Шумадинка

167

Ф есорг> смегоћи се. — „за мене? вн сте хтеин казати,! да саив а врло млада, да се iofiiTt сада туа«имЂ." — „6 пакЋ кога ће се иначе ово питанК тицати?" — Ил е то „ожда таина?" — Hie Бога ми, та зар-b вамт, новине нераслснлван) причину. — „Н редко чктамт> новине." gap'h непознавте Госпто МаршаидЂ. кол седи у дворцу?" „Не познаемЂ." - .,Она е една добра и почитанн достоина асена, ион е царицу и крала римскогЂ у Немачку допратииа. па тога ради нКну Фаии.иш а нарочито единца смна оставила. Она е сама овде." — „Али нћнг> синљ »sonte доћи и кодћ пћ се станити, или се она моЈке доцн|"е кт> н '.му вратити." — „Не може Господине, ерт> е сву надегкду чзгубила." — „Како то." запита npo-i>ecopb, па стаде, а.Г не да какво расткнје сматра, но да болћ пази; epb лк>де. кои се са светомт> слабо обходе, дко се тиче каква приповедка. „Бар-|> знате све што се цара Наполеона тиче? Смнђ Гос. Маршанд-b иратјо га е." — „Као вм младогг. При нца." — Добро, ал' мм живимо овде као у некомЂ саточенЈк;, и до неколико дана смо у Фраицусиои; ал' ће онђ тамо као v робству јкивити " — „НаполеонЂ?" — „А сђ !њииђ и они, кои су кодђ нћга. Тако удалћни и раставлћни одђ нбиовогђ отечества, нЂиове Фами.т; подђ непрестанимЂ надзиран1емЂ, бдителномЂ полипдомђ ; далК сама стћна, а около воиници; и тихимђ гласомЂ к' томе придода, „ови комесари. кое вм пратите; bw имате право; ерЂ Госпоа МаршандЂ јкиви јоштђ доста срећно у Шенбруну." — „Али н Ј .нђ ће се смнђ вратити." — „Ахђ , неће, онт> га ни тренутакЂ не оставлл, то е дужноств срца, koio онб испуннва. Oin> ће остати кодђ свогђ цлра, до годђ царЂ живи казала е синоћЂ нћгова маика плачући, и а се морамЂ Б огј г молити : макарЂ га више и невидла. Ахт> господине, то е грозно свок) децу не видити, а знати да су несрећна." — „Да видите господична, не треба толико за тимђ тугкити . . . ни претеривати . . . Та Госион може н 1 нномђ сину писа/и, а онђ ће ioS често. свакогЂ месеца одговарати." — Боже сачучан ! ЗабранКно шмћ е писати; шта треба дал!> да кажемЂ ? УвекЂ iK вреба по еданЂ чуварЂ, кои и чуе и види." . . . ПроФесорЋ садЂ ништа више Hie могао опровргавати, и иђаше далћ спустивапи главу, као какавЂ npiaTe.ir,, кои ни привидно барЂ утћхе више нема. — „Па и овде," продужи Господична С . . као да сама со6омћ говори, немамо никогђ , кои 6w насн пос К тјо. нити имамо прилике да какво невино, али драгоцено писмо попгиКмо или ^ooieMo; ерЋ међт> странцмма немамо Доброп> пр1лтелн". ... — ,, г Га имате, вш опетЂ претеРуете, добро дете мое. говораше Г. В- • • ■ epi> и л идемЋ на св. (-;лену." — Ал' вм се нећете примити, да писмо ове ндне маике тамо предате ? — „Зашто не?" — „Ал е 'J'o опетЂ исто те нсто: све силомђ , нема ту поверителности н вм ће те писмо показати." — „Ако оћете, л ћу га сакритц". ... — „Гди ne те га сакрити?" — „МеђЂ Коимђ травама и кутј^ма, кое собомЋ носимђ . ПритомЂ свакш зна, да ce н вкше са БотаникомЂ а не политикомб ^анимамЂ." „И Bti ће те га сами Г. Маршанду предатн " „нћму самомЂ." — „у таиности ?" — „Ахђ ! гос подине". . . И две ioH ce велике сузе засветлише у о'има. . . „Вм ћете доћи дакле у готру v шумицу?" *Ако вм оћете." — „У оваи истми часљ? — „Ако вамЂ

е oeai? часЂ наими.ии " — Девоика пружи обе руке овомђ изредпомЂ човеку, у кое е онђ едва свое метути усудт се. (Краи слћдуе.) 14 ei §s (д е. бданЂ официрђ. кои е бмо сбшђ едноп> угостителп, Kpio е ста^гћ свога отца и увекЂ се е издавао за благородника. При еднои части, кадЂ е онђ o свомђ благородству roBOpio, рекне му еданЂ ko.i е нћговогЂ отца добро п!13навао „л познаемЂ вашегЂ отца врло добро, онђ н врло милостивђ спрам7> свакога, свакога радо ирима. и нћгова кућа у кое оћете време свакоиЂ е отворена." Два Енглеза ручали су едномЋ заедно, и после др\ ги важни разговора поведу речг> о своимђ трговинама. бданЂ одђ исти хтео е увеличати свого трговину одношенКмЂ кое са трговцима има и ре;!не" а троиш .чБ у моioK канцеллар1'и 100Фунти мастила годишнК. „Шта? рекнн онаи другји као зачуђенЂ „та л толико узштедимЂ годишн1>, кадЂ точку на i немећемЂ и кадЂ апостроФе (') неупотребимЂ!" Питали су едногЂ шта к Onepa, и онћ врло ладно одговори ово „кадЂ е една стварЂ тако будаласто написана, да е човКка стидђ да говори, она се пева." вдне новине лвиле су пре краткога времена да v Кантону у Хини има Zi енглески, 8 америка(!ски, 5 нћмачки, 5 -i-ранцуски, 4 руске, Z португалске, Z перуанске, Z ерменске, 16 муамедански, 4 годеиске, 4холандске и 11 разни други народа трговачки кућа. И и r 6i с ii е. У Лондону се налази костурЂ едиогЂ грдногЂ Кита, у зданио едномЂ нарочито зато саграђеном|>. Ово редко животно пашли су одавно неколико рибара недалеко одђ Остенде али мргао, и сђ великомЂ муиомЂ помоћу три чамца добро сђ лгодма снабдКвепима изнесу га на прудове недалеко одђ остендскогЂ пристаништа, ту изсеку а потомћ балсамираго. СавЂ костурЂ у дужи.чи и-sa 94 стопе, а у ширини 18. Сама е глаза дугачка ZZ стопе, дакле четири човечии бон, а репЋ заузима двадесетЂ и три стопе. Цело животно било е тешко, као што е изнађено преко 480.000 фунти, а костурЂ јоштђ садЂ има 70.000 ч?унти ; изђ самогЂ н К говогђ сала добивена мастЂ износила е 40.000 Фунти. Више славни естествоиспитатела. а међЂ овима и ФранцузЋ Кувирн . мисле да е ово морско чудови1«те, коме досадЂ подобно ioniT^ ние виђено, наиманК 900 —1000 година морало имати, и као поузданЂ основђ наводе то, што cj' рокавице на пераица сасвимЂ отврдле, и у тврду се костб предтвориле. одкуда се безЂ сваке сумнћ толике годкне ове рибе извести могу. — КостурЂ садЋ стои на скелама, кое су одђ самога гвожђа начинћне, и сваки кои то први п у тђ види, тако се мора упрепасгити да текЂ мало по мало одђ чуда кђ себи долази кое му оваи китђ проузрокуе. Нарочито су грдна перал на прсима, кон би се заиста за какву руку сђ четири прста узети могла и кон прва пазлБивостг, посћтитела привуку. Грудна пераа кита несастое се изђ крути н<ила, као обично