Шумадинка

236

1онаса една чета сараценски конннина, кол е у засћди била, и зароби-га. Онћ е на грчкомтв езику аикнуо свои лсно милои CBo 'ioS Евдокс1 - и : „птица е уваћена ; бегаи итно у градљ!" ДКвонка нагне као поплашена срна у варошв, и нрие него су е конаници неприателћски сустићи могли, довати се она срећно градске капие. Несрећноп, 1онаса доведу пред-b Каледа , и онђ му само оваи изборљ остави: или да прими ислам-i), или да мучителномЂ смрћу умре. Лгобавв кђ животу надмаши, и 1онаст> одпадне одг. христнлнске в1'>ре.' У почетку мо.кда да се е он-fa горко покано, што е одђ вћре отаца свои одпао ; — но кадЂ су му неки зароблКни Грци изђ Дамаска лвили, да се е Евдоксин, огорчена и у срце устрелћна одиадничтвомЂ нКговимђ , заклела, да ће га на вћки заборавити и да е у манастирЂ отишла, онда се младићЂ у очааннз и неодолимои туги ceoiofi завћрио да ће се онима, кои су му Евдоксиш одђ нћга одвратили, ужасно осветити, и да ће насилно оно да изнуди, чимђ га лшбавђ своеволћно ние хгела награднти. Одђ тога времеиа постао е онђ занешеии и ревностни МусломанЂ и упео се изђ пегни жила, да што пре падне ДамаскЂ, гди се е онђ родно, у руке новн свои' едновКрника. Око половине год. 634, 6aurb у оно време , кадЂ е стигла вћств у сараценски станЂ, да е Калиа>а Абу-БекирЂ умр'о и да е ОмарЋ постао калиФа правовћрни, билше раана обсађенимт. Грцима понестаала, тако да су и наиодважшн бранителЂи увидили, да не ^ма спасенил, и да се градЂ мора предати. За време дуге обсаде имали су Грци прилику, добро познати оба непринтелвска вожда ; сви су се страшиии Каледове суровости и необузданости, а напрогивЂ сви су уважавали поштенћ и благост!, Абу-Обеидаха. Стотина избрани посланика изђ свештенства дошли су око поноћи у шаторЂ чесгитогЂ сараценскогЂ воиводе, да одпочну преговоре о условиама предае. Абу-ОбеидахЂ примио е млогоброино посланство ово са принтелБСкимЂ достоннствоиђ и to башЂ за време одсуства КаледовогЂ, кои е са своимђ конаницима по околнимђ предћлима тумарао, и положио е Грцима такова поволБна и блага условиа, каквима ce ни сами Грци нису надали после тако жестоки боеви и ду ге обсаде. Уговорено е, да одђ сутраданЂ сва непринтелЂСтва преставу; сви кои се изселити желе, могу безбћдно и слободно отићи и понети са собом*. онолико покретнога иманл, коликогодђ понети могу; заоставши пакЂ житалЂк Дамаска да постану платежни поданици КалиФе, но да остану у притпжанк) свиго свои' добара и земалн ; притомЂ е дозволћно, да се у 7 христиански цркви слуЈки и христова наука слободно проповћда. Подђ овимђ условидма преда ти су одма сутра -даиЂ наиотмнћЈни таоци и она капин градска, коа е наиближа била непридтелЂСКомЂ стану, воисковођи сараценскомЂ Абу-Обеидаху. Воиници нћгови слћдовали су умКреиости свога вожда, а оваи е добио за награду страхопочитателно уваженћ народа, кои e онђ одђ пропасти сачувао. Но докђ су жителћи вдне части вароши у радости наслађавали се милосћу биагогЂ неприателБСкогЂ воиво-

де, испунћна е била друга частБ вароши, кои е сђ оне стране рћке ПарФара лежала, страомЂ и ужасомЂ, и то изненаднимЂ едиимЂ иепринтелБскимЂ нападанћмЂ. Ево како се то догодило: КаледЂ се вратио предЂ зору сђ проматранл свога, и дознао е одђ одпаднина 1онаса, кои можда за уговорЂ мирне предае града ние ништа чуо, да е на кагпи кеизанскои врло слаба посада, да се чини као да е бдителностБ градске воиске нко попустила, и да онђ по томе држи, да би се н>ришЂ сђ добримљ успћхомЂ покушати могао. Необуздани КалеДЂ примио е ову вћстБ и совћтЂ свога прндтелл Јонаса сђ дивлбомђ радосћу и усклицанћмЂ, и нагрне наеданпутЂ са своиомђ одабраномђ четомЂ на иашпо. Грађани, чувши за предаго, нису сматрали више за нуждно, поставити многоброину стражу на капие , ерЂ нису ни на краи памети имали, да ће неприителБ нападатп; ерЂ на што нападанћ, кадЂ шмђ е градЂ већЂ у руци. По ираткои борба побћде Сарацени: „Нема милости непринтелЂима пророковимЂ" викне сурови и крвожедни КзледЂ. Таламбаси заече; дивлћ чете сараценске нагрну у варошБ, а крвБ несрећни христннна потокомђ е теилл. Кадт> е КаледЂ сђ разузданомЂ и боемЂ разпламћеномЂ воискомђ дошао до цркве св. Богородице, онђ се упрепасти, наДЂ е видио свога воисковођу Абу-Обеидаха и нћгову воиску усредЂ града. Онђ е мислио, да е главна воиска јоштђ наполћ у стану, а садЂ е изненада видио усредЂ вароши, и то у миру и тишини. Воиници Абу-Обеидаха имали су у руци у место ирвавога мача палмово гранћ, символђ мира. Множина христиански свештеника и калуђера окружавала е племенитогЂ Абу-Обеидаха, кои е тихо, но сђ важносћу Каледу на сусретЂ пошао, u uo краткомЂ поздраву нћму овано говорио: „ Богђ намт> е посредствомЂ предае вручио оваи град!> у нашу властБ, и заштедио е тиме правов 1.рнимЂ синовима своимђ труДЂ око осваннл, зато милостб покоравагоћимЂ се!" — „То неће бити!" викне раздрени КаледЂ; „зарЂ нисамБ и и воивода правовћрни? — ЗарЂ нисамБ а градЂ на горишЂ освоио? Невћрници треба да падну одђ опЈтрогЂ мача правовћрни! Удрите. гонаци, пророкови воиници!" Свирћпи и за плћномЂ жеднећи Араби драговолБно би извршили добродошлу заповћстБ, и ДамаскЂ би бно пропао, да ние Абу-ОбендахЂ показао велику сталностБ и одважностБ у часу опасности. Онђ улети у средину дркћући грађана и наисвирћп!и Сарацена, и приклинно е ове светимЂ именомЂ божшмЂ, да они барЂ изђ почитана према нћму, као воисковођн. и према нћговомЂ светомђ обећанш одустану одђ проливанн крви и приченаго, докђ се воиводе посавћтуго. ЗатимЂ одведе онђ упорногЂ и противећегЂ се Каледа у цркву св. Богородице, и после жестоке препирке поиусти оваи разуму иличиои важности главногЂ вожда, кои му е убћдително доказивао, како треба заклгочене уговоре као еветинн) држати, како ће то на честБ и славу Мусломанцима служити, ако дату свого рћчБ држе, — напротив -Б како ће велике муке бити при освавнго остали Сириски градова, кое ће невћрство и свирћпство наше принудити на очаателну обрану. СадЂ и Каледови воиници престану одђ проливанв крви. Наивећа чзстб жителл осроене вароши ириме на-