Шумадинка

196

нл, кое на 4 мнлнжа долара износи, остав^о, и тако Hap-I дини постане сииомђ богатг> човекБ. — У време оно, кадт> е Луи Филипљ последнвш кралв Францускји, врло опасно болестанг. бмо, скакале су акnie врло високо, и неки су се ако обогатили. Многи су сљ тммђ спекулацје иравили и онда кадг> е кралш већљ много болћ 6w.io. Баронт> Р отшилдђ коме е такође много стало бмло, да зна, како е кралн), оде у дворг. и рекне ађутанту, да има врло важнии nocao кодт. крала и да зато моли заауд1внц |'к>. КралБ му дозволи да уђе, и кадг> Рот ШИ.1ДТ) неимаћи шта да говори, почне коешта да говорити бм забашурити свогоправу памћру, рекне му кралћ „н знам^ лгобезни бароне, да сте ме bn ни зашто друго, већљ само зато пос1>тили, што оу многи ваши интереси, са моимђ здрав .гћмЂ скопчани, зато идите и немоите се више бонти за мое здравлћ." (При суство духа и познаванћ слабости) Догађало се више путш, да су лгоди кои су великогЂ присуCTeifl Духа били и кои су слабоств народа и поедини познавали, несамо себе него народе одђ пропасти избавлнли, и кђ болвои и славни!ои будућности ириводили. Примћра тога у свћту бшло е доста, но мм ћемо само неке овде навести Шлие цезарЂ е нлродЂ р мскш више nyTiii у наивећои лрости зтишава<» сђ овимђ рћчима „Квирити". 6 дномђ, кадЂ су воиницБ1 нћгови сазаклет1е противу нћга начинили. ушао e онђ у средЂ скупгитине сузаклетника и врло ладнимЂ гласомЂ викиуо „Ево ме овде, вн, кои се толико бринете за начинЂ, коимђ ће те ми главе доћи, ево ме, и некЂ еданЂ одђ васЂ, когђ самв увредЈо, узме мачЂ и прободе ме." Ове рћчи тако су дћиство имале на непр1нтелћ нћгове да су сви као укопани станли и нико одђ нђи Hie ни речице проговорити могао, већч. су слепо нћговои заповћсти слћдовали. Скоро овимђ истимђ рћчима пр;1волео е ХанибалЂ свое воинике, да прско Алпа прођу ондз, кадЂ су се неки одг. нћгови приврженика и за самЂ животђ нћговЂ боали. вдномЂ скупи се на niaiia римс«ои силнми светг., и сви су мрмлали, тако, да се е наеданпутЂ читава буна дигла.

Сципјо Насика кадч> чун за то, дигне се на шлцу и ушавши у средину незадоволБника викне: „ућутите римлнни ерЂ н знамЂ болћ одђ васЂ шта е за републику полезно а шта ние." СавЂ народЂ ућути, мирЂ се поврати и народЂ се мирно разиђе своимђ кућама. ТиранЂ Сиракузскш ГелонЂ чуе, да е противу нћга созаклетЈе начинћно и зато се дигне самв самцитг, на место гдћ су незадоволБници 6 б1ли , уђе у средину нБиову, баци opya«ie са себе и рекне,, вбј оћете да ме у(чете и измишллвате начине. коима ћете до цћли доћи; n самБ ево самБ дошао и донео вамЂ оружЈе мое, узмите га и убште ме и тб1мђ вашу ц1=.лб постигните, ако самБ л таи, кои ioK на путу стоимћ ." При овимђ рћчма сви онеме. НародЂ, кадЂ е чуо за ову одважностБ свога владаоца. лгобт га е двапутт> вмше него пре, и подигао му е на томђ истомђ месту споменикЂ, кои га е у томђ положенго 6biBinen> представлао. После овогђ догађаа веле, да н ГелонЂ више путји roeopio, лакше е илндомђ лгодји владатн кои што изгубити имаго, него едншмЂ, кои ништа изгубити нема. Сцишо АфриканацЂ, кадЂ е непрјателћ на ceoiofi землби сгтро и упропастЈо, пошао е у Африку и сву свого воиску на лађе натоварт. Воиници су бмли тбјмђ арло незадоволБни и готово се читавЂ метеиЈЂ у лађи породт. Сци1по видивши то, рекне имђ „O' ал' смо срећни храбри другови мои, кад -б смо и море побћдили и покорили." и они се сви стишаго. М а л u н е. — Превисока мудростБ на небу е, и мш е достићи неможемо, докђ злобу са света неуклонимо. — Hie чудо, што не«и будалу радо имаго и помажу, ep-b подобанЂ подобна лгоби. —Нигди се добродћтелБ у свои ceoiofi слави непоказуе, као у владателго; ерЂ се о нћму може рећи, да е своеволБно испуннва. — Ко е кадарЂ свое богатство на добро употребити, има право да га жели. — Б огђ е дао човеку за свашта способностБ, а владателБима e ocraEio да е удћиствуго, зато се они називаго намћстницм божш на землБи. — МладомЂ се човеку све чини ласно, а старомЂ све мучно, и зато ни едно ни друго невалн. — Ко Hie кадарБ мрзити, Hie кадарЂ ни лгобити. •—• Само е мудростБ едина безсмртна, а то зато што сђ ДуШОМЂ живи.

ОГЛАСИ. П одписанми продаем-Б изг> слободне руке свого кућу наодећу ее у сокаку водећемЂ Калемегдану до Обштинске куће, и комппе сђ леве стране Сапве Нешића бмв. к^исара Саборие Цркве. Кућа е на едномЂ 6oio и заЈ ';«има n .itiiia тнриие cr- лица 5, са зади 'i 3 / 4 и дужине 16 фзти.Ко бм волго нмао купити нека се изволи мени подпксаномЂ овамо у Шабцу, или Госнод. Гаврилу Вуковићу у Беог.раду погодбе ради прнавити. У Шабцу 24. ШнЈн 1857, ПАВЛЕ СТАНКОВИћЂ (1—3) ђумрукџјн шабачкш.

Подписанми Д0610 е ови дана одђј |.) Четири добре наИболБи мавстора бечки врло фини| н омђ сара чаномЂ; гласирани и Фи :;следерЂ штиФлетни. и то како мужки -гако исто ч женски. Осимђ тога има врло Фине коже за израђенћ обућа. и врло изредног -б фикса, препоручуе ce многоброКнимЂ наручбинама. ПАВЛЕ ЈОВАНОВИМз.

Чизмар1. (3,-—-3)

Подпиеанмн сбогч. одлазка изђ Бћограда, дае свого кућу подђ Kiipiro, коа постои на врачару Bbiuie кнажеВ01Б конака. у сокаку водећемЂ одђ велике касарне цркви палилулскои и кои содржи у себи:

собе са ед-

2.) Три куине са зиданмМЂ подрумомЂ и 3.) Пространу авлпо и башту разнмМЂ усевима засеану, v којои и вода у обште употребителна има.

Ко дакле има волго узети го, нека се погодбе ради подписанОмЂ, кои Јоштђ у летои кући самЂ седи обрати. У Бћограду 22. K)i.ia ,1857. год. КОСТА АТАНАЦКОВИћЂ I. ПисарЂ Суда Окр. Чачан. (1-3)

К н

Издае игопечатн

IS. £1«»над«ин1»1». ђи Кнлжества С

с к о г ђ.