Шумадинка

188

бдног-b дана славлћно е у сусћдномљ замку. кои е I принадлежао едномљ пр1нтелго и боиномЂ дрдту мога зета, торжество побћде, на коме самћ и а морала присуствовати по желви сестре мое Лрне. Сви кои су тамо били. предали су се наивећомЂ Bece ^io, само а не, кека чудновата смутнн притесннвала е прси мое; мени бинше, као да подамномг. землд пламти. Л зовнемљ мого сестру, ји повћримт, iofi мое таино чувствованћ. Она се упла» ши и увћраваше ме: да е и она мало пре такављ исти немирт> осећала, но да е нсти већљ изчезао. Тада уватимљ д дркћући pvuy сестрину и рекнемљ iofi: „Слутнћ, то су опомене судбине, немои, да ifi тако мало уважавамоАидемо ! аиде да се у Ибарг. вратимо. Н се боимљ, да се тамо каква велика несрећа догодила нје, koio ћемо нашим-Б долазкомт> моћи можда одклонити или барЂ умалити." Мон сестра бинше већт, склона, гхристати на мое речи, но по краткомЂ ћутанго замоли она мене. да дођемг, кг> себи, и да страшлБивммг. слутнпма моимђ не замутим-b обште веселћ, докг. она свога супруга o томн не извћсти, и одђ нћга дозволћнћ за нашв повратакт. неизмоли. fl caMt морала пристати на ове умћстна рћчи. Но стра бивао e одђ часа на чзсђђ све силнш, и ахЂ! прошло е више одђ едногЂ сата, докђ смо се за путЂ спремили, докђ смо се одђ свиго опростили и кући кренули. АрнинЂ супругЂ, кои в нерадо пристао на наше зактеванћ, остао е у замку свога принтелл. Ми пакЂ одездиле смо сђ пратнвомЂ одђ неколико слугу и воиника, нашему двору. Премда су наши конђи брзо ишли, то е ипакЂ много времена прошло, докђ cmo до нашегЂ замка дошли, едно збогЂ тсга, што е разстонн!« и по себи било дос?а знатно, а друго и по томе, што е планинска рћка, преко кое смо имали прелазити, одђ кише тако нарастла, да е ћуприго однела, те смо тако далеко морали са правога пута сврнути и обилазенћмЂ путљ увећати. Ми смо садЂ са страомЂ упрле очи наше на ону страну, гди бивше замакЂ, да видимо, да ли се какавЂ пламенЂ, или облакЂ дима опажа, ерЂ ми смо се боале: да се ние у замзу зарЂ пожарт. поавио. Но нашЂ насЂ е стра обмануо. Бистро и ведро биише свудЂ унаоколо небо, и кадЋ смо у планинске кланце унишли, кои опасуго тврди замакЂ мога зета, осеннвао е месецЂ у пунои cBoiofi красоти бћле зидине и светлећа кубета тврдога и слинога замка, и нигди не биаше ни трага опустошителномЂ каквомЂ елементу.

„Наше суморне слутнћ улиле су намЂ иразанЂ стра,« проговори садЂ Нрна, „но благо нами, ако се никадЂ небудемо непринтние преварили него данасЂ !" (Продужнће се.) Л р в is ц е. — П одђ владомЂ кралн 4-ранцускогЂ Карла 9. парохв едант. у ДомФронту у Норманд^и , дошао е до тога , у хроници цркве нечувеногЂ чуда, да е при крштенго и опело наплатити хтео. УзрокЂ, зашто е то чинити почео, Hie хтео никомђ казати; и зато лгоди, коима се неправо чинило и кои су знали,да то ништа друго Hie него злоупотребленћ власти у дужности , обтуже пароха владики. Оваи га позове на одговорЂ и упита : како е могао до таквогЂ чега доћи, да при крштенго и опело наплаћуе, на кое му онђ одговори. „СадЂ е већЋ пуни седамЂ година, одђ како самЂ парохЂ у овомђ месту, и за то цело време, крстш самЋ годишнћ по 100деце, али никогћ одђ 5 година старјегЂ capaHio нисами. Испочетка бшо самБ сђ овимћ срећнимЋ станћмЂ врло задоволннЂ, али после пало ми е на паметЂ, да у црквене кнвиге заглеДИМЂ и о свему достаточно уверимт, се. то учИНИМЂ, и на удивленћ нађемЂ, да се одћ cto година овамо, сваке године по сто деце крстило, а нико одђ 5 година старш саранћнЂ nie. 6wo. Но нпптђ самБ се вигпе упрепастио, кадЋ самБ видш, да се жителство у овоК вароши за цело то време умножило Hie, и ово ми се учинила прва загонетка, кого н дуго разрешити нисамв могао, и кого ми e доцн!е еданЂ прјлтелв мои овако разрегшо, т. е. да се сви, кои се у ДомФорту роде, у Руену обесе; н пакЂ да бш то предупредш и мое стадо одђ такове грозне смрти сачувао, дошао самБ на ту мисао, да при крштенго и опело наплатимЂ. Владика упмта тужителћ, ели то истина што парохЂ наводи, и кадЂ ови то признаду, рекне: „н ћу се старати да то више небуде", кое и учини: и тимђ начиномЂ имао е парохЂ доста мртваца за саранБиванћ. — бданЂ управителБ школски овако е при уласку свомђ у школу поздравлно свое ученике „Добро вамЂ Богђ дао, ви благородници, началници, царски и кннжески совћтници, рукодћлци, вештаци, трговци, пандури, вешачи и несрећници" додавагоћи одма, „све то можете бмти, ерЂ ће то, одђ вашегЂ владанн зависити. — Кажу, да е МезоФанти, управителБ библиотеке ватиканске у Риму 32 страна езика врло лепо говорити и писати знао.

0 Г Л А С XX. Поднисанми радЂ е своа непокретна добра, коа се у Неготини и око нћ налазе продати, и позива оне, кои би ilito одђ истбј купити желили, да му се npiase. Добра су проценћна и то: кућа у Неготини 350 ц. браникЂ са 500 комада дрва и поредЋ нћга два дана и по ораће землћ, коп се као ба-

шта употреблнва 200. д ц. .Ливада на РадуевачкомЂ путу 40 Д ц. браникЂ v селу ЛсеницБ! 50 ЈЈ ц. Ливада близу Неготине 10 ц. Исподђ ове цененеможе се ништа дати. Ко жели видити добра нека се обрати отчуу момђ Сими Новаковићу у Неготини. ИЛШ ЛУКИћЂ ПрактикантЂ Поп. Просвете-

Подписашли добт е ови дана одђ наиболЋи маистора бечки врло фини гласирани и ФикследерЂ штиФлетни, и то како мужки тако исто и женски. Осимђ тога има врло Фине коже за израђенћ обућа, и врло изредногЋ фикса, препоручуе се многоброи нимђ наручбинама. (1,-—3) ПАВЛЕ ШВАНОВИћЂ. ЧизмарЂ