Шумадинка

203

„ а Вмилив, рвстла еуедно и нћна безпределна лш gaBb ,!,fc овимђ милимђ предметима свога материнскогг. сТ р а 'а и сдутнћ . Но и сћ пунимт. иравомЂ полагала е а рН а сву свош надежду у ову невину дћцу; ерљ обое с у н аилепше напредовали и посташе лгооимци свиго поданика ибарскоп, дома. У Сретену (сину Нрнином-b) већљ с усезарана развкнле илице свиго они одлични и племен „ти своиства, коа честитогЂ човека и храброг Ћ воиника красе; а Лил.чнина дивна лепота и принтностБ стод ла е у наилепшемљ саглас!н> са првенственимт, даровима нћногЂ духа и срца. Кои е ово нћжно и анђелско створенћ иидк>. таи е одма при првомЋ погледу 6wo тврдо увћренЋ, да у прсима ове дивотне девоике царуе благостЂ, нћшноств и племенитостћ. Силни упливЋ времена показао е пзкћ надт> Лрно.мт> неодолиму моћБ. Она е мислила, да е дугимт, каанћмЂ, строгимБ испаштанћмЋ и мучителнимт. казнима, коима е она сама себе подвргавала, свое велико злочинство,ако и не сасвимг. изгладила, а оно барЂ у толико ублажила, да ће се опетЂ удостоити милости превћчногЂ суд1е, и да се нема више боати страпшоп) суда небесногт. Творца. Она е по совћту свога исповКдника основала едан% монастирЂ, и радовала се брзомЂ напредку ове спасителБне задужбине у толико више, што го е монахЂ тћш i о, да е она овимт. 6 oi олгобивимЂ дћломЂ не само стару свого кривицу сасвимЂ загладила, него да е она шта више себи тимђ поступкомЂ прокрчила путљ кђ в ћчномђ благкенству. СаДЂ е бмла наитоплјд жела Лрнина: да се са сво. јомђ сестромЂ састане н сђ н ^оме помири. Она бш радо отишла CBoiofi тежко увређенои сестри, па 6bi е на коленима исасузама наиискрен1егЂ каннн молила за опроштенћ; али распре, кое е господарЂ непрес/гано имао са своимђ сусћдима, па и лзическимЂ планинцима, учнниле су овакавЂ путЂ ако не башЂ посве немогућимЂ, а оно барЂ доста сумнителнммЂ и опаснимЂ за слободу и животђ предузимателвке. НаеданпутЂ допре до Лрне гласЂ: да е Вешта, жре чица и пророчица србски племена око Приштине умрла. Ова е вћств бшла за оканну Нрнину душу громовни ударЂ. Она е сирћчћ у последнћ доба подранливала надежду: да ће iofi при састанку посие тако дугогЂ невиђена зарЂ изићи за рукомЂ, измолити опроштенћ одђ свое сестре. СадЂ е пакЂ ова надежда занавћкЂ порушена , и болу и туги нКзинои за упокоеноМЂ сестромЂ иридрзжила се io штђ и та суморна мисао, да се ни сђ оне стране гроба неће више наћи са сво 1 омђ сестромЂ, ерЂ е ова као нзичница умрла. Но при свемЂ томђ nie могло застрашено Нрнино срце себи затаити, да е са смрћу Веште уедно уклонћна и грозећа опасноств, кон iofi се надЂ нћномЂ повиномђ главомЂ siK.ia. Докђ е Вешта живила, морала е госпон одђ Иора непрестано стрепити одђ освете Вештине. СадЂ е ова зебнн нестала — ерЂ да е Вешта на самртнои постелг,и свого поћерку Волану избрала за оеветителЂку НрниногЂ злочинства, то nie Лрна ни на краи памети могла имати. Ослобођенћ одђ ове зебнћ, кон е нго толике године узнемиривала, причинило е госпои одђ Ибра неко душевно задоволЂство, кое она иначе, после то-

лики догађан, кои су нћну совћств раздрмали, не бм могла тако лако полумити. Наскоро затимЂ запроеи еданЂ млади племићЂ, по имену СлавоборЂ, Лиланнну руку. СлавоборовЂ отацЂ бннше еданЂ одђ наисилнји племића и властелина, а при томе био е пре наистрашнш иепрјателг. дома Ибарскогт,. Но пре краткогЂ времена помире се ова два дома, и они 1 заклгочише, да таи савезЂ прЈнтелЂСтва шштђ већма утврде овомђ брачномЂ свезомЂ. Лилнна се Hie протинила волђи очинои; а и наменћни ioK младоженн био е до душе честитЂ младићЂ,' кои е и тћлесно и душевно богато обдаренЂ бмо. И по томе Hi могло другч1е нн бити, него да се Лилана приклонила; 1!ремда она према Славобору Hie башЂ осећала оно, шго се назива „права лгобавЂ," ерЂ ово е чувство бмло нђои , коа е готово рећи бмла текЂ едва изишла изђ дћтин1.ства, сасвимЂ страно. Она е дакле са зздоволђсткомђ изчекивала време, кздђ ће е СлавоборЂ као свого rocnoio одвести свечано у свои дворЂ, и нђои за честЂ држати снина веселд и игре, ерЂ овакова 3 'веселена бину већ'1» одђ много година врло редки понви у ибарскомђ двору. Већт, е и данЂ вћнчанн обестрано уговоренЂ 6i>io, и опредћленЂ е за то данЂ СветогЂ 1ована Крестителл. СрећомЂ и иламтећомЂ .иобави onienn СлавоборЂ пожелн) е времену крила, да 6fci ово брже протицало и жуднимђ срцемЂ изчекивану зиму нримакло, коа ће му у овои години донети више задоволЂетва, него што доноси дивлби ловђ и необуздане части. Но пре него што е ова же.шна изчек-ивана зима приспћла, нападну Бугари на областЂ ИбарскогЂ господара, и пре, него uito би се ови дивлђи гости побћдили ii у нЂтву землго сђ теЖКИМЂ губиткомЂ одгнали, nie ce могло ни мислити на весела торжества и свечано вћнчанв Славобора и Лииане. Међут.чмЂ се е господарЂ одђ Ибра хитно и изђ ceiro сила опремао за воиску, да 6bi овн непр!ателћ, кои му нису никадЂ давали мира, и кои су га већЂ често на освету раздражава.!и, садЂ лгото казни, како бм за дуга времена изгубили волго, да опетЂ опустошително на ибарску областЂ нападаго. Млади господарЋ одћ Ибра, Лилннинћ братЂ, имао e садЋ ирви путЂ на воиску отићи.да ту у боевимахрабростЂ cboio покаже, а и ЛинанинЂ заручкимЋ, СлавоборЂ, молк) е, да свога друга и пр!нтелн у бои прати, како бм се ^оштђ већма удостоЈо руке прекрасне Лилдне. СлавоборовЂ отацЂ пристане на то, и пошлћ ioniTi, Ибарскомђ властелинЈ' едну избрану чету воиника у помоћг,. И тако пође ибарски властелинЂ са силномђ и валано опремлћномЂ воискомђ на Бугаре. (Иродужиће се.) Л р в н ц е. — ,,fl самЂ вашегЋ отца врло добро познавао, ерљ е еданЂ изреданЋ човекЂ бмо," рекне еданЂ селакЂ некомђ господину. „А одкуда га познаете?'' упмта господинђ . „ОтудЂ, што смо заедно вмше путш у меани дотле пили, докђ за себе ааборавили нисмо, и онћ ме никадв у дружству издао Hie," одговори селнкЂ.