Шумадинка

205

дћло учинили нзђ користолгобјн. онда васЂ јиолимо и прик1ИН >,но, поступаите (у лгодно са овомђ племенитомЂ и одг- високогћ рода дћвоикомг.: ви ћете за hio добмти ве Л ику одкупну сумму. Но едноме одг> насг. дозволите, да отиде у ИбарЂ, да донесе одкуп-b, кои ви захтевате за ослобођенћ hLho!" Тада изађе Волнна на среду и рекне заповедателвнимв гласомљ: „Вами свима , ви ибарски воиници, покланнмђ животђ и слободу, иви можете ићи кући; али ова" показивашћи рукомљ на бледу, дркћућу Лилнну —„ова ће остасти у MoioK власти, и никакво благо овога света неће е моћи одкупити. Каа.ите нћнои маики. охолои flpни, нека се ужасне и некЂ очаива. 6рЂ мртви жедне за осветомЂ, и свете се, па ма то 6 б 1 ло у последнћ време. „Ко си ти, ужасно створенћ?" запита зароблћна Лилнна, и погледи са ужасомЂ и самртнимЂ страомЂ Воллну, кон е као какво гнћвно божество са виспренимт, и страовнимЂ величествомЂ на ндну Лилану гледала. „В самћ анђео осветителЂ", викне Воллна, а послао ме е еданЂ увисЂ са землћ отишавши ДухЂ да казнимЂ злочинства твое маике. А ви" продужи Воллна обазревши се на пратиоце Лилннине, „отидите у ИбарЂ, и кажите вашои госпођи све мое речи по реду. Она ће смисао мои речи врло добро разумети познаће у вбима сђ наивећимЂ очаднћмЂ м а ч ђ праведне казни." „Па шта ће бмти наипосле одђ наше младе госпе?" запита дркћућимЂ гласомЂ стари предводителЂ Лиланине пратнћ. „СмртЂ на жертвен ичкомт, олтару наши богова!" одговори Волнна кратко. — Бћдна Лилпна падне е одђ ужаса у несвеств , а и воиници ибарски подигну жалостну вику и кукнаву. Ови иначе сурови и тврдога срца воиници проливали су сузе, и сви су едногласно молили, да нби све скупа побио, да се неби са таквимЂ грознимЂ гласомЂ враћали у замакЂ свога господара, и да нечуго и невиде очаателну жалостБ и пребациванн поражене маике , коа ће са сузама наивеће туге дћте свое одђ hiiи искати. „Идите, кудЂ оћете, и чините, што вамЂ е годђ драго!" одговори шмђ Волнна ладнокрвно. „Л нећу проливати узалудЂ ничјк ) крвЂ, а за в ашимЂ животомђ Hie ми ништа стало. Да има међу вама кои младићЂ одђ 20 година, таи 6w башЂ и безЂ вашегЂ самопожертвованн бмо одђ мое стране почествованЂ, да умре заедно са свошмђ младомђ госпођомЂ; но сви сте већЂ зрели лгоди, и богови незахтеваго взшђ животђ . Зато одлазите. и штедите вашу крвв за другу прилику. ОпроштаИ ови вћрни воиника одђ несрећне Лилане бно е поразителанљ и тронителанЂ. Па и сама Волнна окрене се на страну, и рекне полако и жалостно: „О Венјто , Вешто. ти си много одђ мене зактевала! Коме у дужностБ спада, да буде свирћпЂ, таи треба да стои већљ на онои страовитои висини, на noiofi е већЂ сва нћжна човеческа чувства са себе стресао." (Продужиће се.)

НЕШТО О РОБСТВУ. v-' (ci> нћмачкоп.) Седиште робства на iory е, но и сћверЂ Hie безЂ истогђ остао , ерЂ е и тамо то, на поругу лгодства служеће станћ умнм створенл распространћно. У CTapia времена робство е бмло ограничено на оне, кои су у рату зароблћни. а у доцн!е лгоди су каосвака марва куповани и продавани бмли. У Атини веле да е бмло 400.000 робова, з само 10.000 слободни грађана. У Шпарти пакЂ бмло е число нбиово много знатнје. У време Xopai\iH продавао се еданЂ робЂ за 500 о>ранака. Марко Антонинђ куш'о е два, врло лепа близанца за 50.000, Сабинуст. дао е за два научена роба 30.000 а еданЂ врло вештЂ актерЂ продатЂ е у време републике грчке за 60.000 Франака. ЛукулЂ е овомђ трговиномЂ преко 4 мил1она Франака добт. Остро†ДелосЂ бмо е средоTo^ie ове трговине, и истокђ е готово трећу частв свогђ жителЂСтва за радЂ неспособну имао, кие се природно догађало, ерЂ нЈеданЂ робЂ никадЂ штеђенЂ бмо Hie, будући е онђ . по поннтјлма. имаоца за нт,иову службу створе нђ. Стари Британцм бмли су робови саксонски, и у време Хептархје бмло е тамо 4 части робова. Робство е укинуто у Ирландш подђ ХаинрихомЂ II. у Итал!и у почетку 15. века, већа частв немачки селлка ослобођена е 13. века, а године 1315. кралв Францускји ЛудвикЂ X. све е на своимђ спаилуцима робове ослободјо. Слобода ceito доцн1е и раше ослобођенм народа остала е на едномЂ месту, и то, што е готово свуда равновћсЈе политично бмло, оста.ш су лгоди барЂ Формално, ако не у ствари слободни. Ова слобода ограничавала се и онда и садЂ само на Европу , а у Америки. кого су просвештени Европеици населнвати почели, и кого и садЂ населгого, оно се и до данасЂ у подпунои сили одржало, али само што лгоди беле бое нису робови, иећЂ црнцм, кое е ЛазказасЂ као удесше препоруч1о , и за кое е рекао, да су нешто ниже одђ остали лгодш, и потоме nie никаква rpioTa, ако се, као и свака остала марва употребе. До конца 18. столћтја ова трговина сђ робовима бБ1ла е у рукама Енглеза, ерЂ су они сваке године преко 40.000 црнаца изђ Африке у Америку довлачили, и у години 1836. бмло е 2,350.000 робова само у ећвернои Америки. Колико ш садЂ има известно се незна, а тако исто и то е неизвћстно кадЂ ће сасвимђ нестати.

!TI р n si ц е. •—■ Лађари енглески у путу свомђ увате кодђ острова Асцензиона неколико корннча , кое су три ноге имале и понесу ifi са со 6 омђ у Енглеску. Они су дуго з6огђ бурћ тамо амо по мору лутали и текЂ после велике муке у каналЂ нбиовђ упловили. КадЂ су упловили, виде, да е една корндча готово цркла, они е жигошу и баце у воду. После године дана ти исти лађари уватили су на истомђ месту гди и пређе ту корначу, за кого су мислили да е цркла и бацили е. Тешко е и помислити. да такво што бмти може, но ипакв мора се и веровати, ерЂ ако ничему неверуемо, докђ сами неискусимо, никадЂ ништа научити неможемо.