Шумадинка

223

fl немогу подпуно да сватимЂ смисао твои рћчи," огговори дћвоика, ,ерљ ти гпворншг тавне и таинствене рћни, — н» садг. знамт.! — садт> ми е све асно! СадЂ знамљ, зашто ти мене оставлдшЂ. НакионостБ кђ онои пепои обсенарки, кон ми е животђ одузети хтела, опетг. е планупа у прсима твоимђ. 1оштг> нису сасвн мг разкинуте оне мреже, ct коима е Волнна душу твого умотала. К .т> нвоизи те вуче срце сђ неодолимомЂ силомђ, кђ нђоизи — ,Ние. за Бога, ние!" прекине Витомирт, Лилнни рћчБ, „ти се варашЂ, премила дКвоико. 1 ако ии мое душе, оне су свезе одавно прекинуте, и то за навКкЂ! Али нове свезе у толико ме силние оковаше, кои се никадЂ нећу моћи ослободити! \хђ! па ипакЂ се несмемЂ слободно одати сладкомЂ овомђ оеећаннз; ерЂ гв(ЈЗдена, неумолима дужностЕ. налаже ми, да се тога одречемЂ. — Чуи ме дакле Диллно ; ти ме на то нагондвагиЂ: ерЂ н нећу моћи поднети помисао, да ти о мени погрешно судишЂ знаи: а те лгобимЂ пламенито, н те лк »6 имђ хиладу пута искрение и силние, него ону азичницу, за isoro ме е само привремено приковао дивлби пламенЂ разуздане страсти. Теби самћ пакЂ мое орце за навћкЂ поклонио; — оно е свеколико и безусловно твое — и опетЂ те морамЂ оставити, да не бм изгубио господарство надЂ самимЂ со6 омђ; ерЂ суетна 6bi надежда бшла, кадЂ бм се н стао борити, да тебе добинмЂ. Волн родигелн, коаедКци света, већЂ е твого руку другомћ намћнула. И башЂ да то и ние! Како би сиромашни и бћдни ВитомирЂ дрзнути смео, запросити руку ћерке богатогЂ и силногђ властелина одн Ибра. Пуоти ме дакле, драга дћвоико, и то што ripe, да намЂ 6 олђ в К чногђ растанка небуде после јоштђ већи и тежи. fl ћу s;ao безкућникЂ и изгЈблћнв човекЂ скитати по далвнимЂ землнма, —■ да бм тако зарЂ у дивлћмЂ шуму какве битке повратио души мо!ои спокоиство, или нашао желћну смртв!" „Ахђ Иигомире," рекне Лилана крозЋ плачБ и ецанћ, „ти велишЂ, да ме лк >6 ишђ , па ме се опетБ тано лако одричешЂ, а нећешЂ ни да покушашЂ, да ме добиешЂ. ГОнакЂ се текЂ опда злоуднои ceoioK судбини предае, кадЂ види, да е све већЂ изгублћно. Зашто бш ти дакле очаавао и клонуо духомЂ, кадт> ниси ioiur-b ништа ни покушао. Ири твоие великомЂ праву на благодариостб мои родитела, валнло 6w, да ти одважние желћ и надежде у прсима TBonvia подратоешЂ. кадЂ велишЂ, да си ми срце твое посветио ч . Та а јоштђ нисамБ прикована за оногђ , коме е вола мога отца мене прерано наменула. ОдкадЂ су мои отацЂ, братЂ и заручникЂ Славоборђ отишли на воину проти†твога отечества, млого се коешта промћнило. Да ме ти ниси избавио, неби ме они никадЂ више видили. Теби имамЂ захвалити за мои животђ, вдинствено теби посветићу га, одкадЂ самБ дознала, да ме ти лгобишЂ. Остани овде, драги Вигомире! н ћу сама радити. fl осећамЂ у себи такову одвагкностБ, каква ме 1оштђ никадЂ одушевлавала ние. О, вћруи ми, жена е често снажниа одђ гонака, гди се о лгобави ради! Аидемо садЂ натрагЋ у замакЂ. Можда ћешЂ већт. сутра BHiue о мени чути." КадЂ е сутраданЋ бшла Лилнна са мзикомб својомђ сама у нћнои соби, повћри она Лрни сасвимЂ искрено

свого таину. Арна се бмла одчасти уплашила овимт, изненаднимЂ одкривенћмЂ, одчасти пакЂ дивила се сталности и одважности Лилининои. 1 оштђ никадЂ ние ова маики cBoioK говорила сђ таквомЂ озбилносћу и опрвдћлцтелносћу. ОдкадЂ е Лилана лгобављ осетила, чиндше ce, као да е она наеданпутЂ сасвимЂ зрела и пунолћтна постала. и шта више, као да е она задобила неко господарство иадЂ сачомЂ сооомђ и другима, тако неустрашимЂ бинше н1,н7, гласЂ, и тако убћдителна нћна рћчБ. ПритомЂ е она тако изгледала, да 6bi и срце одђ камена тронула, тако, да е Нрна до живца потрешена бшла, и ние се могпа ни наиманћ одупрети сладкорћчивомЂ приклинашо и молбама свога дћтета, премда е разумЋ, кои се на све околности обазире, Арни можда другчие налагао. Тронута Врна загрли свого ћерку и рекне i о и: „а нећу да вогоемЂ проти†твое лгобави, ерЂ она е чиста, и света, и нТзНЂ е основђ племенитостБ и благодарностБ. Да у овои ствари само мон рћчБ важи, а бм јоштђ данасЂ нанлоности вашои благосло†дала. Витомира сиромашностБ и тавно порекло не бм никака†основђ бмо, збоп, кога бм и желБИ TBoiofi на путЂ стала. — ерЂ праведна судбина и божил вћчна правда сломила е мого гордостб, и научила ме е, да е само онаи узвишенЂ, кога е срце чисто одђ сваке кривице, и кои е сачувао неоцћнимо благородство душе. Но, дћте мое, срећа твоа ние само у рукама моимђ . Твои отацЂ има ту така†исти, можда i оштђ претежнш глас -б. И кадЂ промислимЂ, колико онђ држи на моћБ и славу свога дома, то ти у напредЂ кажемЂ, да ће тешко, врло тешко бмти!" — „О, лгобезна и добра маико!" говораше Лилана ласкавимЂ гласомЂ, „кадЂ ми само ти сђ твое стране одобравашЂ, онда се губи сва сумна и зебна у прсима; ерЂ а добро знадемЂ, колики упли†ти намога отца имашЂ Онђ е великодушанЂ и племенитЂ и лгоби ме сђ родителБскомЂ нћжности. КадЂ му дакле ти представишЂ: да онђ животђ свое ћерке бла^одарити има единствено гоиачкомЂ дћлу, племенитомЂ пожертвованго Витомировомђ, кадЂ га ти станешЂ убћђавати, да ћу а мои одтргнути животђ само онда за животђ држати , ако га проведемЂ у свези са моимђ избавителћмЂ ; и да би у случаго томе, кадЂ би се а мое лгобави одрећи морала, тешка туга и очаннћ животђ мои јоштђ млого жалостние скончала, него што би биле муке, кое ми е моа uenpiaтелБица спремала, — кздђ би а предЂ нбимђ на колена пала, руке нћгове сузама облила, — кажи ми би ли онђ сћдинћнимЋ нашимЂ молбама противстати могао'/" „Не бм," одговори Нрна, „да пие већЂ свого рћчБ дао СлаборовомЂ отцу! А дати рћчБ честномЂ е човеку светина. РодителБско нћгово срце биће убиено, ако узмора према теби бити строгЂ и безчувственЂ, и ако те тиме учини несрећномЂ. Но кажи, може ли онђ другчие поступати, кадЂ га обећанћ везуе. Пре ће потомакЂ ибарскогЂ дома, заедно са своимђ домомђ у наивећу пропастБ сурвати се, него што ће задану вћру свого погазити." Лрна ућути, — а Лилана ништа на то неодговори. Последнћ рћчи Врнине поразиле су душу нћну као громовна стрела. Она сакрие главу свого у крило маике свое, и ецала е у гласЂ. (Продужиће се.)