Шумадинка

238

Išucanmrii н Лдвовбати* ' ибданљ насапинЂ отиде еданпутљ неномЋ своме прилтелго адвонату, да га упита за саветљ у слћдугоћои ствари: „бдна госпа," започне касапинЂ, дошла е гоче да купи повиЈие меса за кућу. Нћно кученце uaiii>, кое е свуда c-fc нБОме ишло, негледагоћи за пристоиност!., довати едантз комадЂ меса сђ пана, стаде га дрпати, и увала га у necauh и прашину: таи комадх. меса kouitc 90 пара. СадЂ е питанћ: Дп ли е roeuoa обвезана, платити онаи комадг. меса?" —• Адвокат-t. запита, да ли е та госпа добра муштериа, и кадЋ му касапинЂ одговори , да она сваки данЂ кодђ нТ.иа иазари, продужи адвокатЂ овако: „КадЂ е тако, а би вамЂ као приателв савћтовао, да нетератеза ти 90 пара манЂ на конацЂ; ерЂ ако би силомђ то хтели аплатити, ви бн лако могли изгубитн добру муштериго, а поредт н1) можда ioui№ и млоге друге, кодђ кои би васђ она као неотесаногЂ човека грдила и лгодеЈ одвраћала. Но ако ce гдегодЂ ca нћнимЂ мужемЂ случанно састанете, то се ви можете томђ приликомЂ ползовати , и нћму цћлу стварг. учтиво испричати; заиста, и самг. увћренЂ, да ће вамЂ штету накнадити." — „Богђ и душа, имате, право", рекне на то касапинЂ ; а ћу се по вашемЂ савћту управлнти, и по томе узимамЂ себи слободу, саобштити вамЂ, да е та госпоа, о itoiofi самв вамЂ говорио, ватиа супруга." — АдвокатЂ, кои се ние ни на краи памети надао тои лукавои замки, зажмури и плати 90 пара. — Касапинћ отиде весео кући, дичећи се поносећи тиме, што е адвоката тако лукаво преварио. Онђ приповеди оваи догађаи свима комшиама своимђ, кои су су се сви тои превари сменли. — Но текЂ што е касапинђ сутраданЂ устао и свого лулу запалио, донесе му писмоноша едно писмо. КасапннЂ га отвори , ји види, да е одђ адвоката, и садржавало е рачунЂ слћдугоће речи „За даванћ мога совћта при едномЂ иравословномЂ питанго: 120 гроша." i?I Р В И Ц Е. Неспора.зумл-кн£. Два се принтелн нађу едномЂ на сокаку, и између нђи заметне се слћдугоћи разговорЂ: Први. Бога ти, приателго, еси ли и ти био синоћЂ у театору? Друеи. всамћ Преи. Па сђ чимђ e отворенЂ? (т: е: кака†е био почетакЂ дћла.) Други. Сђ клгочемЂ Ирви. Та непитамЂ те а то, — него кажи ми, кака†се комадЂ оавао? Други. Бога ми, поприличанЂ комадЂ, три цванцика забележено место. Први , Ама, за Бога, непитамЂ те н, шта си платио за улазакЂ, него кажи дш, што 6 било у театру? Други. Света и сувише, — и врућина, да се ние могло до на краи одседити. Први. За име Бога, принтелго, та не питзмђ те и то, него радЂ самв знати, какво су дћло изигравали?

Други. А ха, садЂ знамЂ, — играли су „злу жеиу.« — бданЂ спаин у Нћмачкои купио е за свои спаилукЂ велики шмркЂ за гашенћ ватре, и учинио е у М аломе сразмеру пробу сђ истимђ смркоМЂ, при комђ С е опиту показало, да е шмркЂ добарЂ. На овои проби присутствовали су и млоги селнци. бданЂ између ови веома се дивио силиомђ шибанго воде и приближивиЈи се cnain радостно рекне: „Милостиви господару, ово е заиста прекрасаиЂ шмркЂ, но нема на жалостг. никакве велике ватре, — онда би то било вредно гледати, како ће е шмркЂ погасити! — Како си могао с.ђ кона пасти, за Бога ?" рекне лготито господарЂ своме слуги кога е конб збац1о. „Та а немогу о воздухЂ да се обесимЂ , већЂ морамЂ на землго пасти", одговори слуга , пипагоћи се за ребра. — бданЂ членЂ народне скупштине у првои Францускои револуц!и, ступио e први путЂ у своме животу на катедру , да изговори едно слово, и започео е исто слћдугоћиМЂ рћчима : „Господо! човекЂ ние ништа друго, него зверЂ," — но после се збуни, и ние могао далћ ни макнути. На то се дигне еданЂ други членЂ скупштине и рекне : „П предлажемЂ, да се ово слово напечата, и украси саликомЂ говорника!"

Епиграмг. Кажу Паа добио Запаленћ у мозгу, Ко ће томе вероват' ? КадЂ е вода горела?! . М. Н. С.

0 Г Л А С И. ДолеподписанБШ отворио е каФану у кући Ивана Звечанца у Палежу; зато препоручуе се путницнма са добримв еломг пићемЂ преноћиштемљ и добромЂ послјгомђ. (2-3) А з% д р i гв П о п о n н ћ ђ, иначе Вал4вацт> УгоотителЂ у Палежу. ШЖ У Антулинои кући има за издаван^ по дЈ> кир!ш о идућемЂ Митрову - дне еданЂ квартирЂ) састоећи се изђ 3 собе, едне куине са шпархертомђ и едногт> од^лешн у подруму. Кои ш жели имати, нек1> изволи принвити се притажателк) У истои кући. (2—3) У Б4ограду 5. Октобра 1857.

Издае «1i«»6oranpi5B SS. В11»надопн1*'а». У КнБигопечатнБИ Кннжества СрбскогЂ.