Шумадинка
1-12
на, а друго и збогљ тога . luto ђенералг. Утрамг> одма у почетку битке падне сг> кона и рани се тако , да принуt>enb буде предати команду ђенераиу Стеклеру. На срееиглеску брзо престану Персилнци п,уцати. Енглези. «адт> iH сутрадантз у зору виде намештене на левомг. крииу са 6—7000 мом. и 5 топова, потерак) in коннницииа и топовима таио Јкестоко, да за еданг> сатг. сасвимљ изгубе начинљ борити се. 700 мртви Персилнаца покршо боино полћ, и изгубе 2 топа и 100 заробл liiinna заедно сг> џебаномт,. Енглези пак -b изгубе 10 мртви , а међу нБима 1 оФицира, и 62 ранћна, а међу т.има 3 официра. ПобћдителБИ остану преноданг> подђ ведримт> небомг> на боиноме полш, а кадг> се смркне , пођу натрагг> у Буширг>, и стигну тамо неки 28., а неки 29. реченогг> месеца." — 'Гако по вкстима пре зак.ноченл мира. Што се овога пакг> тиче, „Русши Инвалидг>" вели да е у материалноме погледу заклнЈченЋ користно за Енглеску, а у моралноме одвећг> штетно , ерг> међу осталимљ зна се , вели, да е Енглеска наипре напала воискоми на Персин), иа онда обнвила ioB ратг>, те тако е неприправну принудила пристати на условин, коп ни иа каквоме праву нису основана. О сукобу пакг> међу Хинезима и ШтганЂолцима већг> смо лвили како међутимг>, докле сукобг> сг> Енглезима иде краш, ШпанБолци спремаго експедициго противг> Хине, да освете конзула свога, кога су Хинези убили у Кантону.||^„Дивро" вели да ние таи конзулг., него вицеконзулг> у Хонконгу убиет., и зато, вели , Шпанљолска „нема право што ће збоп> едногг> вице-конзула послати манилску воиску у Хину, и здружит.ч се противг> нћ сг> Енглескомг.." В е з у в ђ. (Ilo Лаплбронеру.) Ко ние никадг> видио ватромету гору, томе природа јошљ^ние показала свон) наивећу силу. Одг> свин) чуда иа землг>и зацело е наивеће оно, кадг> ropa избацуе ватру. НеаполБска, ако а икадг> била у непрестаномг> вренш, данасг> е. Везувг> избацуе како кои данг> све више ватре, а ову ноћг> наивише. Л нјди се побое за места украи нћга , и потраже начина да iS избаве. Но и неброено нби радозналаца у читавимг> колонама одг> кола' потутнћи у Портиче, Торе-уел- Анунциату, Розину и Помпее^, а млоги отиду н на саму гору, да е докле се моЈке гледаш у своч нћговои страовитои лепоти. Међу овима нађемг> се и и. •— Вала ми наипре описати како изнутра изгледа гора. Отуда ће се моћи докучити да садБ већг> ние онако тешко сићи у нћнг> кратерг> као пре што е било , и да се то могло и у време последнћгг> избацивана ватре. При едномг> одг> наивећи избациванн, какви е само икадг> било, савг> наивиши врг>, кз'да е пре излазила ватра , срушио се у кратерг., кои е млого пре издублћнг, био , те тако се оваи одвећг. разширио. Врг> онаи, како е цео пао у стари кратерг>, тако е цео и остао у трбуву одг> rope, кои е садг> отворенг>; стои дакле и данг> данашнви на рупи , крозг> кого и излази ватра. На ту рупу суклнли су и овомг> приликомг> стубови одг> ватре, и текла е лава у околну долину одг> великогг> кратера. Врг> се зове Мали Везувг>, и високг> е као полакг> стћна , кое стое ок > кратера као дувари. Сг> тји дувари види се савг> казанг>, кои е гди-
што и више стотииа стопа дубокг. Одозго се мозке caBb кратерг> обићи; но има места. гди се мора ићи и четвороношке , те зато се врло тешко обилази. Вешти пешаци могу га обипи крозв по' сата. — Колико е и онако страшно гиедати, толико се ioniT> страчЈНиа чини та провалин, кадт> се човекг> одг. нћ обазре на страну, и види прекрасанг. изгледг. средиземногг. мора красногг> залива сг> принадле}кећимг> му островима. Понаичудние е што на Маломе ВезувЈ има траве, премда ова сасвимБ особито изгледа збогг> опасне околине, у Koiofi се налази. Тако и лава и сумнорг> саевимг, су особите бое , тако, да се може скоро рећи, да е лава сива, но прелива се у наичудние друге, скоро ioim> невиђене бое, а сумпорг>, кои е иначе беличасто нгут1>, кадкадг> е сваке друге бое, а само не жуте. То менннћбои' мора бнти от}'да , што се често различно менн и сама температура. •— Ка^г> самв први путг. силазно доле, бно е ировг> одг> кратера тако врео, да се морало еднако скакати Ch едногг. комада лаве на други, и то преко попространи пукотина, крозг> кои е сукллиа ватра : а зими су, као што су ми приповедали, те полнне еаовимг> голе биле, и лако се могло по нг>ииа ићи. Тешко е оиисати како е у кратеру, а скоро немогуће казати на колико се неброени помешани бон преливаш основне бое н!,гоке.—Текг> што самр дошао био, већг. су били стубови одг> дима кулвли свуда унаоколо изг> врели дувари и изг. Малогг. Везува, а изг> накострешени полвна одг> лаве лизао е пламенг>. lloлнне те, коима е шжривенг> кратерг> као каквимг> паркетомг>, врло су неправилно една преко друге стапле у грдномг> комађу. Више се пута , те !ошг> и кадг> е ropa сасвимг> мирна, догађа да се комађе одг> стена стропоштава доле; и кадг> човекг> силази у кратерг> или излазк наполћ, круни се комађе одг> лаве подг> н«>гама , и стропошта се у провалиш, те тако могу страдати они , кои напредг> иду , заедно сљ онима , кои за нвима иду. Узалудг> е у томе подземномг> свету тражити равницу ; па кое зато, а кое и што се сваки чисг. наилази на нукотине, тешко е ићи. fl самг> имао младогг. едногг> и одважногг> човека, кои ме е водио, и више самБ сати гледао како е гора избацивала ватру. У кратеру тако е страшно тутнвило, да смо више пута морали запушити уши, да неби оглувилн. Вегарг. е еднако дувао одб гогоистока, тако, да e дпмг> и каменћ, кое е далеко у висину избацано, летило на едну исту страну, те зато е сва та страна била покривена усианимг> пепеломг., и изгледала е као други Везувг>. Н се договоримг> сг> вођомг> моимг> , да идемо у вече у друштво, састоеће се одг> млоги странаца, за кое самв чуо био да су ionrr, неки данг> отишли да изблизу гледаго то позорћ. Па пошто се мало приватимо, здружимо се сг> више нби познати ми страни путника, кои су дошли били такође да гледаго. Никадљ се лшдн нездружуго тако лако, као кадг свима прети еднака опасностг>; и зато ние никакво чудо, uito се и кг> нама придружи енглеска породица една, коа насг> сретне 6anii» кадг> смо на путу били у кратерг., У друштву нашемг> било е четири женске и тринаестг, мушки, различите народности. Но нико ние знао шта самг н смислио чинити. Докле смо вшилн на конвма крозг> покриаене шуплћине одг> лаве, изг> кои се ние могло видити наполћ,