Шумадинка

147

ние башЂ тако пространо, али е врло високо. Токљнћнљ билше тако спорв, да се свуда иако могосмо уклонити. е видио како се лиш топови , таи може наиболћ себи замислити како и лава тече. — Девоика приђе c-l > мараломЂ, да огори краи еданљ у лави; али врелина, кон иn3*b лаве, тако е лка , да сх> места букне марама, а и девоика дко опече ручу- Д бацимЂ сребрнЂ новацЂ у н утра, кои после вођа мои едва изза^и окованимљ шта помт. своим-в. Лава прионе за новацг, и за тренутакг отврдне, чимћ га вођа извади. Новацв таи едино е, iuto имамг. за споменг> на путованћ по кратеру. ЗатимЋ пођемо далФ. усредтк кратера. Уза сваки коракг. буде све већа тутндва. Наипосле дођемо на мали ВезувЂ. Биаше савг> у ватри . и тако покривенЋ текућомЋ загаситосниномЋ лавомг>, да намг> се учини као да стубљ одћ пламена више нКга иде изћ самогЋ великогћ кратера. Тамо наг .:ћ буде тако топло. да намЋ се с^е тћло заа:ари и мислишћ букнућемо и сами. Зато се одмакнемо далћ; но з 6 огђ непрекидне истраовиге грмлнвине. одђ кое сви заглунемо. помислимо да се вратимо. Особито в навалимЋ да се вратимо; али девоика у едан путЋ ме повуче ка другу страну, — незнамЋ управо зашто, но по свои прилици да видимо како ова страна изгледа одћ друге стране. НашЋ вођа забезекне се одђ чуда што тако радимо, па донекле некрочи сђ меета, а затимЂ поскочи сђ комада на комадЂ лаве олађене, и што већма може расшири руке на нзсђ да као брнге безкимо натрагЋ. Ми пакЂ зато опетЂ занесемо се око различити повва, кое донде шшђ нисмо видили; а и онако буде ми криво на нћга што нзсђ оставлн да идемо сами; но сђ друге стране то му толико и незамеримЋ, мислећи да е плашлћивЂ. Но како ме велики ун>асЋ обузме, кадЂ у еданпутЋ докучимЂ прави узрокт> што онћ тако ради. Лава намЂ изненада предече прелазакЂ на ону страну, гди е онђ ,текући право кђ дувару одђ кратера, покраи кога горе башЂ морамо проћи. ТекЂ сздђ видимо да се никадЂ нећемо моћи вратити , ако нестигнемо пре лаве на стрменити онаи дуварЂ. Обое видимо опасноств , па дркћући полетимо предЂ лаву. Но текЂ престигнемо ту грдну ватрену реку, а окаменимо се одђ стра'! — Оно очанванћ да ми у еданпутЂ велику снагу, па узмемЂ сиротицу у наруче, и поитамЂ сђ нбомђ натрагЂ, само да стигнемо до дувара оногђ одђ кратера. То ми испадне за рукомЋ. Л покушамЂ неколико стопа високо попети се по лави до дувара , па наиђемЂ на едну пећину одђ сумпора, гди ние тако врело, те спустимђ девоику и протремЂ ioS слепе очи виномђ , кога самв понео бно у стаклу. Па пошто се она малко опетЂ поврати, дамЂ iofi иалко вина да пие, па онда е прикунемЂ да се прибере и гледа како ћемо изићи живп. Но она клекне и помоли се Богу, па онда ме замоли да е оставимЂ н ека ioS буде што Богђ да. „Немогу далћ" рече, и покаже ми десну ногу. Препаднемт> се кадЂ видимђ да iofi 6 та нога сва опалћна. (свршиће се) С В а К » 1» 'b С В О «s. Подђ вворомЂ, краи потока, трава зелена, Ту долази млада мома , бћла румена: „Да лћпо ти нрко сунце подђ лворомЂ сд,

1ошђ да ми е коло овде, играла би п !" НворЂ с' вие и повив, вћтрићЂ лаори. А поточићЂ младои моми тио жубори : Небрини се, млада момо , велимо ти сви, Би'ће кола и сувише, нек' си жива ти !" Подђ вворомЂ, краи потока, трава зелена, Ту долази млада нева, скоро вћрена.* „Да лћно ти лрко сунце подђ нворомЋ са, 1ошђ да ми е драгоп, овде, пћвала би а !"■ Нвор с' вие и повил, вћтрићЂ лаори, А поточићЂ младои неви тио жубори : „Небрини се , млада нево , велимо ти сви, Биће пћсме и сувише, нек' си жива ти!" Подђ аворомЂ, краи потока, трава зелена, Ту долази стара баба, баба згурена: „Да лћпо ти арко сунце подђ аворомЂ са, Да сзмћ сада, кз некада, царовала б' а!" НворЋ с' л10.1н изђ корена, оће да пане, ВћтарЂ дува ко помаманЂ. неће да стане ; П отокђ шушти и протиче, ништа невели, ВећЂ оставла стару бачу нек' се н а ж е л и. I. И. Л а «д е 15 §в кз «i е. КадЂ е ЕразмЋ изђ Ротердама у Француску дошао, приави се кралго Францу I. едномЂ загонеткомЂ. Она е гласила: „НћговомЋ величеству жели еданЂ странацЂ представлћнЂ бити, кои изђ оне землћ долази, коа е нижа одђ воде, и гди жителг.и свого матерв сагореван>". Таково приавлћнћ, кое оштоумие оногђ времева \apai;теризнра , побуди у кра.мо лнзбопитство. Онђ заповеди да му се странацЂ представи. Врло зачуђенЋ позна у нћму славногЋ Еразма, и прво питанћ било е да се загонетка разреши. — „Мое в извћстие сасвимЂ на истини основано", одговори ЕразмЂ. „Холандиа би ioun, одавна одђ високоп. мора прогутана била, да се тамо нису аки насипи грднимЂ трошковима подигли. Холандези горе скоро само тресетЂ , кои се изђ замлћ вади, а ова е наша обшта мати." •—• АнакреонЂ добие едномЂ одђ хунскогЂ кназа Поликрата на поклонђ 3.000 дуката, али почемЂ га оваи поклонђ тако узнемири , да е едва и спавати могао, то iо штђ сутраданЂ поврати поклонђ. — У Панами, врло бреговитои а слабо населћнои землћиуШжнои Америки на мексиканскомЂ заливу, налази се шнодлвива, а често животу човечиемЂ и опасна бува, коа се зове „нигуа". По већои се части налази у песку или прашини, и прилепи се за ноге човечие, и непримћтно се у кожу човечиго укопа безЂ особитогљ бола. ЧовекЂ текЂ доцние осети као сврабЂ, иу кожи неку црну •гочку примћти. СаДЂ е текЂ време, да се досадни гостђ вешто наполћ извади. Ово се иасћкомо угнћзди у табанЂ, а чешће и међу нокте одђ палца, и ту као неку кесу одђ аа начини , коа све већма сђ числомђ житела расти и не редко нко запаленћ проузрокуе, кое ако се скора лекарска помоћв неупотреби , у ватру пређе, и барЂ пропастБ тогђ уда за собомЂ повлачи. 36 огђ тога се мора ова кеса пуна аа , коа е подобна ђинђуви каквои, врло предосторожно вр'омЂ игле изђ меса чи-