Шумадинка

Витоиир-b падне на колена пред-Б Лиианнномљ маикомђ; но тронута Лрна подигне га лшбавно са землћ и цћлива га у чело: „Племенити странче.'" говораше му она, „за ово дТјЛо , кое ситидому ибарс.комЂ учинио, може те само Богђ и твон собствена савестБ достоино наградити; па нека бн те наша благодарностБ наградила и свима нашилћ благама и саиношћу сиаве, коа нашг> доди. увћнчава, то би опетљ био мали дарт> за велико твое дћло. Но ако ти имашЂ какву желго, koio би а у станн) била испунити. то говори слободно, и ти се сђ поузданћмЂ надати можешЂ, да ћу ти све на свћту учинити." „Оставите ме за садЂ, племенита госиођо!" одговори ВитомирЂ, „да се единствено наслађавамЂ задоволвствомђ , што самЂ добро дћло учинио, и што самБ л слабомоћанЂ и незнатанЂ васЂ обвезао. Можда ће доћи часЂ, кадЂ ћу толико одважности имаги, да- васЂ за велику стварБ умолимЂ; но данасЂ iotiiTi томе ние време!" „О, немои таи часЂ на дуго отезати!" рекне Лрна и пружи му приателБСки руку, „но кажи ми садЂ , одлични младићу. ко си ти, кои су твои родитеЛБИ и коа е твон отачбина, да изближе познамЂ избавитела мога дћтета!" ВитомирЂ укратко исприча: како е. онб као дћте остао безЂ отца и маике, и како га е садЂ воина изгнала изђ они краева, гди е одрастао и младостБ провео. „Кад1 5 е тако, а ти помисли, да си у дому твои ро-1 дитела, и сматраи мене као твон) рођену маику!" рекне му Лрна; та ти имашЂ наивеће право, да се синомђ moимђ назовешЂ, и стекао си право на то име. А и у моме супругу наћићешЂ, кадЂ се кући поврати, заиста другога отца и приатела. Онђ истина мрзи на Бугаре, и воше садЂ сђ огорченћмЂ на нбиовои землБИ, али тебе онђ неће сматрати као неприатела, него као добротвора свога дома!" „Да, остани овде кодђ насЂ, избавителго мои ибранителго!" молаше Лилана умилато и сђ нћжнимЂ погледомђ . „Ти и тако немашЂ родитела, па гди би ти могло болћ бнти, него овде, гди те окружава лгоба†благодарни лгоди." ВитомирЂ на то присгане. — Па како и не бм, та зарЂ ние одђ неколико дана нћгова наивећа чезнн, да е вавекЂ у околини Лиланинои, кого е онђ као свого душу заволео. IX. Неколико дана после повратка Лилнниногђ у замакЂ свои родитела, одшетала е она у велику башту око двора, сђ намћромЂ, да свога избавитела потражи, кога вазданЂ ние видила; ерЂ онђ ние ни на ручакЂ дошао, кое е и Нрну мало у бригу бацило ВећЂ е у Лилннинимђ с рцу преотела ма' зебнн, да се Витомиру штогодђ непово.шно догодило, и у томђ немиру и стра у тумарала е она по свимђ и наидалБимЂ краевима баште, — и наипосле нађе Витомира, гди лежи на бусенго испредЂ еднемалепештере. Онђ е бмо занешенЂ у суморне мисли, — ерЂ нћго†погледЂ и изгледЂ биаше тужанЂ, а очи замућене, и покад-кадЂ уздисаше изђ дублБине душе. Лилана е већЂ сасвимЂ близу нћга била, но онђ е ние усмитрио, кадЂ

е она дошла, ерЂ онђ е као у некомЂ сну и безчувствено гледао преда-се у землго. КадЂ то виде Лилана, удари га она полако рукомЂ по рамену, и рекне му: „Штаетеби, Витомире?" Онђ се прене, као дагае когодђ изђ буновногЂ сна раздрмао. погледа Лилану сђ тужнииЂ смешенћмЂ, и ни шта не прослови. „Каква туга мори твого душу ?," продужи Лилана забринуто и дркћућимЂ гласомЂ: „О кажи ми ! зашто се криешЂ у ову суморну самоћу, а неповКравашЂ се твоioii приателБИЦи, коа ће у свему подеднако участвовати , што бм те икадЂ могло смутити или развеселити?" „А.хђ , Лилано," одговори младићЂ, „а самБ отимице тражио ову самоћу, да би се онде, гди ме сполншнби светЂ не узнемирава, могао сасвимЂ предати суморнимЂ моимђ мислима. fl самБ наипосле по дугои и тешкои борби рћшителни коракЂ предузео. Немои се на мене лготити, дивна и прекрасна дКвоико, ако те тиме застрашавамЂ; али дужностБ и разумЂ налажу ми. да тако поступимЂ. И морамЂ одавде отићи, и то врло скоро, можда ioiUTt сутра — — „Шта ти то рече, Витомире? ЗарЂ ти оћешЂ мене да оставишЂ?" рекне Лилана уплашено, као да го е гроиЂ поразио; — она побледи, и грознична е страва обузме. „Н морамЂ," одговори младићЂ, загр.швши дркћућу i дћвоику. „Ти морашЂ?" продужи она сузнимв очича. „Шта тебе гони изђ круга они, -кои те ,побе? ЗарЂ ти се више недопада овде, или те е неко увредио?" „Ние, Ли.шно, тако ми душе, нне; мене ние нико увредио, — но тл ниси 6hi. ia искрена према мени, а то ми е срце изчупало!" ,,fl неискрена према теби ? Нзрази ое асние ; epb иоа савћстБ неказуе ми ништа , чимђ бм се могао оправдати оваи прекорЂ !" „ Ти си обручена са СлавоборомЂ , еднимЂ младимЂ племићемЂ , " одговори Витомир - b оз6илбно и тужно . „О, Лилнно , зашто си ти то одђ чене таила ? Зашто самБ морао а оно , што е валнло , да ми ти сама повћришЂ , чути изђ уста дворски служителн и дворнна?!" „Ахђ, Витомире , немои се тога ради на мене срди ти !" шапташе она , сакривши свое стидомђ обасуто ли це у нћгове прси . „ ОдкадЂ самБ а тебе видила, а нисамв више на нћга ни помислала , на н ^ га , велимЂ , кога е во лн мои родитела , а не мои изборЂ и моа наклоностБ мени за друга изабрала . Душа се мон само сђ то6омђ зани мала ! To можда нив лепо одђ мене , нити право , Ho ти , Витомире , не 6bi требало за то да се на мене лготигпђ! „О, дивна девоико!" рекне онђ у усх |ћенго и пригр.пг у радостномЂ одушевленго Лилану прсима своимђ. „О, како ме чини срећнимЂ ово твое искрено и простодушно признанћ! — Па ипакЂ, ипакЂ немогу а више овде остати! 6 стб, н морамЂ отићи, ерЂ мое овде бавленћ отрова.10 бм нћжни цветт и спокоиство твое младости! О, тешка и горка судбо — кадЂ оно занавћкЂ оставити морамЂ, што ми е наивеће живота благо!"