Шумадинка

179

X

caMb . и iouiTT. пре две године Mncjiio самБ о томе: како ђу васЂ одђ вашегЂ предузећа одвратити или убити." ,,6си ли 6uo tw прошле године у Ерфурту." .,Л самг> ваше величество онда трипутв видјо." „Зашто ме онда y6io ниси." „Зато, што сте онда momi. отечеетву мало више слободе дали, и што самв се надао. да ћете и мирљ заклшчити."- „ГГознаешг. ии тн Брутуса." „Има iH два; и последнБш умрљо e за слободу." „Кодљ тебе се е нашао еданЂ ликђ, кааги ми ч!и е." „Оно е ликђ aioe наиболћ прјнтел£.ице, девоике, кок) е мои добрми отацЂ ycBoio." „Кака†човекЂ могкешЂ t & i бмти, кадЂ оћешљ оногђ човека да уб|"ешЂ, когђ, као што си мало пре рекао, лшбишЂ и почитуешЂ." ,,fl слћдуемЂ гласу мога срца. " „Како си могао на ту мнсао доћи, да мене у средини толики мои воиника y6ieun., и зарЂ се ниси надао, да ћешЂ то тешио учинити моћи." « „Мени е свеедно, кадЂ самБ се већ^ рћш.'о умрети, и чудо ми е како сам*. јошђ јкивђ." „Шта бм вн радили, кадЂ бм вамЂ слободу као што же.1ите дао." „Онда 6si мои планЂ бмо извршенЂ —• л бм се враTio Moiofi кући,и вм се небм за вашЂ животђ боали." Неки Историци и Хроници веле, да е ФридрихЂ Ш гапСЂ на последнћ пмтанћ, Наполеону ове речи рекао ,,fl бм мои животђ само донде штедт, докђ не бм канву годђ прилику добмо взсђ убити; ерЂ, ко то учини таи nie учинјо иреступленћ већв дугкностБ? Посл« испмта, зовне НаполеоиЂ лекара и заповћди му да тогђ млздогђ човека, кои се усудш на нћга поћи, иснмта, и увиди, да .ш е овђ савршено здравЂ. ДокторЂ е учинт по заповћсти и никака†знакЂ какве душевне слабости на нћму примћт^о Hie. ков ни могуће бмло Hie, кадЂ е човекЂ здрав^ бшо. ФридрпхЂ ШтапсЂ провео е два дана у обиталишту Жандарма, кои су се непрестаио око нћга налазили. Онђ е одао замишлћно доле горе по соби и често се е Богу молт. За ручкомЂ, доносили су му и нојкђ, кои е онђ врло ладно сматрао. бданпутЂ кадЂ га e тако сшатрао, хтеде му га ЖандарЂ отети, но онђ пруигивши нојкђ рекне му „небоите се, нећу н самЂ себи нјивотђ одузети, ерЂ да самЂ то чинити хтео, зацело се не бм ва овако дћло pl.iuio." После едногЂ дана, одкадЂ е оваи младићњ у затвору бмо, почну топови грмити. „ г Га пуцнава означава мирЂ Кои е данасЂ заклтченЂ" рекне еданЂ одђ жандарма. „НеЛоите ме нолимђ васЂ варати" одговори младпГп, узплаиренЂ. „Не, не, немоиге сумнлти, а вамЂ истину каЖемЂ, мирЂ е зацело заклтченЂ*' одговори гкандармЂ. Младића обузме радоств и npo^ie сузе, на удивленћ c bih ) окружавашћи ra, кои никако одкако е затворенЂ

сузу у нћговомЂ оку видили нису, и клечећи молјо се Богу. ПочемЂ се неко време тако Богу молјо, устане и радостно рекне „садЂ нежалимЂ да умремЂ." Тогђ нстогђ дана испмтивали су га последнлш путЂ и гледали кзкогодђ дознати, ели јоштђ ko ту нћгову намеру знао и ели одђ кога наговоренЂ 6 бјо . Аии е то све >залуду бм.ш. Онђ е тврдо остао при своимђ речма и судЂ га осуди ва смртг.. СутраданЂ поведу га на губилиште и при полазку замоли младићљ капетана кои га е на губилиште водш, да га везана неводе, обећавши ее да ће врло мирно ићи, кое му е капетанЂ и дозволт. али е и онђ свон) речЂ одржао, ерЂ е, као да на чаетв иде, мирно до места свое вћчне куће дошао, и дошавши клекиуо е и трипутЂ ripe нег' што ће га убити задово.и.но викнуо „живш мирЂ, живмла Нћмачка." Колико бм болћ и за Начолеона и за целу нћгову породицу бмло, да е онђ у Шенбруиу убЈенЂ бмо, него што е после овогђ догађаа по другЈи путЂ ожен!о се, признао е онђ самЂ — НаполеонЂ — кадЂ е одвоенЂодђ cbiio свои' подђ стражомЂ на острову св. блене последнћ дане свога живота завршивао. JS р ss В8 ц е. (Већина гласова) — СтранацЂ еданЂ запита у лудници едногЂ уманутогЂ, како е онђ дошао у лудницу? — вдинствено з6огђ едногЂ несаглашавана у мнћнпо; одговори будала. •—• „Та е ли то могуће?", запмта наново странацЂ. — „Цћла истина, господине. Видите, а самг, иазао, да су сви остали лшди будале; сви пакЂ кажу напротивЂ, да самв л будала, и већина e гласова на жалостЂ продрла. •—• Б дногђ врло даровитогЂ, али при томе и преко мћре мршавогЂ лћкара у Лондону поздрави нћго†еданЂ пр !ателЂ сђ рћчима: „Помозн Богђ ? прјателт, шта ради твод душа ?" — ЗачуђенЂ з6огђ овогђ П1>1танн одговори лћкарЂ свомђ пр1ателк>: „ОдкудЂ дође мол грешна душа до толике чести, да ce и за нћно здравл!. пмта ?" — ,Д оштђ пмташЂ !, па за шта ћу те упштати, за твое тћло ние више пмтати вредно." — бданЂ младићт., кои е врло сувт. и мрша†бмо, као каква мумиа, Hauiao е вдномђ на свомђ кревету написане слћдугоће рћчи: „Овде почиваго кости Г, Н." — бданЂ ЖивопнсацЂ, кои е радш на едномв комаду, кои f, имао представлати жалостно скончанћ Милона КротонскогЂ ( изђ старе грчке HCTopie) , срегне на сокаку едногт. мовека исиолинскогЂ стаса и строд тћлесноп.. Пошто се већЂ надивио нћговомЂ страшномЂ изгледу и снажнммЂ мишцмма, предложи му онђ , да му послужи за образацт. при довршенго горнћгЂ комада. Она грдосин на то пристане; ерЂ обећана му е бмла такова награда, KoioK ние лако sioryhe бмло противстати. — КадЂ е отишао кући живописца, онђ се морао ту го' нагЂ свући и дати приковати за едку велику гвоздену алку, како бм сасвимЂ приличш несрећномЂ за грмЂ привезапомЂ Милону, кога су у томђ положенго дивлђи зверови разтргли. На то рекне живописацЂ своме везаномЂ исполину: „СадЂ представите себи у мислима,