Шумадинка

У Београду 19. К)л1н 185 7.

ШЖМАДШМЖЖ, лi ® f т> ј j

жи!»шжжвж®«1>, шжш&шш ж жттттж.

W§l Ован листт, излазн сваке Суботе. Цена e одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа S/® аЕ »• W Ж ф се 3 нр. ср. одт> врсте за вдан-путт, а 5 кр. ср. за трипутт,. sjw°

OHHSAHIS НСћИ ,, (Превео сг Немачкогт. В. Н.) НалемонЂ. Оди лгобезнми i« a . ibiK Лиде! Месецг. е већт> изишао, и звездице блистаго. Последнћ бое сутона бондишу мале облачиће. Оди у чунљ; н ћу денасљ моб обећанћ одржати, узт> воду ћу полапо веслати, и гдћ е i;oio лћпоту ноћи теби показати! Оди сћди овдћ на попреченои дасни чуна, и отвори твое чувствително срце свакомЋ веселомЋ чувствованш! Сћдишг. ли тврдо? Дакле да весламЂ. ЛидасЂ. Н сћдимг>, лтбезш.ш Палемоне! Л сћдимљ тврдо и добро. О како ме то весели, што ме ег> тобомг. узимашЂ. Палемонг.. О каква ме радостна тишина, и лгобка хладовина округкава! Никакавг. шумг. радећи' руку', никакавг> се гласг. овдћ нечув! Само весло плћска о воду, и забада се на дну воде у шлгонку. ЧуешЂ ли ти како се тамо водотокг> у далвини едва чуе? Слушаи како весело и меланхолично крекећу и уго жабе! Водени и полбски мишеви на обали усућугосе изг> нбини рупица изићи, и играгоћи се међу собомг. жвизкдућу, друн«евни пакг> зецови позиваго свое у цЈ.ва. Како дивлћ патке у води гачу. .ЛидасЂ. Но гле! Шта е ово, што се овдћ на страни чуна тако лћпо сни? ПалемонЂ Пужићг> снне, пузи ту! Мћсецг> блиста на туткаластои пруги , преко кое е онг. прешао. Немои му зла чинити, никакво створенћ нетреба да мучишг>!... ЛидасЂ. Остави ме, зли Tbi слћпБ^и мишу! шта ми цичишг. летећи ми тако близу поредг> главе? ... и тм дубокомумлагоћи елену, лети далћ одг> мене, далеко да/ fl се 6 оимб твои штипагоћи маказа . . . ПалемонЂ. Гле, мб 1 смо већг> кодђ мале шумице. СтрашлБиве срне проуго крозБ лишће шумарице, и хите трчагоћи сћ брега доле на воду. Звечећи котрлаго се за нвима одцеплћни камичци. А и дебеле совулаге жалостну свого пћсму пого летећи сђ дрвета на дрво, ноћна пак-Б ластавица поп!,ва жалостно свои пригласакг>. ЛидасЂ. Ху, н се ужасавамг>! Овдћ е страшноутамногђ лугу: лишће некако потаино шушти, и полако нћuito све жвиждуће међљ дрвима! Н не бш овдћ нипошто

снавао. Зацћло е нечисто у шуми, као што стара Симета каже! Боже буди намг> у помоћи! — тамо ватра тина у лугу. ПалемонЂ. Небои се малми човече ! Никаква ватрица тамо нетинн. г Груло. влажно е дрво, eito се у тами саи. . . . Што стрепишг> тако? чекаи а ћу ти едно парче одг> нћга донети. — Узми! неплаши се! — осећашљ ли садг> да е дрво? Видишг>, нетреба се таки уплашити! ЛидасЂ. АхгЛ Како се влажно ово дрво са зеленикастомг> ватромг> блиста, пак% оиетг> е зато хладно? О гле, како е сваки трунакг> као искра светао , кадБ ra на землго бацимг>. Сутра ћу матери приповедати. И она ће ми затимг> што приповедити или ће ми пћсмицу какву одпћвати, као некш данг>. И тада ме е едну научила о лисици и ленБои видри. ПалемонЂ. Пћваи ми дакле! ЛидасЂ. Да, ако ћешг. ми и тб1 затимг> што пћвати. ПалемонЂ. Аиде , н оћу. ЛидасЂ. (Видра) „Хе лисче, шта радишг. овдћ ноћу, са замоченимг. у потоку репомг.?" Раке хватамг>, ept самг> одвећг, гладанг.. — „Ха, добро ми дошао лисче! ти си дакле и рибарг>?" — бсамБ, ерг. ме доста зато штипаго. — „Гле,гле! та ти наилћпшегг. рака извади наполћ! Пр1*нтанг> ти апетитљ желимг> кг> ужини!" Имамг> ra већЂ, имамЂ, изредно ће ми npiaTH. — „Подћли га са мномб брате лисче!" Не тако, rocnoa видро ! не тако : ко хоће да еде , таи треба и да лови. ПалемонЂ. Живт, чедо, живш ! СлабЂ твои колебагоћ !и се гласићЂ и гдћкои погрешнБ1и тонђ радо слушамЂ л. ЛидасЂ. Ние ли , истина да е лисацЂ паметно рекао? Ко неће да ради, таи некЂ и нееде ! ПалемоиЂ. бсте, запамти то чедо! ЛидассЂ. СадЂ дакле и ти морашЂ пћвати. ПалемонЂ. Дозволи, да наипре чунЂ одђ обале отиснемЂ; тада плови онђ , окретагоћи се своеволБно, нузЂ воду. О нђ учини ово, попречи весло, посади се и затимђ започне свого пћсму. „Хладна, торжествена тамности! Како лгобко лебдишђ ти надЂ землБОМЂ! Како усхићава блага ; твод