Шумадинка

237

чсикена имљ усиовиа и постану пиатежни поданици Сарацена. — Но храбри Тома и млоги iouiTt отечестволгобци, кои су подђ бар .чкомЋ воевали. рћшили сусе. дапрезреду мнлостб ii волели су сносити бКду и прогпанство, ие го ли бити туђи поданици. Млогоброина гомила свештеника и мирана, воиника и грађана, гнеиа и дћца, изиђ 0 ше изт> вароши и стане се на о6лижнјјИмт » ливадама. Они су у страу и хитнби покупили само наискупоцение посуђе, и спремали се ct тужнимЂ срцемљ и горкимЂ уздисаима, да cboio постоибину и прекрасне обале ПарФара за навћкЂ оетаве. Каледово зверско срце било е сасвимг. равнодушно при оваиомх. лду и бКди, шта више, племенити Абу-Обеидахљ сг. тешкомт. ra е мукомт> склонио на то, да имђ дозволи слободант, одлазакЂ. Див.и,и воииик1з оставио 1имћ е само трн дана рока за слободно изселдванћ; а по истеченик) тога рока да му на волли стои, прогнанике гонити, и кадЂ in сустигне, поступати сђ нБима као сђ неприателхЈИма. При свемЂ томђ, iuto га e Абу=ОбеидахЂ одђ те намћре одвраћао. дивлва Каледова ћудЂ ние се на то склонити могла. Могуће е, да га у нћговомЂ упорству утзрђивало отровно наговаранћ одпадника 1онаса. Чииђ се е бои свршио, одлетио е онђ , подраженЂ лшбави а и осветомЂ у монастирЂ, гди се по казивгнго неки зароблћни Грка Евдоксин налазила. Но онћ го тамо ненађе, већљ дозна, да се и она налази у брого они, кои оће да се изселе. СадЂ на вали онђ на Каледа, кодђ кога е у милости био, да онђ силномђ своиомђ рћчи дћвоику нћму уступи, и да иои закрати, отићи са осталимЂ изселћннцима. Премда КаледЂ ние нинаиманћ чувства сажалћнн у души своиои имао, то онђ ипакЂ ние ту молбу прилтелн свога испунити хтео, но тћшио е у очаннћ падшегЂ одпадника сђ тимђ , да ће нћгова лака конлничка чета по истечениго три дана прогнаницима у потеру поћи и по свои прилици сустићи ш, па ће онда Евдоксиа 1онасу као плћнЂ у дћо пасти. 1онасЂ, кои у бурномЂ и страстномЂ разположенго свомђ ние хтео дати срећу , кого е јоштђ онога дана получиги надао се за неизвћстну будућноств , и отишао е изванЂ града у станЂ изселћника. Ту нађе онђ Евдодоксиго и приклинао е, да саДЂ дату му рћчв испуни и нћгова супруга буде. Но Евдоксив му одговори опоро и озбилЂно: „Н самБ мого рћчЂ дала Христилнииу, а не Мусломанцу; ти си ме моимћ одпаднишствомЂ самв. разрћшио одђ мое рћчи, и ми смо садЂ и за оваи и за онаи свћгЂ разлучени." .—- у залудЂ е онђ hio молио и приклинно и молио, да е склони; па и на саме нћгове претнћ рдговорила е «>н i гордимЂ презренћмЂ, — и тако се презрени 1онасЂ вратио у вароиЈЂ сђ отрованомЂ душомЂ и жеднећимЂ за осветомЂ срцемт>. Обвезателноств заклгоченогЂ уговора, а и старанћ за ново ово освоенћ, причинише, да e присутство Ка^дово у граду за 4 дана необходимо нуждно било. теђв за крвлго и грамзенћ за неизмћрнимЂ благомЂ одселћника можда би се изгубила усредЂ други велики и важни предузиманн, да га нив невћрни 1онасЂ непрестаНО по Дбадао, увћравагоћи га. да су одселћници по свои прилици већљ а ко одђ пута утруђ енИ; да ће ifi конаници

сараценски лако стићи, и наипосле, да е за лгобавБ безброиногЂ блага вредно, то дћло извршити. КаледЂ се наипосле склони на то, и пође за изселћницима у потеру са 4000 одабрани конлника, кои су се у христинеко одћло обукли били. Они су се само у#време молитве одмарали, а 1онасЂ, нбиовђ вођа познавао е скрозћ цћо предћлЂ, и спроводио iK е наипречимЂ путемЂ. Задуго су они налази.ш трагове бћгунаца, ал'наеданпутЂ нестаде и ови трагова; но кадЂ су већЂ Сарацини, уморенн и клонувши духомЂ дугимЂ узалудннмЂ траженћмЂ, ВећЂ натрагЂ у станЂ евои кодђ Дамаска вратити се хтели, добиго они радостну всстђ , да е цћо карванЂ ударио на страну у планине и да шмђ садЂ већЂ више неможе утећи. Гонителви имали су се при пролазку крозЂ горе ливанске борити са великимЋ незгодама и уморомЂ, но изгледЂ на освету и плћнЂ уздизао е снагу ови окорели и дивлђи занешенака. Петога дана у готру , после ладне и кшповите ноћи, угледаго они шаторе бћгунаца у средЂ едне прекрасне долине. Грађани и воиници Дамаска, кои су већЂ далеко у внутреноств землћ умакли, зауставили су се у овомђ дивномђ предћлу, да се одморе одђ трудногЂ и наглогт, путована , мислећи, да су садЂ већЂ сасвимЂ безбћдни одђ свакогЂ гоненин. — НаеданпутЂ престрави in дивла убоина вика сарацена: „АллахЂ акбарЂ!" (Богђ е побћдоносанЂ) , и Сарацени се устреме низђ брда као валовита плаиинска рћка на станЂ упрепашћени Грка. Ови бћдни и несрећни бћгунци били су врло слабо сђ оружиемЂ снабдћвени, а притомђ уморомЂ и страомЂ тако савладани, да е одпорЂ нђиовђ бшо слабЂ и безуспћшанЂ. Изузимагоћи неколико жена, сви изгину одђ оштрога мача дивлви Сарацена. Неизмерно благо у сребру, злату и драгоцћностпма ле;кало е разсуто по стану, и већЂ и сама 300 товара свилене робе била су доволЂна, да се готово цћла воиска овн полу-наги варвара заодене. 1онасЂ тражио е у метежу битке преДметЂ свое жуднћ, Евдоксиго, и нађе е заиста; но мржнн и гнћвЂ Евдоксишђ према нћму шнггђ е већма разпламћенЂ овимђ последнљимЂ вапигоћимЂ невћрствомЂ и издаиомЂ, и у борби са необузданимЂ нћговимЂ страстима забоде она ouiTpn мачБ у болно срце свое. И тако е одпадникЂ IoнасЂ лишенЂ награде за свое богомрзко невћрство. Очааванћ и дивла туга нагонавала га е на дрзска воиничка дћла, кон би само сђ ума шедши или кака†очаиникђ предузети могао. Наипосле снађе га у метежу битке смргЂ, кого е онђ желвно тражио, —■ и Сарацене преузносили су га као мученика за нову, праву ehpy. КаледЂ, кои е са своиомђ одважномЂ четомЂ 50 мила далеко у срце Сирие продрео, вратно се затимЂ са брзиномЂ мунћуДамаскЂ, и то сђ неизмћрнимЂ плћномЂ. Премда су Абу-ОбеидахЂ и калиФа ОмарЂ ову дрсновеностб Каледову осуђивали , то е онђ зато друге стране задобио силну важностљ кодђ занешени Мусломанаца, кои су нћгово гонашство и одважностЂ у пћсама своимђ преузносили. Таква е била судбина богатогЂ и силногђ града Дамаска, некадашнћгЂ пограничногЂ бедема грчкогЂ пространогЂ царства! Л1. Р