Шумадинка

210

„Ко зна да л ти небм ови окови прив ил' посие несносни постали, кадЋ бм те а хтеиа за вавекг> оковати?" одговори Воинна. „Немои ми ништа на то одговорити. По истечешо 7 дана. кадљ получишт. твот сло= боду, н ћу ти монсда о томе озбилвно пмтанк предложити. Донде ће се млого коешта важно рћшити. Садг> пакЋ кажи ми, племенити младићу, ко си ти ? Мени барг>, коа те е гостолгобиво примила, и кол те заштићава, нећешЋ ово пмтанћ замћрити!" (Продужиће се.)

Л |» «• ш 14 е. — Паганини оставјо е еднои ceoiofi сестри 60.000 а другои 75.000 Франака, матери пензјш одг> 1200 Франака годишнК, а тако исто и жени, смну nanii осимћ осталог% иманн, оставте 4 ми.нона Франакау готовомг. новцу. — Кадћ су Паганина пмтали, знали онг>, да е нрвми виолиниста у свету, одговорт е: „И незнамг. да самв првми, али знамг., да е Липинскји друг1и." — Кажу, да в Паппенхаимг., кои « бмо ГенералЋ у тридесетогодишнћмг. рату, пре битке кодг. Лицена тако предстоећу му смртв предвидјо, да се е сву ноћг. богу мол10, и кадг> е сутраданг. од-b непр!ателг.ске стране тешко ранћнг. бмо, препоручт е свого жену и децу 6(jry и цару, и при последнБимг. издисаима запмтао: „бсу ли наши побћдили?" — Петарг^ Великш, царг. pycKiS, за когг> знамо, да е многе занате знао, зарад!о е едномт> неколико рубалн са своимг. занатомг. и донео iS царицм сг> речма: „ево, ово самБ н зарад1о са зноемг. моимђ, и знаи, да бм те и онда ранити могао, кадг. мебм царг. бмо." — Кадч. е славнши енглескш адмиралч. Хавке дете бмо, одведе га отацљ на обалу морску, нокаже му да е то море и рекне, „а се надамљ смне: да ћешг. тм каиетанг> MopciiiR бмти, и да ћу н то доживити." „Та кадљ небм ад^миралЋ бмо и кадг. се небм надао, да ћу барг. кадг. тадт> постати, небм никадљ на море ступјо" одго«ори дете , —• Хаинрихљ IV. кралБ Францускји дуго се препирао са посланикомљ шпанскимг. о некои државнои ствари: и рекнему „ако кралБ, вашг. господарг., неусхте одг> започетогг. правца одустати, а ћу на оруж^. скочити и за неколико дана ето ме у Мадриду". „Зашто небм вм дошли" оговори посланик-fa „кадг. е и Францг> I. у Мадриду бмо". (Онг. е доиста бмо али не као побћдителБ већг. као зароблћникг.). — Пмтали су едногг. npociHKa К)ду, шта ће кћери CBoioH, за миразг. дати, а онг. одговори: „да ћу iofi две провинфе, и то Праиску и Поморанску, ерг, н тамо iouii. npocio нисамв." Кадг. e Хаинрихг, IV. кра.ш ФранцускЈи едногг. дворанина у ритерство производ1о и оваи предг> нг.имг. клечећи, рекао му: „Ваше величество, н нисамг. те милости достојјађ " одговори кралБ: „и знамг. и ув1 >ренг> самБ да ниси достоанг., али шта ћу, кадг. су ме сви твои познати окупили . да те за ритера произведемг. , и зато нБима, а не мени можешг. благодарити".

—■ бдну девоику нису пмтали родителБИ, оћели она за оногб момка, к«»гг. су ioH наменули, поћи , већг. они самн заклгоче уговорБ и девоику одведу на венчанћ. Кадг> е нго парохг. предг. олтаромг. нмтао, оћели она за тогг. момка поћи, одговори она простосрдачно „вм сте господине попо заиста првми, кои ме пмтате оћу ли за нћга иоћи, ерг. ме нико о томе пмтао nie: па кадт> неможе бмти докг. се а непмтамг. и неусхтемг., то а одговарамг,, да оћу и да имамг. bo.iio за тогг. момка поћи." — Пре неколико година украде еданг> лоповг> одг> едногг. трговца пуно буре харинга. Полицјн га увати и д а с уду на осуђенћ. Суд г Б позове оштећеногг. и упмта ели му лоповг> ioiut што украо. „Та есте", одговори онг>, „пре ми е украо фирму . и донео е мени да прода, рекавши ми томг> приликомБ, да ћу ту стварв н болћ него онб употребиги моћи." — Славнми Раинхолдг> Форстерг., кои е са славнммг. морепловцемг. Кокомг. светг> обпловт, за време бавленн свогг. у Берлину представи ое кралго, и безг. да му е кралБ рекао да седне, узме столицу и седне. Кралго се то у чини продрзлБиво и упмта ra , ели онг> тшг. когђ кралн вид1о ? а онг. одговори: „бсамБ ваше величество, и то четири дивлн, а три изображена." IIHIBI - O' <g>. » 1Ш Jl а .i н н е. — Неразуманг. и несмисленг. чуди се измени онм CTBapiK на свету, кое су природно томе подложне. — Гладке речи*и велика обећанн силно дћиствуго на просте и слабоумне лгоде. — Велика е слабостБ кадг> ко онмма вћруе, кои су као лаже познати. —- Разуманг> и чисте савћсти човекг. нити слуша лажна доношени. нити мари за нби. — Тешко неправедном -Б кадг> ra правда за уши счепа. — ИнаџЈн подобанг. е тврдоглавомг. конго, когђ iiito више на теретг> потежемо, толико већма трчи, докђ се неумори. — ЗавистБ има едно добро у себи, а то е, што мучи и гризе завидлвивоп>. — Срце деч !е подобно е артји, на KoioH се свашта написати може, али не избрисати. — На шалу и смеи окретати оно, што nie за шалу и смеи , и свачему недостатакг. налазити, а немоћи самг> ништа болћ учинити, то е своиство будала' а не паметнБ1 л годји. — У комг. су годг. народу поглавари учени, ту нанаука и изображенћ велику важностБ имаго, а гди нису, тамо учени као и да нису живи. — Кои се пре ручка иоказуе зао, а после ручка добарг., таи се може злнмг. пазвати , «рг> правда и добродћтелБ нетреба да зависе одг. случаа. Беоерадг. 10. Авг. Сутра ће дружство иладежи наШ® првми путг. као самостално представлнти ,,Владиславв крала Бугарскогг*.''

Издае Лго»ош1|>1| II. Ненад^нићћ. У КнБигопечатнБи Кннжества Србскогг>.