Шумадинка

215

зраци мћсеца осинвали су лсно цћо ован полвћ , тако. а су се обое добро видити могли, и ВитомнрЂ е на први погиедЂ видио, да е ово тронително створенћ, ово анђелско лице , на комђ се асно читала невчностБ и скромностг, , далеко превазилазила све дражести лепе Волане. дКвоика пакт> дошла « кг> себи, и одговори на питанћ Вито .мирово: „Мое е име Лилниа, и а самв кћ и едногљ силногг, србскоп, властелина. Нечувенимт, наси^јемтз заробнли су ме лзичсски планинци oboiii предћиа, и бацили ме у ову угкасну пештеру, хди се већг, неколико дана налазимг., — а прекосутра ће ме на жертвеничкомћ камену заклати у славу лажни нбиови богова!" „Ужасно!" викне ВитомирЋ поражен-h, „о да несрећногг> заблуђенд , кое ioniTb помрачава духт» овн несрећника !" „Твон се душа гнушава, ели?", продужи сужна Лилнна, „а ти си мужг. ! О, а какво е зверско срце у мое неприателвнце, ков ће собственимг> своимг. рукама ово дћло да сврши — —- —" „Шта велишг. ти, зарг. жена ?" прекине ioR ужаснути Витомирљ рћчБ. „Тако e, — iitena, кого а нисам!> никадг> увредила, koio нисамг, никадг. ни видила ни познавала, спрема ми ужасну смртљ изг> едне дивлћ крвожедне оовег^е противх> мои роднтелн, а то е жречица ове плаиине. П Р екосутра ће ми џелатска нћна рука забости отвовни мачг> у прси". „То мие могуће!" одговори младићг>, кои е obhsh, рћчма до срца потрешенг> 6wo; „не, то несме и неможе бити- Проклета бмла она душа, коа грози невиномг> твоме гкивоту. Но неће то одрођено створенћ извршити свош намћру, ако има правде, и ако богг> и срећа даде Немои очалкати, скромна и предивна дћвоико, — н се у Бога надамг>, да ћу те избавити!" ,,Ахг>! ти ћешг> то тешко моћи учинкти; ти си еамг>." „И те немогу истина силомђ отети изг, hokt I io твои непр!нтелн; но н ћу те зато опетг> ослободити, ако ми само судбина и непредвиђени какавг> случаи на путг> не стане. Кажи ми, дал' те когодг> овде чува, има ли стражара, кои мотре на тебе? ц „Нема овде ни едне живе душе." одговори дћвоика. Нрг, они држе, да самг, л доволљно сакривена. Овамо у ову дивличку долину редко кадг> нанесе путг> каквогљ заишавшегг, странца, обитателћи овогг> предћла зацело ме избавити нећеду. При томе ова пештера Hie се> ников стране оку човечЈемг> приступна, будући е свудг> унаоколо закланнго стрмените кршне стћне и —- наипосле °ве су решетке дке и пркосе свакомг, покушенго оногг>, кои би ifi хтео разлупати и мене избавити. Само у по= дне долази еданг. служителг. храма, и донесе свакидашнго рану; ниио други не прекида мого ужасну самоћу; едине само сове, кое бегаго одг> сунчаногЂ зрака, облетаго ово ужасно обиталиште у глуво поноћно доба." „Е добро!" рекне Витомирг,. ћу се можда сутра louiTi. пре зоре овамо вратити, наоружанг, са брадвомг, «оа ће поломити ове гвоздене решетке. А кад Ђ се еДанпутв већг, ослободишг, ове мрачне тавнице, онда ћу

те одвести подг> заклономг, ноћнога мрака мое лгобезнице. Ова нека те обдапг, npnKpis, докљ се увати мракг,; па онда ћешг, подг. моншг, заштитомг, и спроводомг, отићи TBoioK кући и а те нећу пре оставити, догодг, не будешг. изванг, сваке опасности." ,,0. племенити младићу !" викне Лиллна радостно, „какавг. благотворни зракг, утћхе шилћшг. ти у мое суморнимг, очаннћмг, ромрачено срце. — Али зарг, ние твон игобезница азичница ? и зарг, неће она изг> привржености према вћрозакону своме мене издатн?" „О, нестраши се тога ни наиманћ!" одговори Витомирг, „Она истина нне Христ1анка ; но она заиста ние слепо одана свирћпимг, забиуђеннма ови дивлг>и нзичнички пианинаца. Она е према мени, nou самћ Хриспннинг,, бмла човечна; она ће и према теби човечна бмти, особито кадг, е обое стапемо моиити и приклиннти. Не, немои ни напманћ одг> нћ зазирати , и предаи се безбрижно нћнои заштити Волнна е племенита и добра дћвоика!" „Волнна?!" викне Лиллна сг> ужасомг>; какво име тн изусти?" — Ха, свирћпн ; — ужасно те оно чЈ ^довиште послаио овамо, да ме у Moiofi безмћрнои туги и бћди Јоштг, и изсменваш-!, ? Ти ми живииг> бонма описуешг. сиободе зиатни санг>. како 6w у тоиико теже осећала болове ужасне дћиствителности, у кого ме немилостиво натрагг. бацашг,. — Али не ! то неможе бмти; твои ми ликг> сведочи, да погрешно о теби судимг,! Изг. твога биагогг, погледа не говори злоба и пакостно срце. —• Не, !i г-и си самг, преваренг,, млад- ћу! Она паклена душа запиеиа те у ђаволске мреже, обмануиа е очи твое обсеномг. ада, кои црнои нћнои души служи; ерг. она не 6бт могла иначе присвоитк племенито твое срце. Знаи, — иста Волдна, koio ми ти препоручуешг,. и Koiofi ме ти повћрити оћешг., — то e моа крвожедна непр1нтеи1>ица. то е оно одрођено створенћ, кое ће ме прекосутра нг> жертвеничкомг. камену заклати, да загаси моЈомг, крви с.вок) освету!" Витомирг, стааше као громомг, пораженг,; онг> e едва 6bio устанго, сватити мисао Лиланини рћчи. „То Hie могуће! о, то Hie могуће!" викне онг,, непонатно е заблуђенћ помрачило твоиумг., несрећна дћвоико. Она зверв, кон те е у оваи живи гробг, бацила, и кол жедни за твојомг. крви, мора да е сасвимг, друго лице; нбои е може бмти такође име Воиана; — ти се варашг,; ти се игото варашг,!" „Биаго мени и теби, .— ако се а варамг,!" одговори Лилнна , „но а се сумннмг,. да самБ у заблуђенго. Крвожедна а;речица, о noiofi а говоримЂ, живи у сднои белои кући на обали овогг, потока. Не далеко одг, нћне куће налази се еданг. велики рибнлкг., опасанг, свудг, унаоколо кршномг, горомг,. Она сама пакг,, коатако желвно за моншг, крви чезне, дћвоика е мои година. Она e леиа ; но изг, o^iro нћми сева дивлби пламенЂ. Онаи, коra она севагоћимЂ очима прострели, мора помислити, да му она душу скрозЂ проницава. НћнЂ е изгледЂ величественг>, и нћна густа црна коса таласи се по раменима. Она има на себи лаку белу алЂину, а оиасана е црвенимг. понсемЂ, и •— — —