Шумадинка

166

Онда се ioniTT. ние знало име Ватерло , пити рКшителне посићдице ове крваве битке, али у радости AycTpiаиаца назирала е она одсудну пропаст& Француза и ушла е дркћући у собу онога, кога езаконодавно тћло у Паризу прогласило за цара Францускогг, подт. именоиљ „На полеонг, II." Млади кралв стааше на прозору, r.ieдао e доле на воиничку банду, коа е царнци аустрискои свирала. и подскакивао « по такту музике. — А хђ ! то биншезанго ожалошћену сувише; она притрчи кт, нКму, подигне га одаиде, однесе га у наидалви угалв собе , обавие га рукама и своимђ шаломЂ, да само не слуша ову срце iofi раздирућу музику: сирото дћте плакало е, али она е лакше сносила нћговт, болв и вику, него ли радостБ, ко (о е пређе изнвлб ивао О дђ тогт, дана пристизале су нћсти за вћстима; дознало се, како е царг. Наполеонг, осуђент,, да на едномг, доиде готоко непознатомт, пустомт, острову у средиии синКга мора као заточникг, умре, како е онт, проглашент, као мртавв за цћо свКтг, и да никадт, више ни свон) супругу ни единца сина н*'ће видити смети. Оваква безпрммћрна несрећл после та:;о пресиГше славе разнламтила е воображенћ господичне С . . . Нго е неирестанце мучила мисао о нћзинои туги несрећногт, цара, кога су живогг, убили у срцу свога дћтета. !5 тако е она дошла до тогђ убеђенл , да по преимућству нбои, кон е имала готово изклшчено право на лгобавг, младога кралл, у дужностБ спада да барг, «данпутт> у мислимасћдини изгублћногг, отца са изгублћнимг, синомђ, и силна е чезнн обузме, да спроведе царупреко пучине пространогг, мора буди какавг, мали споменг, кралн римскогг,. Но нћнои су намћри стаале на путу велике запреке. Све силе кое су цара са престола бациле и јкивогб га сараниле, заклтчиле су, да одђ свое стране пошлго по едногБ комисара, кои ће мотрити на сваки коракг, високогг, заточника , као да Енглес.ча ние била доволбни тавничарг,. Аустрин e пакљ хтела , да нћногг, комисара, у острово Св. блене прати и г. В . . проФесорБ 6 илбословла (ботанике)Г. В . . . . бинше еданЂ одђ они лгоди, коихђ садЂ све манћ и манћ има , и кои ће скоримв са лица землћ нестати. ОданЂ свимђ срцемЂ и душомг, природословв1шђ наукама, прешле су му надг, главомЂ толике буне, покрети и Европу потресагоћи ратови, безг. да е то све кадро било, нћга u наиманћ нореметити у нћговомЂ умованм,. и побћда сагозннка надг, великимЂ царемЂ им^»ла е сасвимЂ пезнатанЂ упли†еа нћгову ботаничку башту, гди се сасредоточили нћгови научни опити, страсти и савг. нћго†јкивотт., О нђ е био еданЂ одђ они самосвоиствени лгоди. коихђ ученостБ сваки радо похва.иое; будући е у томе удивленго и иохвали уиешано и неко чуство сажалћна оа осталимЂ нћговимЂ недостаткомЂ светсиогЂ изображенл, кое се свакадг, као примћтба похвали нћговои додае. Као и сви остали .иоди изванЂ чир.гђ круга лежи, да неке интересе заступаго да се за исте бори,да мнћнин оснива и лгодска дћла оценава, билше г. В . . . по нарави добарЂ и благЂ. Више е онђ већЂ пута случаино поздравлло се и разговарао са господичномг. С. кадЂ е ова, ползугоћи се дугимЂ сномђ свога питомца, оти1лла са вћрнимЂ пратиоцемЂ АзуромЂ у готру у башту, да се иаслађуе свћжимЂ готренБимЂ

воздухомЂ. То е дакле био онаи научнн мужЂ, кои се е путованћмЂ аустрискогЂ комисарау Св. блену хтео ползовати у томе, да се упозна са царствомг. билн овогг. удалћногЂ каменитогЂ острова подђ к>жнимђ сунцемЂ; оданде е намћравао, отићи у Ач>рику и на гожномђ прибрежиго ове части света (предгорћ „добре надежде") попунити и усавршити свои билћословни кабинетЂ, коега су недостатци били нћму често изворЂ туге и неразположена. Господична С. . . осећала е, да едина надежда н i.na лежи у томе мужу, и цело нћно мишленћ ишло е на то , да изнађе средство, како ће одђ нћга измамити обећанћ, да ће нћну наитоплиго желго испуиити. На неколико дана затимЂ посћти Г. В . . последнБИ путЂ лепе Алее вћгове лгобиме Шумице смаграгоћи душевнимЂ удивленћмЂ на дрвима и лишћу дрктагоћу росу, почемЂ е далћ споредномЂ едномЂ АлеомЂ одђ главне само оградомЂ раставлћномЂ пошао бмо. КадЂ не 6bi толике илиде бисера внимао, кои су се првимЂ зрацима готренћгЂ сунца осветлћни, као рубини и смарагди cin.ui, то бм онђ , не преко ограде, почемЂ е ова висока бБ1ла но крозЂ празна места исте, бело одело неке девоичице примћтш, коа е истомђ стазомЂ уздужЂ ишла. БотаникЂ застане кодђ вдногђ младогБ Ј оштђ нискогђ дрвета, кое е одђ столћтнм сусћда окружено бмло, да се диви преливагоћои се роси а потомђ га снажномђ рукомЂ увати и noipece. О дђ дрвета оеско потресеногЂ падоше иладама каплби , а лакг се вика иза ограде зачу. ПроФесорЂ беше само неколико кораклан одђ врати кон су на огради бнла удалКнЂ, и кадЂ до нћи дође угледа Господичну С • • • коа е смешећи се нћну орошену алБину брисала. „А хђ Господична"! говораше проФесорЂ поцрвенивши као ракЂ, „ молимђ вас -ђ илнду пут|'и за опроштенћ . . . . н ћу сеудворацЂ вратити.* „Та останите! не мари то ништа," одговорн господична C' • • пошавши и далћ, као да бм нћно прооданћ наставила, докђ е међу тимђ БотаникЂ, повторавагоћи свол извиненн, покраи нћ ишао. О нђ бм се лако збогЂ свое несреће угћшјо, да е о првои радости младе Господичне и слутити могао, кол е видла, да iofi е могуће, да сђ нбимђ користанЂ разговорг, тичући се младогЂ цара поведе. А ко 6bi могао емчити, да е ова радостБ чи ста башЂ одђ ђаволства и несташлука бмла, кого каква шеснаестогодишнн девоичица у нћна наибола дћла меша? Прве речи нису имале скоро никакве свезе, као и cBaKiS каквомЂ забуномЂ прекинутми резговорЂ, или уснлћна учтивостБ. Наипосле стану муцати, и господична С • • • свакји часЂ се бонла, да iofi се планови не покваре ако се онђ одђ нћ опросги. На срећу пакЂ Г. В. • • • • спадао е у ону много числену классу лгодш кои на разстанакЂ лако не мисле. Она е примћтила, како опђ о свомђ путу камерава говорити; Hie дакле више оклевала но започне. — „Господине, можда желите овои шумицм збогомЂ казати ? — »Д а > Господична, али горко збогомЂ." — „ЗарЂ бм pa^ie у Шенбруну остали '" Г. В • • • мирно стане, и пруживппи обе руке повика: — ЗарЂ би могуће бмло да се човеКЂ на овакомЂ лепомђ месту срећниМЂ не осећа?" — Господична С • • ■ • повтори тихо тресући главомЂ: — „срећнимБ?" -r- ЗарЂ ово сумнително питанћ и за васЂ важи?" питаше е про-