Шумадинка

У В еограду 7. Сентемвра 1 8 5 7.

h I £ Т ћ i ћ

жш1»шжтвжфит, ©жвжвж ЖШЗФОТШ.

ТКЧ. l r l,

Ован лист-б излази сваке Суботе. Цена 6 одт» 1. Anp. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 кр. ср. одђ врсте за «дан-п}т& а 5 кр. ср. за трипутЂ.

'I * 59»

•/

н з

„Ние, госпо!" одговори оваи; „али неочекивана раi AOCTb и утКха озарила те е. Зато буди бодрогЂ и снажногЂ духа и нрикупи све твое силе; ерт> у срећи |на.1а мами слабима често више душевне снаге, него у чаЛрна е већт. сву надезкду изгубила, да ће ика^а јоштћ i совима искушен1а, туге и несреће. 1 '

'r « sž а i j д 6 Ei н е. (Продужено).

видити пре.милу свош и- едину ћерку. Савладана неонисаномт. тугомЂ и очаннћмтз, вукла се она као нево ноћно страшило, кое нигди мира нема, по пространиг.т; но садг> пустимг. ходкидима и собама свога замка, споминала е непрестано у наиаЈешћоГЈ чуги име свога изгубл iiHorii дћтета; нј>ои се све чиннше ; као да гледа свош Лилнну. и liao да чуе h K hi . гластЈ, кои иомоћи у краинКмг. очавнш тражи. — и у таквомт. дивлћмт> бунилу и заносу морале су е нћне служавке пола обнесвешћену силомт> на постелго положити. гди такође Hie спокоиства нашла. Тект> е.два иосле неколико дана испало е дворскомљ нћномљ исповеднику за рукомБ, да средствомљ духовногт> утћвиен!н, и благомт. оиоменомЂ на бла-.кени састанакт> ст> оне стране гроба. дивлћ очаанћ Нрнине отроване душе и неописани болт. нћногљ материнскогљ уцвелћногљ срца претвори у тишу тугу; — Нрнасе преда немо cboloh ужаснои судбини, и нћна туга ние више имала онаи дивлви плаовити значаи, кои е лудилу подобанљ био. €дно само ioiiiTT, испуннвало е Лрнино устрелћно срде грозомт> и неодолимимг> боломг>. — а то е поммсао: да е нћно невино дћте нечовечно, као кака†дивлљи зверг> заклаво. ,,Axi>! да е мон Лилана природномт> смрти умрла, или да екаквимт> несрећнили, случаемЋ пропала", говораше често несрећна мати сг> горкимг> сузама, „н би се предала обштои судбини несрећни родителл, и тражила бш утћхе у помислу, да е тако волд божЈн; — али знати, да е мое дћте на тако грозни начинг> живота лишено, то е више, него што може материнско срце поднети!" бдно вече, кадг> се Нрна са своимг> исповћдникомг> разговарала о вћрозаконимг. предметима, изазове еданг> одг> служителл духовника. Кадт> се ов аипосле четвртг> саата врат(о натрагг>, блистале су се сузе у очима нћговимг>) и OHi рекне тронуто и свечанимг гласомг>: „Падни на »олена. племенита госпо, н благодари Богу, коегаeпроесто непроницаемг>, али свакадг> мударг>: но уедно, да ти подари силу и крћпостБ,

моли се нћму да бм — — -

„Зарг^ се ioinTb каква нова несрећа догодила? " преужаснута рна Духовнића, скочивши на ноге као стреломт. поражена.

На то отвори духовникг! врага, и ст> рћчима; „Богљ чини iouiTT. чудеса ! Ево ти опетг> твога горко оплаканогт> дћтета, кое си ти за изгублћно држала," — уведе Лилнну унутра, кон сг> рћчима: „Сладка маико!" падне у наручин полу обнесвешћене Нрне. Ние требало јоштћ млого, па бш Нрнау безмћрномг> усхићешо у наручиго свога дћтета изданЈма. Прелазг. одћ наижешће душевие болћ и наицрнћ туге кг> наивећемт> блаженству и неописанои радости биаше сувише брзг>. а спреманћ за оваи велики и одсудни тренутакг. сувише кратко. Неко време налазила се Нрна као у неkomtj душевномг> бунилу и занооу, у комг, се кодг> човека асна свест!, и буновно санннћ у едно слива. — Но кадгз е сасвимг> кт> себи дошла и кадт> е познала: да све, што се око нћ догађа. ние обсена и санг>, него асна истина и дћиствителноств, кадг> е осетила жарке полшбце свога дћтета.ипо томе уверила се: да створенћ, кое е нго загрлило, ние надчулио етворенћ и духг>, него нћно дћте Лилана, нролие у дубл1>ини душе тронута мати топле сузе и са склоплћнимг, кт> небу рукама рекне: „Милостиви Боже! оволико блаженство а грешница нисамв заслужила!" Предт> вратима у ходнику стааше Витомирг>, и нико ние на нћга толико ни мотрио , а онг> се међутимг> наслађавао трогателнимг> ови»п> позорћмг> састанка Лилининоп, ст> маико .мђ. Та то биаше нћгово дћло, и у овоиђ тронителномт> поаву, коега е лнт> творацт>, лежала е наивећа иаграда за илеменито нћгово срце. После први излива препуни нбиови срца, запита наипосле Нрна: каковимг, се срећнимг> случаемг. она одљ смрти избавила? .Тада потражи Лилана очима свога избавителаипошто га е нашла, притрчи радостно кт> нћму, уведе га своiofi маики, и рекне овои сг> у^хићенћмЂ: „Ево онога, коме имашг> благодарити за избавлћнћ твое кћери! Да ми се ние онт> понвио као анђео избавител^, кадт> е моа бћда и очаанћ наивећи степент. достигла, и кадг> ст> никое стране ние 6б1 ЛО ни едне искре изгледа за избавлћнћ, твое 6i>i дћте већт> застирала тама смрти после ужасни мука."