Шумадинка

138

Ца|)1> 1«енФ1> II. у Петробургу. (Нсториска иовела одг Милбаха) Кнлзг Потемкинљ. *) I. Кпнзћ Потемкинтћ текљ устане изт> кревета, и пође иолагано и тромо у свои кабинетв. Две naaie . обучене скоро у само зиато, истрче предљ нћга, и поклоие му се до землћ, па онда брже отворе врата преДЂ нћимЂ. Друге две naase пођу за нбимт ^, и понесу му дуги скутг> одт. спаваће алвине, кон биаше одт> кадиФе и везена злаtomtj и драгимт. камен4>мг., далеко вукући се за високимђ, исполинским-б стасом -b кнл>кевимт>. Нза паа:а иђаху четворица собни му слугу, носећи турску наргилу и чоколаду. ПотемкинЋ, као што већг> рекосмо. отиде полагано и тромимг. коракомт. у свои кабинетљ, па ћутећи и нешто намргођенг> извали се на софу, застрту наиФишимг. казимиромт,. Паже клекну предг> нћга, и поднесу му шолг. ci> чоколадомг. на златномг> танвиру, бисеромг. искићеномг>. Онг> узме чоколаду, па онда као да му се тешко учини да е самг> пие, те спусти nio.it опетг> на танвирг>, и заваливши главу на нстукг> сустало рече: „Сипаите !" Одма скочи едан-ћ одг> па .ка. па кадг^ кннзг> благоволи зинути, кане му по малко чоколаде у уста. naase, собне слуге и шесторица оФицира кннаЈеви, кои га очекиваху у кабинету, стадху ћутећи и круто као воиници, у наивећемг> страопочитанго, нескидагоћи ока сг> лгобимца царичина, свемогућниегг. него ни сама царица. 11отемкинг> међутимљ неудостои in ни погледа. Чимг> сркне мало чоколаде и дозволи пажи да му убрише уста марамомљ, одвећг> финомљ и златомг> везеномг>, отвори опетг.уста. Собни слуга, чие е дворити га наргиломљ, притрчи одма сг> нбомђ, па спустивши стакло на турски ћилимг>, простртЂ по патосу , метне му међу полакг. отворене устне ћилибарг> одг> кожне цеви, крозг. кого се вуче димљ. Опетг. буде наивећа тишина. Паа;е и собне слуге и ОФИцири ћутећи и у наивећемг. страхопочитанго гледаху само у Потемкина. Онг> пакг. повуче кадшто великг^ димг> изг> наргиле, намрштено гледагоћи за нбимђ како се у ковитлацг> пенћ rope. „Колико сати V" — запита на последку, едва и те две речи изустивши. ,Два по подне" — попашти се еданг, одг> ОФицира одговорити. „Има ли млого лгоди у преднћои соби ?" „Сви министери н ђенерали и велики племићи. и ioiu-b неброено нћи са прошениама." „бсу ли већг. одавно ту ?"

*) ђорђе Александерг. Потемкинт., кнпзћ , руски мннистерт. и Фе .1дмарша.11>, рођент. 1736. год. бно е до смрти свое, п9 1. год .ј одвећг. веливи игобимацг. царице Катарине II., и владао е средствоит. н-fe скоро неограничено свомг. Русиомћ . Међу нћгова славна дћла спада нарочито освоeHt варошн Херзона у Криму, а тако и Очакова 1188. год. У ч р

„Има 3 сата одкако едва чекаго тренутакг. , у кои ћете Ваша Светлоств имати милостб дозволити имг> да васг> виде." Кназ-в повуче опетг> неколико димова, ни мало неузнемиренг. што ra већг. 3 сата чекаго дворани. Текг. кадг. попуши све , тргне се изг. велике замишлћности, и полагано дигне се са соФе. Две собне слуге притрче са три различите униФорме, златомг> везене и наибогатие искићене. Свака бинше другчиа : друге бое и другогг> кроа и веза. — Питагоћимг> погледомгт исчекиваху кон> ће у ниФорму благоволити Нћгова Светлостћ данаст> обући: дали Фелдмаршалску, или велико -коморничку, или и униформу рускога кннза . златомг> везену и за чудо леио исшарану и скупоценомг> кожомг> поставлћну. Потемкинг> ништа непроговори , већг> мане рукомг. да одлазе, na пође далћ онако, као што е већтз обученг>. 1 \[рка коса нћгова , дугачка и густа као грива у лава, висаше неочешлана и накострешена низг> лепо му, но сустало лице, гдишто ioinTT. имагоћи и трагг> одг> спавана, iein> прекинутогг>. Крозг незакопчану преднго страну спаваће му алћине прилично виђаше се и долна одећа, такође немарно склонћна. По папучама, златомг. и бисеромг. везенимг., вукоше се чарапе, спале и не башг. иаичистив, а снанши му листови одг. ногу биаху голи. Тако немаришки, а опетг. скупоцено обученг., кназг> П отемкинг. догега се до врата одг. преднћ собе. Чредници (ден»урни) оФицири отворе одма врата , и на гласг> викну: „Нћгова СветлостБ, кназг>!" Одг> тога имена као годг. одг. сунчева погледа тргну се у еданпутљ сви у предн£.ои соби и.чг, дремежа одг> дутогг. чекана. Стотинама нби , ђеиералн и министери, старци и младићи, први великаши и кннзеви одг> старогг. племићскогг. рода, н ерцези и кназеви , кои можда текг> гоче и створише сву свемогућу волго царичину , дубоко се поклоне предг. великимг. и поноситимг. стасомг. човека, свемогућниегг. и одгз царице. ерт. онг> се ничиои, а царица барг. едноч волћн покораваше.—- волг.и Потемкиновои. Потемкин!. прође ћутећи и понисито крозг. редове двора свога , немарно кланагоћи се текг> по гдикоме ђенералу или другоме коме, кои му се види дае тога вредант., а гордо пролазећи остале, кои га молећи гледаху и сваки коракт. нћговг. праћаху пуномЋ надеждомг. , да ће се валнда и на нби смиловатн, па погледати ifi. Али Потемкин -b изгледаше таи даиг. тако, да ние ни мислити да ће се и на кога смиловати и запитати га каквомг. е можда нуж^омг> дошао. Онг» прими подворенћ свогг. двора као сваку тешку бригу, кого има влада и мора се носити ; па опетг> равнодушно отиде на врата, коа воде у кабинетг>. „6 ли ту онаи, liito тргуе ci. адиђарима ! Звао самв га нешто" — рече ОФициру на врати. Па кадт. му оваи одговори да есте , а онт. дода: „Нека дође овамо, а затимг> и управителБ полицие!" Па уђе опетг. у свои кабинетг>, и дозволивши своимђ собннмт. слугама да га обуку, пусти пред-а-се Артанкова, трговца оногђ , што$тргуе сг> адиђарима. Си-