Шумадинка

202

красота мое ерце! У npiflTHofl тамности Kpiio се предмети. СтрашлБиве животинћ оставлнго свол пребивалишта и траже себи рану у напуштенимг. полама. Садг> се извлачи егулд на землго, и наслаждава се по росномт. бшлш. Похотлвивми ракЂ тражи предуготовлћнми примамакт. и много едућш шаранЂ увлачи се у трску. Рнбе тамо амо по.рогозу плове, и тирући се на дну о ситу, причиндвсН) да се горе четки подобно сћме нћно тресе. Друге игравд при мћсечини на блистатћимЋ се таласчићима и продрзлБивооводу реповима ударам, да посвуда мали кругови плашлљиво обалама бћже. У цћлои околини прјнтна тишина влада. Свак1н ма колико слабљ бмо гласакЋ сугубо раздражава мое уво. О! како се радуемх. цвркутанћ попка кадг> чуемЂ, или уннћ крвогкедногЂ помарца, кои ми невидимо око главе и врата свира! Све е драЈкести пуно и лћп-о! Све показуе, да насЂ богови лшбе; да су за наше увеселенћ светЂ оваи тако красно створили! О, онаи е сажалена достониђ , коме срце за приманћ природни красота отворено nie, кога само сђ крикомЂ пратеће игре увеселаваш! На свакомЂ колебатћемЂ се таласчићу, кога му вћтрови плшскомђ на чунЂ натеруш, могао б м примћтити онђ сладко блистагоће му се увеселенћ. Но . . . онЂШневиди, невид!! радоств, коа му се у свакои колебагоћои се травчицм указуе; сирома! Онђ има очи, но опетЂ е зато слћпЂ ! Неосмћва му се спокоинми мћсецЂ, и блистагоће га звћзде неозараваго лгобко. Но, о! кои чувствуе колико си красна и дран»ести пуна ти природо и онда, кадЂ се видмпђ у ноћномт. сну почивати; о, тому са свакогЂ рогозногЂ листа веселћ на обали притиче, са свакимЂ валвгоћимЂ се таласчићемЂ радостБ му блиста, и са свакимЂ гласићемЂ кои уво нћгово напонва увлачи се у нћга наичистЈн и наЈјслађа дражестЂ. Невиио нћгово срце преиспуннва му се топломђ благодарности молитвомђ ; благоговћино и чисто почитуе онђ богове, подателћ свакогЂ блага и красоте. Ништа отровно неври у спокоинои нћговои души, непристоине наклоности немогу сеунћму укоренити. ЧувствителанЂ спроћ' иесреће свакогЂ човека, лгоби онђ текућу сузу изђ ока страдагоћегЂ, и милосрдно хлћбацЂ свои са гладномЂ сиротомЂ дћли. О, ко му драго бмо тм! задржи непрестано простосрдје твое, за нигда невенуће дражести красне природе! Тада ће добродћтелЂ и задоволђство сћ тобомЂ подђ еднммЂ кровомЂ обитавати, и радостиће ти трави подобно око тебе цвћтати!" ЛидасЂ- Твол дражести пуна пћсма, Палемоне, каже ми управо оно, што ми свагда мила мон маика у срце уселнва. Она ми непрестано каже: Аиде, испитуи добро, како су красно благи богови свћтЂ оваи украсили, пзкђ се радуи изђ свегЂ срца, и благодари имђ , ако што npiaTно видишђ ! О садЂ ћу кђ нђои у колебу да идемЂ, и казаћу iofi: „Лгобезна мамнце, ала да много причина имамЂ, богове изђ свег-Б срца могђ славити; ерЂ ми е ПалемоаЂ, пловећи само са мномђ , красоту ноћи одкрт!" II у тг ss n ii € у д б н н е. (Продужено) Да обр л атимо садЂ погледЂ нашЂ и на замакЂ ибарски, и то у оно време, у кое e Лрна сестри својои ону неизлечиму рану задала, и кое смо mw све потанко дозналн изђ Вештине приповћдке.

Две године после тогђ злочинства, на кое е Нрну материнска зебнв и суевћрие навело, падне госпон одђ Ибра у тешку и мучителну болестЂ. До тогђ е времена лакомнслена Лрна сматрала крвну свого кривицу као дћло, кое е неизбћжно, и кое е она морала учинити, па зато се слабо и каала ; но бапп, кадЂ 10 е понекадЂ глаСЂ савћсти узнемиривао . то е она такова осећанн забунила и успавала разнимЂ забавама и сваконкимЂ уЖ1иванћмЂ. СадЂ пакЂ кадЂ е flpna на болнои постелви лежала, гди е умукло сво веселћ и буне и необуздане забаве, гдн е и сама смртхт ужасомЂ устрелћнои Лрни озбилЂно грозила — садЂ тек-Б познала е у пунои величини вапигоћу сестри ceoioB нанешену неправду, и теретЂ овогђ великогЂ rphxa тешко е притиснуо нћну душу, тако да нигди мира ние имала. да е сваку утћху презирала, и да е сђ наивећимЂ ужасомЂ иредвиђала праведну казнБ небесногЂ суд(е. Она дозове кђ себи свога супруга и свога исповћдника, (ово бинше еданљ грчки калуђерЂ, кои е недавно у ИбарЂ дошао), и одкрие обоици крвно свое злочинство,кое е тешко притиснуло нћну савћстЂ. Обоица се веома препадну, кздђ жмђ e Лрна свош таину одкрила; и будући се овака†грћхЂ иикаквимЂ каанћмЂ ние могао ублажити и избрисати, то монахБ ние могао застрашенои Лрни никакву другу утћху дати, него само препоручити е неизцрпимои благости и милости небесногЂ суд:;е. Проти†свакогЂ очекиванн Лрнина се болестБ после неколико дана онренена болћ, и Лрна оздрави. КадЂ е сасвимЂ већЂ изздравила, подчинила се она волђно и са сокрушенимЂ срцемЂ тешкимђ црковнимЂ казнима , кое iofi е смирени монахЂ наложио ради изпаштана свога великогЂ злочинства. На жалостх. ние се дало овј> ничимђ изгладити, ерЂ се мртви немогу изђ гроба подићи; притомЂ се Нрна ние могла надати, да ће се икадБ са свошмђ сестромЂ помирити, особито збогЂ тога, што е Вешта одпала одђ христјинства. Па и ово одпаданћ одђ спасавашће науке Христове биаше послћдица црногЂ нћногЂ дћла, и гласЂ савћсти непрекидно iofi е говорио : „Ти си Вешту не само за овога живота у несрећу и бћду бацила,него ти си е лишила и блаженства, кое вћрне на ономђ свћту очекуе. Одђ тогђ времена изчезло е кеселћ, части и забаве изђ зидина ибарскогЂ замка. и предивни оваи дворЂ више е бмо наликЂ на какавт. суморни манастирЂ, него ли на сћдиште наисилниегЂ и наиболКгЂ србскогт, властелина. Понекадт> само , али и то врло редко, давао е господарЂ одђ Ибра своме дружству изђ околни замака частБ у великои трапезарш ; но сиина и весела торжества и игре, кое су пре тако често држане, биау сасвимђ престале; ерЂ у Ирни, коа до тогђ времена билше круна свакогЂ весела, оиаше изумрло свако чувство весела и радости. Само кадЂ е гледала невине игре свое красне дрце, осећала е шштђ овогђ живота сласти; па и то нћжно материнско чувство бмло е свакадЋ узмућено помисломђ , да она одђ свиш земни блага башЂ ово наиманћ заслужуе ; ерЂ е она сама материнскомЂ срцу свое несрећне сестре самртну рану задала. Зато се она и боала : да ће го стрела освете пре или после погодити башЂ на ономђ мћсту, гди ће е наивећма тиштати. Сђ томђ зебнЂОМЂ : да ће изгубити оно, што ioK