Шумадинка

У Београду 28. lO н i н 1 8 5 7.

ш^мадинка

4 i £ Т Ti 4

тштх&шшшттљ џ ш?

ш*

шмж

ТКЧ. VI®

Ован лнстђ нзлазн сваке Суботе. Цена e одт» 1. Агтр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 кр. ср. одт» врсте за едан-путљ а 5 кр. ср. за трнпутт>.

Љ' W

II j 1' ti к п € у д б SI ei е, (Продужено) Носле неколико недела врати се Нрна у Ибарћ натрагт>. Она ми се извиннвала, начо е вола нћнога супруга нм) наморала, да отиде сђ нбимђ у Рабницу, те да тако мене, еестру свош у наивећои MoioS туги остави, но да е она при свемт, томг. саучаствовала у Moiofi туги, и да е се са жалостнимљ срцемљ, истргла изђ наручјн MoiS. Л самћ нћнимтз рћчма повћровала и осећала caMt неко олакиханћ и утћху; врљ погруженми у туги радо приклана свое уво мелему благи рћчи, n теретт> му се у пола сћ душе скида, кадљ види, да и други участвуе у нкговомт. болу, кадг> и други осећа величину нћгове несреће. Са MoioMTi сестромЂ вратила се само Ласта и едовита Вуча; чувариа дћце hie дошла ст. нг.има: оиа е изђ службе одпуштена. Мени е заиста у едну руку бмло мило, што е отишла испредљ мои очиго: ерт> премда л ниса «Б башт. могла свалитн сву кривицу за онаи несрећнми случаи на шо, то би ми ипакг. несносно 6w«io. имати свакадт. предг. очима оно лице. кок e мое, нћномт. надгледанн) повћрено едимче у смртнои опасности безчувствено оставила, Будући самг. н садт> бмла сасвимт. усамлћна и срце мое пусто, то еамБ се са толико већомт. лгобави приклонила и посветила нћжнои и краснои дћцБ1 мое сестре, премда е то бћ1ла слаба накнада за мога изгублћногг. Жарка. Особито четворогодишнБЈи и бодрми синчићт> Нрнинг., Владнмир -b, бинше мон лгобимацч,. а и кра^ сно ово дћте бинше ми веома наклонћно. и све лш се чинвше, као да е онч, оудбомг. опредћленЂ, да мога Шарка замени. Лилана пак -б, мала ћеркаЛрнина, биаше млого ладн!н према мени. — она е била истоветна мати. дуШОМЋ и тћломтЈ. Готово една читава година дана бинше протекла одт. тога тужногг. за мене догађаа. кадЂ наеданпутг. наиCTapin братг, мога покоиногт. супруга пошлћ кт> мени едногт. вћстника, и замоли ме по нћму, да безг. одлагана кг. нћму похитимг.; будући е онг> лежао на самртнои постелБИ, na е веома жел5о, да ме ioniTt едномг, види, и будући да Hie имао порс>да и други наслћдника, да ме постави за едину наслћдницу свога незнатногт. иманн. После Днн волн племенитогг, овогг. мужа бинше мени светинн,

и а се ни едцога часа нисзмб затезала, да е испунимг>. С б обећанћмЋ, да ћу се за кратко време опетт> у ИбарЂ повратити, опростимг. се ст> мојомг. сестромљ и нћнимг> супругомЂ, и похитимб у светБ1и за ме предћлг>, гди ми e ненадг. л^обови срећа цветала, и кои већљ пуне три године дана видила ниеамБ. И сзмб iomTt дошла на време. мои деверљ билше iourrt у животу и радовао се веома, што ме е видио; ко на два дана по моме долазку умре онт. безт> икакви мука', Богг> нека ra прости и утћши у блаженБ1мг> небеснимг. предћлима за обиде и roneiiH, коима е племе нћгово подлегло. Л самБ наредила да се сво нћгово покретно иманћ мени у Ибарт. донесе а кућу нћгову и землго, предала самв надзору старешине они планина. — и почемт, самБ све ово свршила, кренеиЂ се на путг. натрагг. у ИбарБ. Страовита олуина и бурна киша принуди ме другога дана мога путованн у вече, да се одг. разуздане ирости стих1Н склонимг. у едну усамлћну колебу, коа е подалеко одг. пута у средг. дивлћгЂ честара лежала. бдпа старица привати ме на прагу свое колебе са пр1ателБскимт> и гостопримимт. поздравомг>, но примћти ми уедно, да морамЂ дћлитл малену нћну к. лебу сг 1,Боме и нћномђ на смрти лежећомЂ ћеркомЂ. КадЂ самБ у собу уишла, усправи се една женскинн на своши постелБИ, упре непостоанБш погледЂ свои изумрли али пеобичнимђ пламеномЂ севатћи 04110 на мене, стресе се сва; и викне гласомЂ, кои е ужасЂ и стра уливао: „ М илостб, милостб . Ти си несрећна! А хђ . остави ме, да мирно умремЂ, та и ти већЂ не.могу више оно поврагити, што са.мБ ти узела; но а самБ мое дћло тежкимЂ каннћмг> и великимЂ мукама одплатила! — А хђ ! кадЂ 6bi барЂ знала нзвћстно, да самБ се доста патила, неби ни по ида бмло, него ахЂ, —■ а ћу можда за свагда на ономђ свћту вћчнимЂ мукама предана бити!" Мене обузе страва и зебна при овимђ рћчнма. У прнБ1и ма' мислила самБ, да е она уманута или бесомучна; — али гласЂ нћзинЂ учини ми се познатЂ, и л приступимђ , да ово умируће бћдно створенћ изближе видимђ. Л самБ пазлБиво упрла мои испит}К>ћи погледЂ у бледо лице болне, и са стравомЂ познамЂ у нбои ону чуварку дћце, у присуству кое е мои несрећнми Жарко пострадао, и кош одђ оногђ дана никако више видила нисамБ.