Шумадинка

\ 194

Она canpie са поразителноиг. запћвко>ч> свое лице одђ меве, кад1> самв нриступила нћноме кревету; мене пакЋ обузе саучастна туга и сагкалКнћ према овои умирућои души. Л iofi пружимЂ руку и рекнемч. ioK утћшителнимЂ гласо «ђ: .,Небои се одђ мене, бћдна несрећннце! Н самћ ти давно већЂ опростила. Шта си тм томе крнва што меие несрећницу злоудна судбива гони? fl зпамЂ добро, да одпорЂ твои не бш могао застрашити гладну курнчицу." — Болна дћвоика окрене се мени, ићрила ме e тужнимЂ погледомЂ, и озбилвне е сузе ронила низђ увело лице. „Б1-,дна Вешто!" рекне она, „тм дакле шштђ незнашЂ како си ђаволски обманута, каква ти е вопишћа неправда учннКна, гн иезнашЂ, како си тм жертва била пакостне преваре и злобни умишлла? — Твои наиближи сродници, коима си се ти нрилшбила са неограннченимЂ повКренкмЂ и в1 ,рносћу, — они су ти ножђ у срце заболи. — О паклени демони, кои ми засКнуше очи блескомЂ злата! Они у своимђ богатимЂ дворима живе весело и у задоволљству, нити Hi>ioBy душу раздире каанћ, — а мене, коа нисамћ ии б.шзу онако невалила, мене ужасно пробадаш стреле краинћгЂ очаани, и споменЂ на ово едино мога живота грешно дћло недае мч нн на ави ни у спу нигда мпра! 0 ; тежко мени, тежко Moiofi души!" Ужасна слутна ме обузме при овимђ нКнимђ рћчима: „Казуи разговетно, несрећно створенћ!" викнемЂ iofi пламтећимЂ очима, и у наивећемЂ узбуђенш душе, „скини тавну завћсу сђ твое страовите таине. Л морамЂ све пореду знати, па маварЂ о цћломЂ свћту и човћчес-комЂ роду очаавала!" На то се болна усправи и прозбори промуклимЂ гласомЂ: „Твое д1.те ниси ти изгубила несрећннмЂ случаемЂ, и ту nie било ни спомена о каквои курнчици, све е то лаж£>, лдна обманута маико! твое е невино дћте по заповести твое собствене сестре одђ крваве џелатске руке пало!" „Ужасно!" викне Болнна, прекинувши cBoioK маики рћчћ, „проклето нека буде то адско чудовиште, та твоа одрођена сестра! Па тм се ioiuTB ниси осветила за то, несрећна маико?" „1оштђ нисамв, нити могу; него ти треба да ме освотишђ !", одговори Вешта, и дивлв ioB ватра сћваше изђ упали очшо. „Оћу, маико, оћу! Ономђ ђаволу валл се осветити, ономђ демону, кога ти е природа за сестру подарила, па макарЂ то и мене живота стало!" „СадЂ си мон права кћи,и ако останешЂ стална при овакимЂ ммслима и вћрна твоимђ рћчима, онда ће те свакадЂ мои духЂ сђ благословомЂ облетати и пратиги. Но л ти iouiTB нисамЂ све приповедила, чуи дакле далћ: „Премда ме е при првимт, рћчима те несрећнице нека страшна слутнл пр (ЈСтрелила, то ме ипакЂ при свршетку вћногЂ казиванв обузе таква страва, какову никадЂ осећала нисамв. Д у првми ма' нисамв могла ни сватити такове величине злочинства, па зато iofi нисамв одма безусловно ни поверовала:

„Ти лаакешЂ.'" викнемЂ л на нк>, чисто изванЂ себе „Hie могуће, да е мон сестра Нриа у станш, таково злочинство учинити. Тм нш мрзишЂ, што те е она изв двора одпустила, и рада си изђ освете мене противЂ нћ раздражиги. Немои ме у очалнћ доводити, несрећнице, л те молимђ , а те приклинћмЂ, казуи истину!" „На дверима смрти", одговори она," онем;! лажв, подлостб и клевета. При умиранш и наицр нвш злочинацт, казуе са страомЂ и зебнвомЂ лсну истину, ерЂ га мори приближаванћ неизвћстне будућности. Ни л те нећу обманути у момђ последнћмЂ часу, премда бм обмана за тебе 6o.iH бмла него ова ужасна истина. Н о и самЂ ое горко покаала, и нисамв рада понети на онаи светЂ никакву лажв!" Н пок pieM'b мое лице, и иеописано чувство раздирало ми е прси. Но после краткогЂ времена прикупимт. оиетЂ силе, и рекнемЂ кагоћои се грћшници заповћдателнимђ гласомЂ: „Казуи дакле све по реду, да лсно проникнел1Ђ то паклено злочинство!" i „Познато ти е," започе болна несрећница свош приповћдку, „да е твон сестра, госпои од7. Ибра и Ситнице, одђ ваикада бмла здраво наклона онои гаднои и пакостнои баби, Вучи, и да е особито задоволг>ство налазила у нћпои вћштини прорицанн и саобраћана са таинимђ дусима. Па и саму мене бинше проклета вештица привукла на свош страну, тако, да самв сваку нКну рћчв сматрала као гласЂ вишегЂ створена. бдно штро. кадЂ самв се н случаино десила у соби Вучинои, уђе госпов Лрна кђ нами у собу изприча намЂ: како е врло ружно снила, и како ioft се у сну едно страшило показало, ков е у лицу сасвимЂ наликЂ на нћну сестру Бешту, сир1 >чб на тебе , но у осталомЂ имало е то страшило изглеДЂ грозне аждае. —- Вуча мане при тимђ р^чима твое сестре суморно главомЂ, таино но демонско смешенћ могло се на нћногЂ одвратномЂ лицу примћтитии по краткомђ ћутанш прозбори она: „Н самћ те вавћкЂ позорномђ чинила на ту tboio сестру, но као годђ што си ме тн у свачеиЂ безпрекословно слушала, тако си башЂ у овомђ моме совКту, кои се тицао твое сестре, бмла напроти†сасвимЂ упорна. Благо теби садЂ кадЂ ве е и сама судбина на мои совћтБ подсетила. Него мм ћемо оне ноћи, кадЂ буде пунг мћсецЂ, питати о томе подземне духове." ОваК е предлогЂ примила Нрна после некогЂ малогЂ противлћна и затезана. — После неколико дана, кздђ е бледи мћсецЂу пунои својои слави свов сребрпе зраке на мрачну землш расипао, скупимо се: а Вуча и госпон Нрна, твоа сестра, у едномЂ тзвномђ лагуму исподђ величественогЂ замка око поноћи, сђ томђ намћромЂ, да будућноств испитамо. Буча е понела са собомЂ едно таинствено огледало, еданЂ малми котлићв neite амаилЈе и друге неке ствари, посвећене злимђ дусима подземнога св1>та. Пошто еВуча неке,мени посве неразумителне рћчи изговорила и страовнимЂ изразомЂ лица подземне духове позивала; пошто е неки мелеиЂ одђ сваколки ствари скувала и свои демонскји благосло†надЂ нбимђ изрекла, погледа она у таинствено огледало, и рекнувши намЂ, да се мало на страну склонимо, изговори она ужаснимЂ гласомЂ слћдушће речи: ,,Госпођо