Шумадинка

139

оМ а човекг. пребледи сав* као крпа, нити крочк ct ме cia, очекушћи да му кннзђ први проговори. Кнлза међутимћ башг. у онаи ма чешлаху слуге, а ohi > сеђаше на столици еднои ci. иаслонима. сиграшћи се , па бацагоћи и в атагоћи златне лоптице. „Добро што си ту, Артанковђ — рече ПотемкинЂ с ,1ешећи се. „Имамг, ти нешто наручити." Трговац>. се до землћ поклони, и прогунђа веколив о неразговетни речи. кое иакт. Потемкинг. неузме ни на yMi>. „Кид ио самБ гоче у твомг, дућану врло лепг накитг, З а асталг кадљ се руча. То су оне штатуице одт, златг." „То е туђа наручбнна и — стрепећи одговори трговацЋ- „Наручбина?" рече Потемкинљ смешећи се. „Дакле и то немогу добити ?" „Ние могуће. Ваша Светлост*,." „То дакле наручуемг. ти да и за мене пачинишљ такав!> исти накитг, — чуешљ ? И да е онако исто израђен-|>; а особито оћу да е онако и тежакт. ! — Шта ће коштати ?" „Ш есетљ илада рубалн, Ваша Свет.тстћ". Нотемкинт. дигне очи као да се мисли. „Прилична сума" вели. „Дакле начини ми два таква накита. Но мора бити крозт. 8 дана готово, и да ми се овде преда !" „А сћ плаћанћмг. ?" усуди се трговацт. питати. „Кадг> ћете Наша Светлоств имати милостх. платити ?" „Оваи часг>" одговори Потемкинт. смешећи се. „Поставламг. те за дворскогг, таквогг. трговца наше царице. премилостиве наше госпође". Трговац1> пакг> као да се толико необрадуе тои великои МИ.10СТИ, већч> стрепећи погледа у кндза. „ПриклинКмЋ Вашу Свћтлостћ" — рече онг. дркћућимг> гласомг. — „смилуите се на мене , па неиоите се шалити ! 6рг> л имамг> ситну децу, па ако испунимг> ту велику и доиста кннжесиу наручбину, koio Ваша Свћтлостћ имате милостг> налодаити ми , то морамг? уздати се да ће ми се одма платити, ако нећу да пропаднемг>". „Да свршишг. мого наручбину , или ћешг, свакоако пропасти" — рече Иотемкин1> смешећи се, па почне опетг> играти се лоптицама. „Ако несвршишг> за 8 дана ићи ћешг> у Сибирг> да видишг, е ли бол1. трговати сг> адиђарима или ватати видре". „Свршићу —- рече трговацг, узданувши. „Но кадг> ће Ваша Свћтлоств имати милостг. платити ми ?" „Илатити ?" рече Потемкинг. смегоћи се. „Кг. враГ у ! та а ти ево одма плаћамг,, — поставлнмг> те за дворскогг> таквогг, трговца. Та то е далеко вигпе, него што ти имамг> платити за наките ! — Иди. иди , па помисли малко и на Сибирг. .' •—■ Иди !" Гордо манувши рукомг>, изрече то Потемкинг>. ТрГ овацг> пдебледи савг, као крпа. Сузе му груну изг> очига. бдва држећи се на ногама . потакне се до врата и отиде. Потемканг. погледи аа нг>имг> смешећи се. Лице нћГ °во. пре изнемогло, садг> оживи и засиа ее „Сто два-

десетг. илада рубала !" прогунђа онг>, облачећи Фелдмаршалску униФорму. „Болћ ми е растопити ш, па начинити новце, ерг> ови су увекг, болћи него златни накити за асталг>!" У таи ма отворе се врата и управителг, полицие, Нарии!кинг>, уђе унутра. (наставиће се) ва SianiisBspi. ' (к р а и) Човечив етћло по свон прилици грдно светско зда> ние за обитаванћ милиона непознати животинћица. Кадг> умре и кадг, му тћло иструли, онда се нћгово месо и нћгова крв!> опетљ у нове врсте ашвотинн преобраћа, и то у веће, примћтне црве , кои' е онг, прву матерто. клицу и аа у себи носио , а на то ни слутио ние — Кадг, се само една капв уквареноп. сирћета на врг> игле узме и предг, већагоће стакло принесе, видићемо сг> удивленћмг, у овои увећанои каплви безброине мале змие и егулћ, као Фине кончиће, спред'1> и острап. зашилћне , кое се брзо тамо амо крећу, поч«п> се снажно крозг, воду увиаго, часг, лагано, часг, брзо. по својои волби. Ko ће моћи ово неочекивано позорћ сматрати, а да се неубезекне ! бгулћ, кое у лепу (ћиришу) живе, секли су већг> и примћтили како до сто млади изг> нБиногг, тћла покулиго, кои су као мала кожаста ан. Али и они одма изг> овн ва изиђу и пливаго, ширећи се у простору као и м>иobii CTapin. Нене одг> ови животинлица доволбно су велике. да се и го.шмг, okomi . примћтити могу. Тако има една врста, коа се зове куглица, и величине е в(5ло мало11> зрна сочива, али тако нћжна и мека, да се, несмотрено рукомг, уваћена, разплинви. Напротивг> на већагоћа стакла примћчава се да е ова животинћица лепе бое и као море зелена , и да на све стране плива , почемг> се као какво ђуле котрлн. Пошто имг> е тћло прозрачно, виде се у нћму такође нерођени млади уедно , као мале кугле 20—30 на брого. те јоштг. и у младима већг> далћ племе нбиово , а у овоме јоштг, доцши млади и т. д., докг. и наиболн већагоћа стакла тако неослабе , да тако безконачно мала суштества непримћтнимг, учине. Ако су млади сазрели да на светг, изиђу, то се стариа кугла разпукне, а мали за еданг, сатг. 5 до 10 изкотрлаго се наполћ, кои наставлаго животг. стариега, кои се затимг. скупи и умре. Неке одг> ови животинп носе аа, а неке младе рађаго живе. Све пакг> ране се на начинг. , сесвимг> особитг,. -—- Али одг, чега живе ове животин!, у еднои каплћи воде , код имг, е као море ? — ове животинћ, кое су кадшто милионг, пута манћ одг. зрна песка ? Иаше око недопире у безконачноств овогг> новогг. света. Али е могуће да живе ionni. много манћ животинћ. кое имг> за рану служе , •— животинћ, кое око човечие можда нигда доспети неће да види. Оне се свуда налазе, и како у Фигурама своимг., тако и у начину кретана врло су различне. Неке , кое су округле, поавлгого се као танка кожа, коа на све стране крозг> течностБ гмиже; а друге, као куглице, есу обле , и нбиово се кретанћ састои у непрестаномч> и брзомг> окретанго око свое осовине, при чему често ва истомг, месту остану] а неке, као репате, имаго Фигуру наликг> на крушку, ept су на