Шумадинка

200

— Каква имена вданЂ човект, у разнимЂ приликама иоси. — КадЂ е у суду, зове се тужител & или обтуженЂ, кадг. е у апсу сужникЂ, кадљ e збогљ чега на казнв осуђенг., осуђеникЂ, дргкава ra назива поданикомЂ, остали лн)ди у држави ерађаниномЂ , на пароплову зове се путникЂ, у цркви се зове npaeoeipnu, онаи, коме е што дужанЂ, зове га дужникомЂ, noni га зове стадомЂ , при лопису зове се елава, кодт> мћнице, зове се издателЂ , и примаоцЂ мћнице. при закупу закупителЂ , кодљ ;кене е мужЂ, у мелни еостЂ, на балу иерачЂ, кодћ новинара npeнумерантЂ , кодт> лекара болестникЂ. — У месту Н. буде еданљ младићћ на смртс. осуђент., па буду^и е онда, кадт> су ту казпћ надљ нвимћ извршити хтели, болестант> 6wo, то га пошлм у шпиталБ да се излечи. К.адт> е оздравЈо, докторг, подне се кримипалномЂ суду слћдугоће извест1е „Подиисанми у свакои понизности нвла славно»»т> криминалномт> суду, да е осуђеникт. Н. савршено оздравт, и потоме да ће безљ икакве опасности смртну казнв издржати моћи". — Одт> времена оногб , кадт> е ова породица, кон садЂ у Мароко влада, ступила на престолљ, завео се обичаи, да свакји члент> те Фами.пе подразумевагоћи ту и цара, мора узети по едну девоику за жену, одх наиотMliHie породице. Царт> пакт. има 700 жена и то 200 у Мароко, 200 у Меки и 300 у Фецу. Прорачунато е, да између 8 милшна Мароканаца има читавх> едант, ми.понћ, кои су одт> царске крви, и да има вароши н предћла изђ сами унучади нбиови населћни. — Зашто жене радо лњбе. —- У дружству едномт> иоведе се реч!> о томе, зашто жене радо лмбе, и едант> на то рекне ово: 1. зато, што су одт> природе кт. лгоблћнго наклонћне; 2. зато, што су се томе ioriiTb у колевки одт. матери научиле; 3. што, у свакомт. окружавагоћемт> iii предмету нешто лгоблћнн достоино налазе; 4. што, свакЈи нагонЋ у колико се вмше задоволнва, у толико е Behiii; 5. што оне за свашта лепо, и добро, едномљ речи за свашта естетично приемлБИве су, па потоме и за лгоблћнћ; и напослћдку 6. Све женске лгобе наивмше изљ обмчан. Да е ово истина сведочи намг> то. што се оне свакадг>, кадг> се на сокаку сретну, лгобе, и потоме нбјовимг> полгобцима ни наиманћ нетреба вћровати.

И а .« ii н е. — Сама доброта у човеку безг> разума може му бити нре шкодлБива, него полезна; ерг, ra она Hie кадра сачувати одг> лукавБ) и зломисленм лгодЈи, одг, кои се свакад!. и у свако време сачувати нала, — Богатство Hie кадро излечити човека одг> сре6po.iro6ifl, нити му оно може дати покои, кои се у разумнои умћрености наоди. — Добро разумети шта други говоре и како вала на то одговарати, сстб мучше него знати добро говорити. — Животг* е да р l> Божји , доброме е датљ на велико добро и ползу, а зломљ, да ce мучи и гризе. — Ништа Hie неразумнЈе, иего вћровати све оно, што намБ ко каже, немислећи да ли то све тако 6 бјти може. — Живи само о мртвима могу говорити шта оћеду, epi> нити ifi се бое, нити стиде. — ЧовекБ кадг> е у свомб правомг> природномЂ станго, онђ е добарЂ, кротакЂ, дружелгобивБ и све и сва; а кадЂ се разгн !>ви, тада не само да све ово Hie, него и на себе самогЂ заборави. — НаивБЈше зла чине они, кои речи одг, едногЂ до другогЂ пренесе, и тако и наиболћ npiHTe.vL заваде. — Лгобавћ мора 6б1ти или на узалмномЂ интересу и ползи, или што е више и постонше, на чистои добродћтелБи основана. — Потреба е велика познати онога, сђ коимђ оћемо да говоримо. — БогатЂ човекЂ безЂ науке и добра срца, подобанЂ е волу, кои позлаћене рогове има. — Ко се опари, а некаже да е чорба врућа, таи Hie за дружство. Онђ треба да каже, па онда други некЂ раде шта оће.

0 г л а с в. С х i* ц н ibi т а При Суду в. Београда надЂ масомђ презадуженогЂ Беневинисте Албали Давида, А Азриела вврел овд 22 Августа. При Суду окр. ЧачанскогЂ надЂ масомЂ поч. Танаска 1овићевића изђ Балћвца, 7 Августа. П gs о д а е. Нач. окр. ЧачанскогЂ продава ће добра Николе Раковића изђ Дугановиће 21, 22 23 Шлјн.

Нач. Окр. РудничкогЂ продава ће добра Гавила ђилесовића и Симе Ненадовића изђ Блазнаве. СудЂ Окр. КрагуевачкогЂ прогла cio е ђорђа Антоновића изђ Божурнћ за распикућу.

ни подписаномЂ овамо у Шабцу, или Господ. Гаврилу Вуковићу у Београду погодбе ради приивити. У Шабцу 24. К)жн 1857, ПАВЛЕ СТАНКОВИћЂ (3—3) ђумрукџ1 - в шабачкји.

ПодписанБ1и продаемЂ изђ слободне руке свого кућу наодећу се у сокаку водећемЂ Калемегдану до Обштинске куће, и KOMuiie сђ леве стране Савве Непшћа 6 бјв . клисара Саборне Цркве. Кућа е на вдномЂ бого и заузима плаца ширине сђ лица 5, са зади 4% и дужине 16 Фати. Ко 6w волго имао купити нека се изволи ме-

Понизно молимо ону г. г. пренумеранте, кои намЂ што одт» прошле године и за прошио прво и ово истекше тримесеч!е давати имак> да намљ то што пре ПОШ.1К) У ч р.

Издае »1з4»боинр 'а» 31. Н^падопиЕаљ. У КнвигопечатнБи Кннжества СрбскогЂ.