Шумадинка

199

имђ се мои > не " З г - ,а Л имоч, *> мржнвомљ прОТИВЋ мов сестре огорнена душа могла наслађивати. — Изђ поуздани ичвора дознавала самв сирћчв: да Нрна непрестано одђ мое освете стрепи, и да ioK таи трепетљ нигди мира ни одмора не дае. Сђ каквомЂ самв а радошћу и задоволвс твомћ ове гласове добиала, то ћешЂ лако себи представити моћи, Bo . ihho , кадг> већЋ едномт> знапгћ , шта самБ н искусила и претрпила. Но тиме ние доволбно изглађена Нрнина кривица. Ти, кого самв а замомосветителБку одгалла, ти ћешг, ово дћло довршити. Подземни духови авили су ми у chv: да ће Лрнина кћи Лиллна скоро теби у руке пасти. Ако е ти y6ieini>, онда ћешг> cpqv мое сестре наисвир 1=.riiи ударг. нанети. То е она точка, на KoioH е наилакше повредити можешг> и теби е наменћно. да е ту самртно ранишг.. И садг. чуи 1оштг> едну озбилБну plvit: Ако ти желишг, испунити мои аманетг>, сг> коимг такође у теснои свези стои и срећа твое будућности, — онда Воллно! клони се .побовне страсти. Кадг> дођешг> у искушение, кад -б твое прси постану приступне нћжномг> осећанго , онда употреби сво твое постоанство , да то чувство силомг> савладашг>. То ће те чувство и страетБ , ако iofi се c.ieno одашг>, за кратко само време усхитити, но после ће оставити у души TBoiofi отровиу болн), кон ће твои покои разорити и теби пропастБ спремити. И онда нећешт> моћи извршити дћло освете, кое си ми ти свечано обећала. Тако су ми подземни духови излвили. Но ако се ти пролазне и несталне сласти лтбавне одречешг>' онда ће ти се то богато накнадити другимг> претежн1ил!г> благама живота. Ти ћешЂ доволБну накнаду имати у плеиенитомг> и поносномг> осећанн), да те твои народг. високо почитуе и преузноси; а средства. да тако високо узлетншг>, имапљ на руци, и до тебе стои, оћешЂ ли се сђ нБима ползовати. Богови су те обдарили племенитимЂ изгледомЂ и ликомђ, и бистримЂ, проницателнимЂ духомЂ. Ти сиискусна у таинственимЂ наукама и вештинама, у коима самБ те а обучавала. СмртБ ме одазива пре, него што самв те могла до оне точке довести, кого самБ а постигла. Но немои се печалити; n самБ се ипзкђ побринула за твое далћ образованћ. Видишђ, у ономђ мало тамо ћошку наћићешЂ едно црно сандуче, и ево ти клгоча одђ Hfera. У томђ сандучету наћићешЂ ти едну кнБигу. кого самБ за тебе списала. Проучи е и промозгаи са свеколикомђ пажнБомг> твога ума, и тебн ће много коешта постати асно, што ти е садЂ јоштђ загонетка, но што ће ти за позднје твое опредћленћ веома потребно 6 бјти. Oea е кнБига наивеће благо, кое ти н оставллмЂ, и многи бм е скупимг> благомЂ одкупили,да е могу само добити. Чуваи ово насл1>д!е добро, и кадгодЂ по нбои читашЂ и таине наше испитуешЂ, а ти се опомени несрећне Веште, кон ће онда већЂ боравити у царству блаженства, •— и опомени се твое завћре." Болна вешта ућути. Дуги говорљ пко го е уморио, и она п о крагкомЂ времену падне у дубоки и буновнии санЂ. Волана пакЂ ние мога никако заспати, премда е и она веома уморна и утруђена бБЈла. Опомена, да се лгобави клони, тешко iofi е на срце пала. Она се сећала оногљ сна, кои е снила у планини. и уздисала е тио: зарЂ да она нћжна чувства, крозЂ кон самБ л назирала небесно блаженство, зарљ та чувства, велимБ, н да нимало непо-

знажЂ, и ладнокрвномљ гордосћу савладамЂ и утаманимЂ? Ахђ већг> и самЂ санЂ довео ме е у раиско узхићенћ ; па какве би сласти ionrrt испуннвале мое разпламћене прси, кад -б би се санЂ у истину претворио. Па зарЂ е«еколикогђ тогђ блаженства да се н одречемЂ, и да га заменимЂ са благама, кон само су«ти лгодскои ласкаго: но кон немогу испунити срце вишимђ земнимЂ благомЂ. Дуго |'ошђ сеђаше девоика краи постелћ нћне болне маике, заносећи духЂ свои у такве суморне мисли, кое су душу нћну тешкимЂ 6оломђ испунавале, — докђ наипосле предЂ свитанћ зоре, кон е приателБ свиго болни и уморни, лгобки санЂ и на нго своа тавна крила ние прострео. (Продужиће се). И р si и н е. — бданЂ богатБ1и шалБивчина, лежаше на самртнои постелБи, и кодђ нћга биау два адвоката. Онђ кадЂ ifi угледа, рекне имђ : „станите еданЂ сђ десне, а еданЂ сђ леве стране, да и а као спасителБ умре .мЂ" — 6дногђ, кои е врло растроенЂ 6б1о, и кои никадЂ датумЂ у писму писао nie, пмтали су, зашто то нечини, а онђ одговори „зашто да мећемЂ датумг> у писму, кадЂ ra у календару има". — 11ри весел^о (вдномђ, у комђ е доста, обоегЂ пола дружства 6б 1 ло, загонегне еданБ овб 1 мђ рћчма „шта ми ти в Јпта, прошле и ове године nie дошао, а ни идуће доћи неће.' : Сви су погађали и мислили пгга ће 6бјти, а иавданпутЂ устане две године служећи правословЂ Пр актикантЂ, и према себи седећемЋ другу свомђ, кои е такође одгонетати почео, рекне: ,,шта се мислишђ вазданЂ, та то е нашЂ ванџаментЂ". — РабинЂ Асси разболесе, и лежећи на поотелБИ, одђ свои ученика обколћнЂ, преправлао се за смртв. УнукЂ нКговђ приступи кг> нћму, види да му е дедЂ плакао и рекне му; зашто плачешЂ, зарв погледЂ на твои прошлБ1и животђ никакву ту радостБ недае , зарЂ ниси свете законе добро изучш и у нБима друге наставјо. ево ти твои ученика, и ово ти e доказЂ, да си имђ добарЂ и полезанЂ 6bio, а скр^^мностБ 6^i.ia е круна ceiro твои дћла. — Ради тога лгобезнми сине, одговори РабинЂ Асси. тужи срце мое, л самБ могао правицу међу лгоде делити, пакЂ самБ то изђ зло разумлћне скромности пропустјо учинити; то nie требало, ерЂееданЂ великш мужЂ казао ове, толикимђ искуствомЂ за истините призната рћчи „ко се одђ правице клони, узрокЂ е пропасги државке" па самБ ifi а, као учителБ 3a6opaeio гди треба употребити. — бданЂ управителЂ театра, позове на свои именданЂ све актере на ручакЂ. КадЂ су већЂ ести почели, примети онђ и суФлера за асталомЂ, кои са нанвећимЂ апетитомЂ еђаше и рекне му „кое васЂ на ручакЂ звао",? СуФлерЂ устане, поклони се и одговори „извините господинђ управителБ, а мислимђ, да кадЂ актери безЂ суфлера ништа представлати немогу, то немогу беЗЂ нћга ни ести, па зато самБ дошао, да и при елу сђ нБИма будемЂ и примћромг> имђ предходимБ.