Шумадинка

198

знала тек-в на еданЂ данљ пре смрти. брљ онда саиг. отишиа на оно мћсто. гди е она безнадеагно ле;кала и безљ утћхе грозну смртг, очекивала, да се наслађавам-ћ нћнимђ мукама. н самв слушала нћно ауканћ. видила самв, како е сђ очаанћмт. држала гвоздене решетке, кое су пакЋ пркосиле нћномљ узалудномт, напрезанго- Л сзмб опазила, како се она трудила, молити се Богу, но како притиснута многим-б грћсима, Hie се ни богу молити могла. Онда самв у себи помислила: та оваи e погледт> барљ какво-такво удовлетворенћ за неискааану туrv, koio ми е ово маторо чудовиште нанело. Узхићена овомч) Moiosit побћдомг,, изскочимђ а изљ мога закнона, одкудљ сам£> е сматрала, наполћ, станемБ предЋ гвоздене решетке, и внкнемЂ iofi подсметлвивнмЂ гласомљ: „Обазри се овамо. проклета змн>, да л' ме i'oiutt> позваешЂ" „Она дрекне изђ гласа. кад-b ме е спазила и познала, стане се у нанвећемЂ бћснилу по землви валлти, чупала е свош косу и произносила е страшне клетве. „Д знамљ," продужимЂ а, „на какво си грозно и вопигоће злочинство ти, отровно чудовиште, сестру moio навела; а знамЂ, да си ти она, коа си погодила#џелатг, и коа си наившше принела г.ђ извршенго тогђ пакленогЂ умшшлаа. Густу завћсу, к 010 мђ сте ви , притворне 3«ie, знале покрит.< ваше црно дћло, а самв раздерала и проникла еамв скрозЂ сво ваше паклено лукавство. Горду и високоумну госпого одђ Ибра и Сигнице постићиће пре ил' после ужасна освета, али надЂ тобомЂ, лгодски измету, рћшила е судбина, да јоштђ paHie праведни судЂ држимЂ, и по заслуги те наградимЂ. Знаи, — сутра ће те у готру по <меднЂи путЂ ооасати сунце; а кадЂ зађе, лежаћешЂ ти, моiо мђ рукомЂ заклана. на ладномЂ жертвеничкомђ камену светога храма!" — После ови рћчш н iofi окренемЂ леђа и отидемЂ, а за мномђ е летио одекЂ нћни нлетва и очаателногЂ урлана." „КадЂ самв сутраданЂ устала сђ постелћ, поздравише ме тор»;ествене пћсме жреца светога луга, и старешине околногђ предћла уђоше ми у кућу и одведоше ме у храмЂ светога луга. Ту самБ се заогрнула баграномЂ одеждомЂ, кого жречица на данЂ жертвоприноiueiiia обући мора. Прву половину дана провели смо у иолитвама и торжественимЂ обредима и пћнпо. ЗатимЂ смо изишли у дивлго долину, изведемо оданде изђ мрачне пештере Вучу, да надЂ нђомђ прво мое жертвоприношенћ удћиствуемЂ. Но, као што е лако поннтно, Hi'e ми то башЂ тако тежко ни пало, — ерЂ она, кого самв имала заклати, биаше мон смртна непрЈнтелБица. КадЂ самБ подигла жертвенички ножђ , представила ми е узруана сила воображенн онаи догађаи и образЂ, како е сирћчБ и мов бћдно дћте нечовечномЂ џелату предано бмло, — неописано бћснило разпинало е мое преи при овомђ поммслу; дивлн ватра гнћва и освете сћваше ми изђ очиго, и ни наиманћ тронута и разжалћна аукомЂ и самртнимЂ страомЂ савиигоће се подђ ногама моимђ непоканне грешнице, задамЂ ion снажномЂ рукомЂ смртни ударацЂ, и извршимЂ тако дћло, ков су ми богови налагали, и на кое ме e и сама мои, за осветомЂ жеднећа душа нагонавала." При овимђ рћчима застане Вешта, ерђ е бмла клонула одђ многогђ говора и раздражености Она е си-

рћчБ носледнго частБ свое приповћдке изпричала сђ таквомђ жестиномЂ и ватромЂ, кол 6 б 1 и здравогЂ човека уморила; а притомЂ в наипосле она на онаи предметЂ скренула, кои е нћну неодолимомЂ мржпБомЂ испунћну ду. шу у наивећу раздраженостБ довео. Чиваше се, као да она при опомени тогђ крвпогЂ свогђ дћла свого побћду шштђ едномЂ ужива у онои истои мћри, као у часу извршена. Волана сматрала е Вешту неколико тренутака са сажалћнћмЂ, а у едно и сђ некомЂ грозомЂ; затимЂ пакљ упБ1та она Вешту, не изђ радозналости, него зато, што е уплашило суморно ћутанћ болне маике: Да ли е Лрна смртБ свое вћрне служителБке и пр1ателБице дознала, за и да ли е она покушавала, осветити се за то?" „6 стб заиста покушавала," одговори Вешта, пошто се мало опетЂ опоравила. „Неколико месеци после тогђ догађан нападне нћнЂ супругЂ са сво^омђ воискомђ опустошително на ове планинске предћле. РазпламћенЂ желБОМЂ, да храмове, света места и олтаре наши стари богова сруши, и можда шштђ вмше тежећи, да мене, противЂ кое е нћгова госпоа, а моа одрођена сестра, наивећма огорчена бБ1ла, у свого властБ добЈе, навал!« е онђ, забацивши смотреностБ, кон е нћговомЂ високомђ предводителБСкомЂ духу иначе свакадЂ своиствена бмла, сасвимЂ ватрено и несмислено у наше непроходне и дивлћ иланинске кланце, и налетјо е тако у едну засћду, кого су наши планинци избрали У крвавомЂ бого по6iro планинци готово цћлу воиску одђ Ибра, па и самБ БориславЂ (НрнинЂ супругЂ и господарЂ одђ Ибра и Ситнице) едва се бћгствомљ избавт, окруженЂ неколициномђ само вћрни свои ратника; — и тако е онђ у таи данЂ изгуб1о свого засенавагоћу славу, кон га е 6ti.ia проказала, да е онђ „непобћдимЂ", — звћзда e нћгова почела тавнити. Наскоро затимЂ дигну се на нћга и нћгови сусћди. кое е онт., ошенЂ славомЂ и силомђ, често вређао и огорчавао; и одђ тогђ времена онђ e сђ нБима у непрекиднои завади и рату, у комђ е онђ велике губитке искусио, тако, да е често сђ наивећомЂ мукомЂ и натезанћмЂ могао одржати себе и свои домђ. А исто су тако и дивлћ бугарске чете вмше пута опустошително нападале на нћгове области, и крвави су боеви биени између нћга и храбри Бугара, тако, да му Hie вмше ни на краи памети пало, изгладити лагу, кого су му наши планинци нанели. Шта вмше, онђ се е можда понекадЂ за срећногЂ сматрао, што га планинци, кои су бмли задоволБни тиме, што су одбранили свого домовину и светинћ, нису никадЂ нападали. И тако ми Нрна одђ тогђ времена вие ништа могла нашкодити. Можда 6 bi она кушала, да ме преваромЂ, лукавствомБ и издаиствомЂ упропасти, да го ние застрашио разнешенЂ гласЂ о моме вмсокомђ пророческомђ дару, и о моме све већма растећемЂ напредку у таинственимЂ вештинама природни наука, кое е све и нбои до ушјго дошло. У исто време боала се она и освете ови одважни планинаца, кодђ кои самБ а у наивећемЂ уваженго бмла, и кои бм сваку мени нанешену обиду крваво осветили. — Тако e прошло 16 година , и јоштђ ние приспћо данЂ савршене наплате. Но ипакЂ свмБ и за то време имала по неко јоштђ мало удовлетворенћ, ко-