Шумадинка

„Доста, доста.'" —прекиие ioR Витоиирг> жалостниит> гласомг, рћчв; „ахх.! ти нк> одвећг. живимђ бонма описуешЂ, тако да ни д више немогу носумннти. О цвћтно мое наданћ и слепа bhpo у човечанство и лшбавв, кон си ме тако блаженимЋ чинкла, коко си брзо изг. душе мое изчезла, — каква е то ужасна истина за мое обмануто срце!"

N р в si ц е. — бданг. новинарг, врло е лепо и;ивјо са еднимг. своимђ познаникомгЈ , кои е 6wo на еднои скупштини предлоЈкенг. за члена едногг. ученогг. друштва. Но оваи е по несрећи имао само еданЂ гласЂ на своши страни. Новинарг. пакг>, номе в тешко пало, ijito е нћговг> прјителв тако рђаво прошао, а морао е ио дугкности обзнанити дћланћ скупштине, ние знао, како ће улепшати оваи догађаи ; него овако :■ „Господинг. Н. е при избору за члена избранг. едногласно /" — (Причина грубогЂ начертанн). вданг. шивописацг. запитао е при довршенго едно-.г предћла ириателн свогг>, како му се посао допада. ПриателБ му одгори: „Чини ми се, као да су лгоди на овомг. лику доста rpj6o израђени." — Живописацг. на то рекие: „Ние ни чудо, ерг> то су сами простаци и овчари!" — 6данг> младићг, кон е бмо познатг. као лан;а и ФалџЈн, хтео е пре времена разлазска отићи изг> едногг> другкства. Остали су ra запитали, кудг. намћрава? Онг. пакг> затезао се казати и врдао е овамо онамо. На то му примћти неко изг> дружтва : „Та кажите слободно, ми вамг, и тако веровати нећемо !" —- (НзговорЂ у неволЂи. ) У едномг> дружтву, гди е 6wo разговорг. о сииномг. упливу уображена на душу човечЈго, и гди су се већг> млоги чудновати примћри навели као н. пр. како су неки одг. силнога стра за едну ноћг. као овца оседили, — хтео е еданг. у дружству изићи на среду са еднимг. ннптг. чудноватјимг, примћромг,. „бданг, ватренг. младићг.," приповедаше онг>, „снио е, како е онг. страшћу савладанг, . намислио отровати се заедно са сво1"омг, невестомг> : ерг. родителћи нћни нису му е хтели за cynpjry дати. Онг. е већг. отровг, и kv nio; но невКста дочепа пре оремена отровг., отруе се и умре; сви се збуне, и нашавши кодг. нћга iouiTt отрова, обтз^же га, да е онг> нго хотимице отровао, и онг, буде на смртг, осуђенг,. Све ирниреме за hIstobo погубленћ гледао е онг, спокоино — наравно све у сну — но што му се годг. часг. смрти блигке примицао , нћга е све већма зебни иодузимала. а кадг> е већг. метнуо главу на губителвски ианБ, онг. обамре — сикира падне, . . . и онг> одг. стра издане!" — У први ма! сви су ra сг> наивећомБ тишиномђ и саучастЈемг, слушали ; но иаипосле падне еднои госпи наумг,, да ra запита: „Али кажите ми само молимг, васг,, како се све то могло дознати, иадг, е онг, у сну умро, и кадг, се све то у сну догодило?" Лажлвиви ироповћдникг. одговори на то ладнокрвно: „Цћо оваи догађги нашао се у заоставшимг, писмама .покоиниковнмг.!!" — бданг. лажлљивацг. причао е у едномг, дружтву сасвимг, чудовате и невћроатне ствари. Сви у дружтву Издае »lioimrassgrai У КнБигопечатнви В

смешили су се, и махали су неповћрително сг, главомв. Онг. се пакг. налготи, и рекне имљ: „Н већг, незнамг,, шта да вамБ кажемг, , па да ми вћруете!" — „Кажите само: и самБ слагао; па ће вамг, сваки вћровати," рекне му еданг. шалћивацг. изг, дружтва. — (Ликови нзђ брачногЂ живота ) бданг, горопадне нарави човекг,, кои е свого жену сваки данг, тукао, имао е едномг. госте на ручку. Кадг. су сви већг, сћли за асталг., запита ra жена: „како ћемо данасг., оћемо ли се тући пре ручка или после ручка ?" Мужг, се застиди и ние одг. то доба никадг. вишеруку на нго дигао. — (Лакомис.леностЂ ). У Бриџтону у Енглескои облвлћно е еданпугч., да ће еданг, вештакг, у три сата rioсле подне ио отвореномг, мору као по суву шетати. При свемг, томг., што е ова вћстг, бшла посве невћр<1итна, то го е ииакг. већина светнне вКровала. Безброина мложина света стекла се на уречено време на обали морскои. Сатг. е за сатомг. протицао, а вештака нигди ниодкуда. Наипосле се увати сутонг., а ioniTi, се никакови припрема ние чинило за ово чудновато шетанћ по иовршини морскои. И тако се морао народг, по мркломе мраку разићи кућама своимг,. Сутраданг, се могло на свакоме ћошку читати слћдугоће обиБлен1е: „Почитаеми грађани, опростите намг. гочерашнго мало крупну шалу. Повода е дало томе слћдугоће : Двоица су се обкладили, да ли е могуће, да ће пресна и ладнокрвна лажљ моћи у народу као истина примлћна бити." — У овомг. е обнвлениго благодарио уедно онан , кои е обкладу добио, народу за нћгову лакомисленоств. — Славни Лесингг, имамо е едногг, служителл, кога су неки кодг. нћга опадали, да му е невћранг, и уобште да е непоштенг,. Задуго ние хтео Лесингг, то повћровати; наипосле пакг. рћшио се да искуша вћрностБ нћгову, и проповћдао е едномг. свомг. принтелго, како е онг, оставно свого кесу сг> новцима на асталу, да се увћри, да л' е сумнн и подозренћ на 'служителн основано. Но принтелБ, кои е разстроеностБ Легииову познавао, запита га: „Но есте ли ви и избронли новце у кеси, и забележили, колико има ? — Лесингг> ra погледа забунћно и покунБивши се. — Онг> е заборавио пребронти новце. — Лесингг, е сћдио еданпутг, у едпои гостионици, и занео се у писанћ. > то уђе у собу и господарг> roстионице, и заиита га, кое онђ и шта е. Но ЛесингЋ тако се 6 i >io у писанго занео, да ние онога ни иримћтио, нити га е чуо. На то се газда примакне ближе, погледа му преко рамена у папире , и запита на ново, и то опоро: ,,fl самБ радЂ знати, ко сте ви !" — Лесингг, се обазре и одговори му сасвимг, озпилбно t .М самг> Св. Лука. (Познато е, да се поредг> лика Св. Луке свакадг, и во' изображава.) — вданг. селикБ избавио е едногг> сг>умашедшегг>, кои е трипутг. у воду скакао , да се утопн : онг> ra e трипутг, извукао изг> воде са опасношћу собственогг, живота. Но кадг. се онаи несрећникЋ носле краи обале о едно дрво ooecio, селикБ е сасвимг, ладнокрвно гледао. ,,3auiTO му ниси ти и садг, избавш животђ, кадг, си то већг> трипутг. са собственомЂ опасносћу учин!о?" запм* та ra еданг, прјлтелв. — „Н сам& мисл1*о, одговори онаи, да се онђ само зато o6ecio, да му се алБине осуше. " '■ 11. нажества Србскогг,.