Шумадинка

180

а да се еданч> раздраженми лављ на васв устремио, да васт. разтргне; чините уедно и сва напрезанл, коп бм у ономћ с.тучаго чинили, кадт> бм у саиои ствари биии у подобнои опасности, па 6bi се трудили , да се отмете." Живи образац-fc чинио е одт. свое стране све, коиико е годг. могао, но r.ie неволћ, »(ивописацЂ ние никако био задово .шнћ са усиићнимљ почретима и бе зђ икаквогг израза двизанћм-Б ; и сва поученив бмла су узалудна. Наеданпутљ падне му особита една иисао на умљ. Онђ пусти изђ ланца свога великог-b и пакостногЋ пса, и раздраЈкивао га е на ддногђ везаногљ исполи >а. У томђ тренутку добило е нћгово одбранително напрезанћ и двизанК сасвимЂ природни изразЂ. Узхићени вћштакЂ отрчи кђ CBoiofi мушеми, и докђ е свезани образацЂ одђ страа гласно дерао и одђ пса отимао се, говорио e јкивописацЂ радостно: „Изредно ! о како е то дивно; молимђ бзсђ , продужите само Ј оштђ мало. (Графг одг Монте-Христо у Берлину.) — Пре некогЂ времена ишао е по Берлину соф1лномђ улицом -в еданЂ младЂ у финомђ одћлу човек!>, кои е мимопролазећимЂ говорио, да е онђ граФЂ одђ Монте-Христо и да е онђ радЂ сиротинћи помоћи: ово е обећанћ онђ одгла и испунлвао, бацашћи новацв по сокаку. Мимопролазећи само су се сагнути требали , па да не само ситни новацЂ, иего и талире са земл!> к_упе. Оваи благодћтелв сиротинћ обкруагсНЂ 6bio е наравно за кратко време одђ силне светине, коасе отимала, ко ће пре што уграбити. Они, кои су што заватили, извукли се непримћтно изђ гомиле, но на нћиово место долазили су све нови пришелци; кои су такоће хтели учинити употребленћ одћ племените издашности господина графа. Но овомђ просипант новаца учинћнЂ е на скоро краи, будући се полицин због-Б гунгуле умешала и господина гроФа за аку счепала; али и безЂ полицие ne бм за дуго траала ова благородна издашностЂ, будући иашЂ граФЂ ние имао оно безброино и неизмерно благо сђ коимђ е списателБ Француски Дима обдарио гонака свога романа за нћгово многогодишнћ страданћ у тавници, и будући е онђ одђ цћлогЂ свогђ малогЂ капитала, кои е при себи имао, већЂ скоро половину разтурио. У исто време посћтио е оваи назови-граФЂ одђ Монте-Христо и сдногђ тамошнћгЂ вишегЂ реда свештеника, и казавши му свое прославлћно по свегу име. понудио му е новаца за подпомаганћ сиротинћ; но разумни свештеникЂ, кои е одма познао, да сђ пипнимђ човекомЂ има посл а, показао му е врата. Но при свемЂ томђ онђ е опетЂ у кућу нћгову дошао, свого понуду повторио и текЂ онда удалио се, кадЂ му е свештеникЂ стао претити сђ полициомђ. Онђ се противио полнцаима, кои су га хтели уапсити. КадЂ е у полициго доведенЂ, нашли су тамо збогЂ нћговогЂ манитогЂ владанн и збунћногЂ говора за нуждно, подвргнути испиту нћгове душевне силе. Апсенички лћкарЂ одма e казао, да е оваи граФЂ одђ Монте-Христо нко напитЂ, и држао е за наиболћ, да га оставе, да се добро изспава. ГраФЂ одђ Монте-Христо

заиста наскоро заспи , спавао е одђ 12 сати у подне чакЂ до сутраданЂ уготру мирно и непрекидно, и кадљ се пробудио, био e сасвимЂ трезвенЂ и савршено здравг тћлесно и душевно, о догаћаима пакЂ одђ прошлога дана остало му е само неко тавно и сасвимЂ неразговетно сећанћ. ГраФЂ одђ Монте-Христо небиаше нико други, него неки келнерЂ, по имену КарлЂ АвгустЂ ШвенкинЂ, кои е бмо у служби кодђ некогЂ берлинскогЂ пивара. На основу гочерашнБи нћгови поступака обтуженЂ е онђ з 6 огђ узнемириванн кућевногЂ мира ( кодђ свештеника) и з 6 огђ противлћнн нолиц1и у извршаванго званичне нћне дужности. Обтужени изнвио е при испиту, да онђ о свима тимђ поступцима. за кое се онђ окривлгое, ништа незна. и да е онђ тога дана у станго краинћгЂ пианства бмо; онђ зна само то, да е тога дана пио млого баварскогЂ пива и рума , и да е при себи имао 70 и неколико талира. Тако е заис-та и било, и будући е лћкарЂ нзивио, да е онђ савршено здравЂ, то е онђ одђ сваке казни ослобоћенЂ, и то з 6 огђ тога , што се нћму као пинномђ вие ништа могло у кривицу приписати. Л а .t li U №. Човекч> ако ће и зао 6 б 1Т и има у себи способностЂ одђ зла престати и добарЂ бнти. Постоннство безЂ разума лако прелази у самоволвство и тврдоглавство. Срећнш е стрпелБИВни човекЂ у сиромашству, него нестрпел£.ивни у богатству. Ко nie смиренЂ неможе бнти умћренЂ, ерЂ смнренјв раћа умћреностЂ. а гордоств суету. Ништа се мучше неприма него совћтЂ, а то зато, што сваки мисли да е у станго кога советовати, а не самЂ туђЂ саветЂ примити. Лепа е стварн умети лепо говорити ,но само кадЂ езмКЂ нетрчи предЂ памеђу. Постати и престати наивећи е законЂ природе, и нема ничега, што e постало а да престати неће. Гди нсно хвалећи се будала беседи, ту мударЂ ћути. Сђ већиномЂ лгод1*и тако е, као и са плодовима рђавогЂ рода, ови потрулу пре, него што сазру. Загоиетке. Кое е животно наииче? Гди се вода наискуплћ нродае? Шта расти изђ землћ и све лгоде, одђ цара до просака одваи? Кое реке немаго ни капи воде?

Умолвваго се сви гг. пренумеранти да што пре изволе послати предплату баремЂ за прошла три месеца. А тако исто и они нека изволе што пре послати, кои имаго за прошлу годину, давати.

Издав *Iiodonnp'3> 28. Не»адов »3 >1>. У КнЂигопечатнви Кнлжества СрбскогЂ.