Шумадинка

I

190

flio. Чов^кђ свагда тражи судбине ceoioS подобне. Али утћхе, isoe 6 онђ Ha .iaaio кодћ свое Фамилјб, нису дуго траале: нћга одћ нћ одћле чимђ се породило питанћ о нћговомЂ суђенк). Обштина хтела избећи, да се апсеници недоговараш о своит> правданго; надзираванћ Лудвика XVI. бмло е свакЈи данг. све жешће. Међутим-ћ Сантерт. доб&'в заповестл, да доведе Лудвика XVI. предЋ скупштину. Онђ отиде по кралн у Тамплђ заедно ct. варошкимг> управителћмт>, кои саобшти кра.ио свое посланство, и запита га да ли ће ићи. Лудвикг. неко време узтезао се, а наипослћ рекне: „И то е насилје; и томг. треба уступити!" И онг, се рћши, да ступи предЂ конвентЂ, когђ оиђ Hie одбацивао, као што е англ1иск1и кралв КарлЂ I. чиnio према своимђ судјама. Чимђ сеавило да онђ долази: „Преставници", рекне предсћдателБ БарерЂ, „Bbi ћете садЂ упрашнлвати право народне правде, нека ваше полонгенћ и држанћ буде сходно новомђ звашго". И окренувши се кђ галерЈнма: „Грађани, опомените се оногђ страшногЂ ћутанн, кое е пратило Лудвика XVI. повраћеногБ изђ Варена." Држанћ ЛудвикаХ^!. улазећи у салу скупштине, бмло е iioctohho , и онђ увћрително погледа на скупштину. Онђ е стаао предЂ ићоиђ : и предсћдателв, сђ дркташћимЂ гласомЂ рекне: „Лудвиче! народЂ Фра нцускји обтужуе ваСЂ:вн ћете садЂ чути актЂ садржавагоћји вама приписивана дћла; седите." бдна столица бмла е за нћга спремна, и онђ седне. У дугомЂ испитиванш показивао е онђ спокоиство и присутство духа; онђ е на свако питанћ ладно одговорјо, понаивише побћдително и побудително. Онђ е o^6iao пребацивана у смотренш н^говогђ поступанн пре 14. IOл in, наводећи, да нћгова влзстђ јоштђ н!е бмла огранич&1Та декретомЂ уставодавне скупштине; наипосле починашћи одђ 10. Августа , сва двна дћла одбацивао e на министерску пододговорноств и одрицао се ceiro таини корака , кои су нћму лично 6бiли приписивани. Онђ nie признавао и да има кака†гвозденми сандукЂ, и одрицао е сва писма, коа су му бмла поднешена, и наипосле позивао се на законЂ неприкосновености. КадЂ се Лудвикв XVI. BpaTio у ТамплЂ, конвентЂ е узео у претресанћ захтеванћ нћгово, да му се даде еданЂ бранителЂ. Бадава су се томђ противили нћки монтаннри, конвентЂ заклгочи, да му се даде еданЋ совћтЂ. Онђ за то наименуе Тарже -а, и Тронше -а, но првми се тога одрекне. На то почиташл достоинми МалербЂ понуди се конвенту, да брани Лудвика XVI. ,,fl самЂ бмо двапутЂ позванЂ," писао е онт^ коввенту, „у совћтЂонога, кои е бмо моћ господарЂ, у оно време кадЂ су сви за тммђ звашемЂ чезнули; л самЂ му дужанЂ ту исту услугу учинити сада, кадЂ ово зваше многи сматраго за опасно." Нћгово захтћванћ буде одобрено. Ово доказателство одданости коснуло се срца Лудвика XVI. кадЂ су га сви бмли оставили. КадЂ е МалербЂ ушао у собу, приступи онђ кђ нћму, загрли га, и са сузнммЂ очима рекне му: „Ваше пожертвованћ тимђ е благородше, што вм вашЂ зкивотђ опасности излажете, а мои неизбавлате." МалербЂ и Тронше непрестано су се занимали сђ нћговомЂ обра_ номђ , и себи придруже М. Десеза. Они су ободравади кралн, али су увидили, да то тешко иде. Онђ жмђ е е-

данпутЂ рекао, „Н самЂ увћренЂ, они ће ме погубитиали ништа зато; занимаимосе сђ нашимЂ процесомг, као да бм га н добш; и оћу га заиста добмти, ерЂ ће за мномђ остати чистђ споменЂ." Наипослћ приспћ данЂ обране. То обави М. ДесезЂ. И ЛудвикЂ XVI. ту е присуствовао: наивећа тишина владала е у скупштини и на галер^нма. М. ДесезЂ навео е за обрану обтуженогЂ крала сва призреша правде и невиности. Онђ се позивао на неприкосновеностЂ, коа e нћму закономЂ дана; онђ е рекао, да као кра.по неможе му се судити; а народни представници, као тужителЂи немогу бмти нКгови cy^ie. У томђ онђ ништа nie навео бмо, што Hie една частЂ скупштине подпомагала. Али е онђ наивећма на тил1Ђ настолвао, да оправда поступанћ Лудвика XVI, и да му припише свагда чисте и непорочне намћре. Онђ доврши сђ овммђ посићднЂимЂ и торжвственимђ рћчнма: „Наипре чуите исторЈго, кон ће рећи нвнимђ гласомЂ: ЛудвикЂ дошавши на престолЂ у cboioh 20. години, донео е са собомЂ примКрЂ нрав1и, правду и штедлђивостђ ; а нје донео никакву слабостЂ: онђ е бмо непрестано прЈателЂ народа. НародЂ е хтћо да се укине еданЂ несрећнми данакЂ, ЛудвикЂ га е укинуо, народЂ е хтћо, да се укину поданство и спашлуци, ЛудвикЂ iK е укинуо; народЂ е захтћвао реФорме, онђ ift е увео; народЂ е хтћо промћнути свое законе, онђ е на то саизBo.iio; народЂ е хтћо, да толики милшни Француза задобјго свон права. онђ шмђ е то дао; народЂ е хтћо слободу, онђ имђ е и то дао. Неможе се одрећи Лудвику XVI. га слава, да е онђ са своимђ цожертвованлма ишаз предЂ народомЂ, пакЂ су га взмђ нћга предложили . . . . Н недовршуемЂ грађани, н самв стао предЂ истоpiro, поммслите да ће она судити о вашон пресуди, а да ће нћно суђенћ бмти вћчно." Али сграсти су већЂ бмле ослепиле, и нису кадре бмле предвидити. Жирондени желили су избавити Лудвика XVI. али они су се бонли да ifiM^ се не пребаци да су ронлисте кое су имђ име веГп> почели давати монтаннри. За време целогЂ процеса нђшво поступанћ бмло е доста дволично: они сенису смели изразити ни за обтуженога ни проти†нћга, и нђјова умереностЂ нђи е упропастила, а hie имђ ни на што послужила. У оваи парЂ нћгова стварЂ, не стварЂ нћговогђ престола, него нћговогЂ живота, бмла е и нђјова стварЂ. СадЂ се рћшавало, правдомЂ или државнимЂ ударомЂ, да ли ће се повратити кђ законитомЂ правлеHiro, или да ли ће се продужити револуц!онарно правлеnie. Побћда Жирондена или Монганлра састаала се у ономђ или овомђ рћшенш. Монтанари су се нко узбунили. Они су наводи.ш, да се сл1 : .дуе Формама, на кое е републиканска енерпа већЂ заборавила и да е обрана Лудвика XVI еданЂ коракЂ у MOHapxiro. Лкобини су iK снажно подпомагали, и депутацје дођу у скупштину, да захтћваго смртЂ крала Међу тимђ Жирондени, кои се нису усуђивали подпомагати неприкосновеностЂ, предложе едно bImuto средство, да бн се ЛудвикЂ XVI. одђ смрти избав1о, апелирагоћи одђ пресуде конвента на народЂ. Краина десна странка јоштђ е протестирала што е конвентЂ себе у судЂ преобратш. Али почемЂ е надлежноств конвента у овои ствари већЂ бнла наипре заклгоченћмв примлћ-