Шумадинка

143

били смо сви весели , премда е ио неки можда и дрктао | у срцу °A b стра , ербо се земла под>> нама све већма и , већма тресла. Кадг> дођемо на равницу украи еаме ку- | пе оДЋ кратера , гди валн сншитн и пешице пужати се н а камениту висину; и кадЋ биизу предЋ нама угледамо брдо, кое е било у самомљ гкару, и гди би и нас -b и наиманБИ потисакЂ воздуха могао саранити међу стћне и у пепео, — онда они, кои су донде н ?.ивесел1 *и и наиразговорнји били, уеданпут-b умукну, и неки стану световати да се вратвмо. fl и.чђ одма кагкемн да сам^ тврдо науманч> невраћати се; а пошто е свуда т тнбило тако вко, да се ние могло чути iuto кои говори , то се уиутимљ напредљ, да се успуи.амг. на купу. Зачудимг« се кадг> вндимг> »кенске гди прве пођоше за мномб , а особито се занудимг> младои еднои н лепои Енглезки нби , кол ми ге ioiut путемг> чинила врло одважна , и ишла е 6e3t вође и беЗb ичие помоћи. — После еданљ сатЂ мучно^а хода попнемо се на вмсину, башг> кадт> е сунце седало Само неколико стар1и лгоди изостану. — Све е изгледало као што човек-j неможе себи иначе представити , и у кратеру, коме смо тако близу бнли , беснио е елементт> тако жестоко, да насг. све п1>диђе велика страва. К.адг сун це зађе, угледамо позор!., сђ > каквим7> се више никое немогке успоредити. Што намљ се за сунца чинило само димг>, то садг. све буде ватра. Грданг> стубг> одг. пламена бацао е мислишћ до неба усиано каменћ , а одг> усинногг. пенела и лаве, кол е кулила на све рупе, изгледало е и небо и земла као да е у ватри. Позпрћ то буде ioiui> страшние, кадг. се тшг> већма смркне и груне страовита тутннва изб утробе трееуће се горе. Храбри вођа мои викне ми да е радт! испунити обећан ћ , те сви поитамо за m>шп, , ербо е онда поволанг> ветарн дувао. Казавши осталима шта самћ науманг. , хтедо растати се сг> нБима, кадг> али млада она Енглескинп повика: „И-

демг> и а

tu

(свршиће се)

Сано}бнцн, (и з ћ Р у с о а ) Ти оћешг. себи да прекратишг. животг>, но н би желио знати да ли си ти почео живити. Шта ! да ии си овде на землБи постави!-.нг> да ништа неучинишг, ? Зарг. теби Богг> са твоимг> животомг> ние ништа иалогкио, koio ти овде на землБи испунити морашг.? Ако си твои иосао свршио пре вечери , ти одпочини онаи остатакг> дана то барг> учинити иожеми.; али стани да видишг> твои посао. Какавг> одговорг> спреманг> имашг> ти за судиш свевишнћгт> кадг> ти потражи рачун -b ОДг> твогг. времена ? Несрећниче ! нађи ми онога праведника кон се хвада e доста живио: па да те одг> нћга научимг> како т реба човеку животб свои проводити да би имао право оставити ra. Ти у роду човечиемг. само зла броишг>, па велишв: чЈКивотг> е вдна беда". Али слепче. отвори очи и noт ражи у закону ствари. да видишг> можешг. ли наћи ик Зкво добро , коб ма сг> каквимг> зиомт? помешано ние ? ^lf'SKe ли се даиле збогг> тога казати да у свету никак Вогг« добра иема, и можешг. ли ти помсчиати оно, што fi 3 to по самои природи, са онимг>, iuto не бивг зло, већг> Са "о но случак)? r J'pпећи жинотћ човеч!и ние ништа . и З ат° не сахраи ти у нћму, већг. само т !.ло трошво, кога

ће се онг> на скоро опростити; али морални животг., кои мора дћиствовати на ово човечие суЈлтество. састои се у упражнаванк) кћгове во ић. ЈКивотг> е зло за зиобногг> човека и зиотвора, кои успћва у своме нредузећу ; али е онг> наивеће добро за поштеногг> човека , па макарг> оваи и посиеднБи сиромашакг. био ; само одношенћ живота сг> предметима чине ra добримг> или злииђ. Теби е досадно живити, па кажешг>: „животг> е зло" Небои се, пре иии после утћшићешг> се , па ћешг> онда казати: „ахг. животђ е међерг> био веиико добро". Изаиста ти ћешЂ онда казати цћлу истину 6e3i> икаквогБ размишивва нн; ербо се ништа тако као ти промен.^ти неће. Пр оменгои се дакле iouiTT> одг> данасг.; и будућн да е зло у ругкномг> разпоиоженк) твое душе, то поправиви што пре твое неуредне страсти, и не запаинзи кућу свош, зкалећи маио труда поднети око оправиина нћиогг,. Чуи i шта су десетг>, двадесетг. и тридесетг> година via безсмртно створенћ ? Мука и радостБ пролазе као сенка. - гкивотг. прође v тренутку; и онг> ние ништа самг> nf) себи, него нћгова важностБ завнси одг> н!.говога употребленл. Само добро, кое човекг. учини , остае вечито. и текг> по величини овога добра животђ добиа свои> важностБ. Не кажи нигда да е животг> за тебе з л о, будући да одг> тебе зависи да ти е онг> наивеће д о б р о ; па башг. ако си и зло живио, немои мислити да ти е дозволћно умрети своеволБНо, ербо би то онда значнло да ти е дозволћно роптати противу твога творца и таити твое опредћленћ. Самоубиство е потаина и срамна смртБ; оно е крађа , учинКна цеиомг. роду човечиемг>, кога нетреба пре оставити, него што му вратишг> оно што е онг> теби учинио. „Е ! али а то не држемг> ни за што, л самБ свету неполезанг.". — ФилозоФе обични! знашг> ли ти, да теби овде на землБи ние дозволћно ни еданг> коракг. корачити , а да никакву дужностБ неиспунишг., и да e сваки човекг. поиезанг. роду ишдскоме само зато , iuto живи ? Несмисиениче ! ако ти ма и наимани искра добродћтелБногљ чуства остае у души и срцу твоме, дођи кг> мени да те научимЋ почитова^ги и уважавати твон животг.. Кадт> годг> помислишђ изг> нћга изаћи, реци у себи: „чекаи барг^ да учинимг. јоштг. едно добро дћло, пре неге умрем-fa", па онда пођи тражити каквог -б бћдногт. и помози му, каквогг> несрећногг> и утћгли ra, каквоп. нападнутогг> и одбрани ra. Ако те оваково поступаић уздржи данасЂ, уздржаће те и сутра ; прекосутра и целоп, твогб живота. Ако те оно неуздржи. а ти умри несрећниче, и болћ да се ниси ни родио кадг> си тако пакостан -б и малодушанг>.

У Цариграду.

М. Г1авновићг>.

Днекдоте. ФридрихБ II., путушћи едномг. по Шлеаш, морао се збоп. оправке кола у едномг> сеиу задржати. Школа е бииа биизу, у кон) кралБ оде, гди застане учителн , некогг> старогБ човека , кадг> e деци разаснлвао четврту зановћстБ. Наравно да се учителБ нри улазку монарха врло збунио, међутимг. едина простота , ко1омг> е кралг. свакомг> поверенћ улити знао. и овде се заиста ноказа-