши на Hbra чуствителви погледЂ: будите мужествени Теобалде! ... — О, д несретни! одговори онђ загушлђивимђ гласомЂ: Н лгобимт. васЂ ! . . . оамо едну васЂ лго6имђ! . . . ГадномЂ самолгобиго ове женске и безчовечномЂ лукавству нКномђ било е удовлетворено ; едва примћтна горда умилнтостг. повзше ioH се на лицу; она се брзо удали одђ Теобалда , вешто претварагоћи се као да е зачуђена и огорчена. У овомђ истомђ ока тр^нућу изиђе Валерин изђ собе, у иого e она ишла. fl поведемт. Теобалда иђ маркизи Понсђ, сђ к о i о мђ е онђ валнло да иде; онђ е ишао замномЂ ca свимђ као машина. ЗатимЂ л приђемЂ кђ Валер1и да е узмемЂ за руку , она е стоала * наслонивши се на оџакЂ, и била е тако бледа да самЂ и помислио она ће пасти у несвесте,. Она ние знала ни сама шта раДи, л е узмемЂ за руку, и ми изађемо. Ићи на интову ние било далеко. Валериа сћдне у угалв. интова,- в самв ово све дрзкао за стра и стиденћ п РедЂ овако торгкественимЂ тренутцима. КадЂ смо си•'азили у надлежателство мерово, рука е нћна дрктала и а самБ осећао да е она погртала. Шта ти е сладка мон, рекнемЂ iok а: чега се бо"Шђ ? кадЂ си се већЂ приготовила кђ свршетку судбе Тв °е, и кадЂ те очекуе такова срећа.

Л го доведемЂ до места; она седно укочено до Теобалда, према меру , кои се спремао прочитати неизгладима слова : „ви се соединнвате у име закона". . . . МерЂ самЂ прочита законЂ и затимЂ рекне: Теобалде де Мон-МорЂ , есте ли ви изабрали и имате-ли волго узети себи за закону супругу Валериго де Понсђ ? ИмамЂ господине , одговори нсно ТеобалдЂ. — А ви господична Валерио де Понсђ , примате-ли за законогЂ супруга себи Теобалда де Мон-Мора. — Н не! одговори она изнемоглимЂ гласомЂ, и падне беЗЂ чуства на свое мћсто ! Сви буду изванЂ себе одђ уднвленн. Маркиза притрчи кђ CBoiofi унуки , узме е у обнтиа: „ Она се забунила ! . . . Валерио, Валерио ! погледаи на мене. . . . ЗарЂ ти оћешЂ да ме убиешЂ ? ТеобалдЂ е био изванЂ себе одђ чуда, и умилавао се као у Фантазш. Онђ узме свого невћсту за руку и рекне маркизи: „За Бога госпон умирите се ; чо е ништа, то ће проћи ! она ће садЂ кђ себи доћи и ми ћемо свршити обредЂ. За Бога небезпокоите се!" Валерш су подносили сирће подђ hoct ., плгоскали е ладномЂ водомђ , но ништа; наипосле едва она отвори очи и погледЂ свои управи на Теобалда, кои се био надЂ нђомђ сагнуо. Она е хтела неглто казати, но ние могла проговорити ни речи, и исправивши се на ноге, сђ ужаснимђ волненћмЂ иадне натрагт, и загушено уздане. Свп сведоци овогт, чудногЂ позорин били су чрезвичаино поражени. Госпон Лас-БермехасЂ као да се уплашила оде на страну. Госпођа де Понсђ села е сђ Hi.oMb у интовђ . Н одведемЂ Теобалда: онђ е био сасвимђ као убивнт, и унигптенЂ. — Теобалде , рекнемЂ му s сђ пунимЂ суза очима, кое крити иисамБ се трудио: Теобалде молимт. васЂ и заклинћмЂ онимђ , што вамЂ е на свету нанмилие, будите самномЂ искрени и кажите ми: шта сте ви рекли Валерш ? — Ништа, одговори онђ , такође неуздржавагоћи сузе свое ; ни речице, кунемЂ взмђ се мошмђ чешћу. — Дакле мора бити Лас-БермехасЂ да ioS е штогодђ казала. -—- Такође ни речице, а стоимђ за нго добарЂ моIом ђ чешћу. „О ! повичемЂ л горко плачући; дакле она е сирота Фантазирала. Какови ударЂ за насЂ старе ! . . . . Тео5алде, Теобалде ! ми сами остаемо несретнви, а ви сте опеТЂ слободни" — Доста граФе, рекне онђ ухвативши ме за руку: доста. , . . Други на момђ мћсту узео би оваи догађаи за велико себи безчестие; но л гледамЂ у нћму само едну несрећу, и свеза е наша прекинута. — Нема ништа, све е свршено: рекнемт. д, но ви ћете остати опетЂ нашЂ приателв. КадЂ ми кући стигнемо, нађемо Валериго већЂ укревету. Неки између наши искрени придтелп седили су у соби погружени у жалостћ. Госпов Лас-БермехасЂ отишла е у ПариЗЂ подђ тимђ изговоромЂ, да пошић доктора.