Шумадинка

У Б еограду 1б. IO hih 185 7.

ШЖМАДИНЖА

Ш f Ћ # А

ттљжжжтжттљ 9 шшмжш ш ттвштЋЖ*

ткч. wi #

Ован листт. излазн сваке Суботе. Цена e одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 вр. ср. одт» врсте за едан -путЂ а 5 кр. ср. за трипутт>.

л- «

СМРТБ ЛУДВИКА. XVI. (Продугкено *) Луве сиђе се ст> катедре и са ceiro страна сићдовало е пл ћеканћ. Pođecniept попне се да се правда; онљ е изгледао бледг>. и пратило га е мрмлннћ. Или изђ забуне, или изђ страха захтКвао е онт> осамЋ дана. Кадт> е то време 6 б1ло дошло, онљ nie више изгледао као обтугкен -b, него као побћдителћ; онћ е сђ подсмћхомЂ опровргнуо пребациванн Луве -а, и упустш се у дуго по хвалБиванћ себе самога. Нодћла су 6bi.ia само уобште наведена, те бм се лако могла она умалити или уништити. По галер1лма бмло е спречно, да се плћска; и самг> конвентЂ, кои е ово обтуженћ сматрао као свађу изђ самолгоб1*н, и кои се nie боно, као што вели Барерт>, едпогљ voeina одг н>че, едноег малоег предузитача побуна, 6bio e склонђ да прекине ове препирке. И тако кадЂ е рекао РобеспЈерЂ при концу: „Што се мене тиче, а нећу изђ тога чинити никаква лична заклгочешл: н самћ се одрекао лаке користи, да одговоримЂ на опорочавана мои противника сђ 10 штђ страшшимЂ обтуживанћмЂ; л самв сђ намћромЂ ocTaeio нападателну страну могђ правдаиа, а се одричемЂ праведне освете, на кого бш н право имао противЂ мои опорочателн; н нетражимЂ никакву другу освету, но само повратакЂ мира, и тр1умФЂ слободе! Нћму су плћскали, и скупштина пређе на дневнми предметЂ. Бадава е Луве хтћо на то одговорити; онђ Hie могао на то добити допуштенн; и Барбару бадава е хтћо устати као тужителв,, и бадава се Ланжине противш дневномЂ предмћту, опетЂ се заго далћ препиранћ нје хтћло дозво ити, на што су и сами Жирондени пристали, те су учинили едну погрћшку , што су започели обтуживанћ, а другу што кадЂ су почели, нису га подпомогли. Монтанари се одрже, epi> нису 6 б 1 ли побћђени, и РобесшерЂ јоштђ се већма приближи ономе, одђ чега е бмо прилично удалћнЂ. Монтаннри се наскоро нађу у револуцји, што се само ммслило, да су у Htofi; п ова партан узме Робеcmepa за свогђ поглавара, зато што су га Жирондени као таковогЂ гонили. Али 1 оштђ важнје, него лична нападанн, бмле су препирке о средствама правлен!н, и о владанго власти и чартан. Жирондени изгубе не само у препиркама про*) Видн брои 44.

тивђ особа но и противЂ обштине. Ни една нвшва мћра Hie успћла, оне су 6bi.ie зло предложене и зло подпомагане. Они су требали да снаже правлеше, да npoмћне варошко управитеиство, да се одрже прогивЂ Лкобина и нђи надвладаго, да придоб!го светину или да предупреде нћно дћланћ; а они нису одђ свега тога ништа учинили. бданЂ између нби, Бизо, предложи, да се даде конвенту стража одђЗОООлгодш изђ деиартамента. Ово средство, кое бм барЂ одржало незавБ1симост1> скушптине, Hie доста живо подпомагано, да бм се одобрило. И тако су Жирондени нападали на Монтаннре, а нису ifi ослабили; нападали на обштину, а нису е покорили, нападали на предград!а, а нису ifi уништили. Оси су раздражили ПаризЂ, позивагоћи департаменте у помоћв, а ову помоћв нису себи прибавили, те су тако радили противЂ правила наипростје мудрости; ерЂ е много сигурше, учинити какву стварв, него само претити нх>оме- Нђиови противници вћшто се ползуго овммђ обстолтелствомЂ. Они су изподмукла разпростирали такве гласове, кои су морали Жирондене у неприлнку довести, то естБ, да они хоће да пренесу републику у гожну Француску, а да оставе остало. Ово е дало повода те су Монтагшри мало доцше заклгочили единство и перазд%лимостЂ републике. То е 6 бш едант> начинЂ, на Жирондене нападати, и на нви бацити подозренћ, премда су они пристаали на ова предложена тако, да се чинило, као да су се канли, што ifi нису они сами учинили. Али вдно обстоателство, кое е по видимомђ бмло странно у разпрама између обои партан, јоштђ е болћ служило Монтаннрима. ВећЂ ободрени неуспћшнимЂ покушаванвима, коа су противт> нби бБ1ла управлћна, само су чекали на прилику, да започну сами нападати. КонвентЂ бмо е већЂ уморанЂ одђ овм дугн препиранп; и они чланови, кои се то ше тицало. и они одђ обе партае, кои нису бмли као у првомЂ реду, осећали су потребу слоге, и хтћли су, да се сђ републикомЂ занимаго. Само е сполншнбш мирЂ владао, и внимателноств. скупштине обрати се крозЂ нћко време на новми уставЂ, когђ се партаа монтаннра бБ1ла манула, да наипре рћши судбину збаченогЂ кралл. Изђ разнм повода поглавари краинћ леве странке за тммђ оу настоавали: они нису хтћли, да Жирондени и умћрена партал, кои су управлали сђ одборомЂ за уставЂ, уреде републиКу^