Шумадинка

187

стИ у смотренш нћга, те тако или да га држи као зароблћника, или да ra протера изћ Француске. То е бмло и»нћн' е десае стране у Конвенту. Равница (парган у конв енту) бмла е истогђ мнћнјл, као и одборг>, али брегт, (монтанвска партаа) у isoiofi се нарочито одликовао бес ому"нми Сен-Жиств, одбацивала е неприкосновеноств и суђенК Лудвика XVI. Ова бесна партаа, кон e хтКла употребити дрн^авими ударЂ на место судеиске пресуде, кол Hie хтела слћдовати никаквомЂ закону, никаквои Форми, но свмо нападати на Лудвика XVI. као на едногв побћђеногЂ зароблКника. да 6bi непрјателство преживило поб],ду. бБ1ла е у нрло слабои манвини у конвенту, али су е сг по.ш лко подпомагали Д:(обини и обштина. Конвентг. и поредг, страа, кое е она онда већт, задавала, одбаци н1.на убшствена позивана: а приврженици кралћвске неприкосновености наводили су мужествено узрокеивногЋ интереса, као и правила правде и чов1 ,чества. Они су потврђавали, да едни исги лгоди немогу бмти уедно и судје и законодавг-и, тужител^и и порота. У осталомљ они су хтђли да се новои републици даде слин стб велкки добродћтелт .и, доброд1 -.телБ великодуплн и опроштена: они су хтћли да се слћдуе прим1,ру римскогљ народа, кои е из" воевао свон) слободу, и кои е нго задржао крозЂ 500 година, а кои се великодушнммЂ показао, ерт. е прогерао TapiiBHnie, а nie ifi дао погубити. Изђ обзира на политику они су доказивали нес -^ћдственостБ оворђ обтуженч, кое ће анархимну партан) јоштђ већма охрабрити, а и неутралне европеиске силе приморати. да сгупе у сан )зђ противђ републике. Али РобеешерЂ, кои е у целои овои препирки попоказивао дрзновеностг, и тврдоглавство, што е ioiiiTt изђ далека предсказивалз н ћгову свемогућноств, попне се на катедру, и почне говорити: „Скупштина е и незнагоћи далеко сеудалила одђ правогЂ питанн. Овдћ се неради ни о каквомђ продесу; ЛудвикЂ Hie обтујкеникЂ, bti нисте суд!е, вм нисте а и неможете друго бмти, осикђ државници, вм немате да изречете пресуду за кога или противђ кога, но да употребите мћру за лвно благостанћ. ЛудвикЂ бмо е кралБ ; република е основана; знаменито питанћ, кое взсђ занима, рћшено е сђ тммђ единммђ речима. Лудвикљ неможе ce судити: нћму ce већђ судило, онђ е осуђенЂ или република Hie ослобођена" и за тимђ е зактћвао, да конвентг прогласи Лудвика ХУ1. sa издаицу према Французима, за преступника према човбчеству; да га по сили побуне одма осуди на смртћ. (Продужиће се). II j' т о к н С j д б н н е. (Продужено) Оваи ме е позивђ поставт у удивлћнћ, и супротна чувствованн узколебала су мого душу. Нека таина слутнн шаптала ми е: „Немои ићи у ИбарЂ! Мои природни поносђ велнше ми: „Одбаци понуду твое високоумне сестре, — но гласЂ материнскогЂ чувства, кои ме е наго* варао: ти ћешЂ овомђ жертвомЂ можда срећнимЂ учинити твое дћте, кое би у свакои бћди и сиротинБи гототово извћстно пропало, — оваи гласљ, велимЂ, надмашјо е

све сумнћ, кое су ме на све стране трзале. Л обећамЂ посланицима, да ћу доћи и сутраданЂ остзвимђ н ове спокоине предћле, кои су бмли сведоци мое наивише среће а и мои наивеће туге. ДочекЂ у Ибру билше такав!., да caMt у први ма' себи ласкала са цв 1 : . тнимђ надеждаша; ерЂ Нрна предусрела ме е срдачно, а и нћнЂ супругЂ примт ме е прЈителг,ски и безЂ икакве гордости. За неколико први неделл дана а самв се и сама увћрила, да е све оно истина, што су л1и слуиЈителви ибарскогЂ властела у шуми говорчли, сумпрна скорбв, кол е све већма подраш,ивала у пустои самоћн мога пређашнћгЂ мћста пребиванн, преобратила се у тиху и неку тугу, а понекадЂ е и зра :;Ђ радости и веселоп, разположенд проникнуо у мрачну ду блвину мое тежко испитане душе. Д самв лгобила Ли.шну, красно дћтенце мон сестре, готово сђ онаквом-b истомб нћжности, као и моra Шарка , и свестБ о лћрно испунГ.нои материнскон дужности према обадва ненка дћтета бинше ми мелемБ и утћха за моа сваколика страданн. Сви обитателБИ ибарскогЂ двора предусретали су ме пр1нтеДБСки, сви ми бнху нанлони, изузимагоћи едну стару и одвратногЂ изгледа бабу, кон е кодђ мое сестре и нћногЂ супруга у великои чести стоала. Она е негда бмла чуварка господара одђ Ибра, и знала е многимђ ситнимђ услугама одржати се у наклоности нЈ.говои; при томе е својомђ вештипомЂ прорицанн и другимЂ врачбинама повела за сооомб и мого сестру Лрну, кол е шштђ у дћтин&ству своме бБ1ла занешено заузета за све, што е нмало изглеДЂ ванприродни. Што се мене тиче, а самв се одђ оногђ времена одкадЂ сзмб примила вћру христјннску, одрекла CEiro они таиствени вћштина, кое самБ одј» мое маике научила, будући ми е нова христова наука то строго забранБивала , као богомрзко и за душу пагубно заниман ћ. Неколико већЂ пута подсећала самБ мого сестру, кадЂ смо саме биле, на ову стварБ и молила е, да се из ■ тргне изђ замкш ове подозрителне бабе, кои е на сваконке поотупке своимђ наговоромЂ навести може; но лакомислене Лрна узимала е сасвимЂ олако мое опомене, и што самБ io2 данасЂ говорила, то е она сутра заборавила. Она пакЂ пакостна баба почела е све већма на мене мрзити и ненавистно гледати. Она се мене клопила колико e више могла, говоркла е саио онда. кадљ е морала, и то свакадЂ краткимЂ и леденимЂ рћчма; али нћни оштри и иламенити погледи исно су ми сведочили, да ме она у краинћму степену мрзи. Н пакЂ слабо самв се обзирала на нћну мржнго и непрЈателБство; ерЂ мени е доволБна бмла лгобавБ мое сестре и наклоностБ остали у двору лица, па зато самБ у себи мислила: шта ми е стало за мржнго пакосне хиене ? Тако прођоше скоро две године. Мала Ла лнна Hie била више повћрена изклгочномђ моме о нбои старанго, као пре, докђ самБ е доила. Она е добила шштђ едну чуварку, код e некадЂ и на могђ Жарка пазила, кад -б самв по желБИ мое сестре понекадг участвовала у каквомђ веселго или торжеству, или кадЂ самБу онаквомЂ послу бмла, кои ми Hie дозволнвао, да будем-Б непрестано око дћце, кодђ кое самв а наирадје бавила се; будући самЂ н веће задоволБство налазила у нбинимђ невиневинимЂ играма , него у веселимЂ, а често и раззузданимђ частима, у богатимЂ дворанама ибарскогЂ властела.