Шумадинка

232

у своиои Илиади описуе; миоги предводите.и>и сћ обе стране позивали су се узалмно на двобои, и страовнти Каледх. оправдао е томт> приликомг. свое големо кзнаштво. Онђ е у тешкои борби надвладао и заробио едногг. христианскоп. воисковођу, силногђ достоиногт. противника. Одма после ове побћде баци се одморном -b конго на рамена и улети 'у преднћ редове неприателБске воиске. „Одмори се мал«*," рекне му прилтелв нћговг. Дерарг., „борба са онимт. невћрникомг. утрудила е те лко.„ — „О Дераре," одговори одважни и снажни Сараценг., „за одмаранћ имаћу доста времена на ономе свћту. Ко данасЂ ради. сутра има одмора." —Н са истомђ ватромљ изиђе и другомљ борцу на меиданг., кога такође побћди. Несрећни излазакг. неколико боева принуди грађане Дамаска и грчку воиску, да се ограпиче на обрану у самимг. обкопима свога града; но еданг. вћстникг>, кои се умео провући крозг. сараценски станг, чакг. у градг.. довео е радостну вћств, да царг. Ираклиц силну воиску rpaду у помоћг. шилћ, и да ће ова за кратко време стићи. Но разуздана радостг, воиске у граду издаде Сараценима таину нвиову. Абу-Обеидахг. и Каледг. зак.иоче, да донде прекину обсаду Дамаска. догодг, се у отворенои битки не сударе са царевомг, bohckoihi .. Кадг. су Сарацени станЋ свои диглиина сусретг. пошли царевои воисцм, нападне посадна воиска изг, Дамаска на задн!. одћленћ Мусломанаца; но непобћдими Каледт, потучеЈитако страшно, да « наиодабраниа воиска грчка одг, мача огорчени Сарацена пала. Садг, привуче Абу-Обеидахг. кг> себи и она одћленл сараценска, кон су подг. иредводителг >схБомг, воиводе Амру-а, позниегг, освоителн Египта, тумарала дужг. средиземногг. мора, тако, да е садг. имао подг. барнкомг, своимг, 45-000 одабрани ратника, кои су пламтили ;келг.омг., да се са христижшма у одсуднои битки ударе. У равноме полм) аизнадинскомг, сукобе се они са царевомг,, 70.000 момака нкомг, воискомг., састовћомг, се у пола изг, Грка а у полу изг. Сирана, и Шлил месеца год- 633 по наивећои жеги сунца, заметне се крвава битка, кон се у први ма' клонила на користв Христилна, — но предт. вече се рћши на пропастг, Грка. Близу 40.000 одт, цареве воиске погину одг, мача Сарацена; остатакг, се нагло повуче у Цезареу и Антиохиго; а само незнатна- частв протуче се крозг, воиску арабистанску, и продре у Дамаскг,. Плћнг, побћдителн био е неоцћнимг,; оваи се састоао изг> млого засгава, сребрни и златни крстова, драгогг. камена, сребрни и златни украса и ланчића, богатогг, одћла и безброиногг. новца. Ужасна вћстх, о несрећномг. исходу битке доспела е са брзиномг. мунћ у Дамаскг., и испуни страомг, и ужасомг, тамошнћ грађане u воиску, кон е са високи зидина видила повратакг, и приближаванћ побћдоносни и занешени Сарацена. Амру е ишао напредг. са 9000 одабраии коннника; остала воиска ишла е за овимг. у густимг. гомилама, и сасвимг, назадг. биаше Каледг., кои е вручио своме врстномг, приателго Дерару2000 конаника, да свудг, у наоколо око града облеће, да равни предћлћ одг. неприлтела чисти, долазећу помоћБ разтури и зароби, а и вћстнике и уводе вата. Остале сараценске воиводе подћле се на седамг, капиа града Дамаска, и та-

ко се обнови садг, обсада са удвоеномг, силомг,, ревноећу и поузданћмг,. Но премда су Грци у Дамаску знали, да су одг, сваке помоћи одсечени, они ипакг, зато нису клонули духомг,. На челу НБИовомг, стааше еданг. храбри мужг>, кои е знао поузданћ hlhobo у Бога и свога цара одржати и воиску одушевлћнћмЂ испунити. Воли оваи мужт, звао се Тома, и био е сродникг, грчкога цара. Премда се онг, већг, одг, више година повукао одг, свин) нвни послова, и У мируи тишини као приватанг, човекг. живио, то е онг, ипакг. у часу грозеће опасности био готовг,, слћдовати позиву мритеснћне воиске и наоружани грађана и примити се главне команде надг, градскомг, воискомг,. Деветг. месеци траила е ов ; друга обсада, и пре него што су краинћ стеснћни Грци мислили на предаго, рћшили су се они, cb надеждомт. у небесну помоћБ. учинити јоштг. еданг. рКшителни покушаи за нбиово избавлћнћ, — кои е покушаи имао на себи и значаи вћрозаконогг, поузданл, но уедно и краинћгг, очаннн. Необични тутанх, у граду и ноћно осветленћ наговћстило е Сараценима, да христинни намћраваго сутраданг, изг, града излетити. Тако е заиста и било. У зору подигну Грци на главнои Kanin високи крст!, на угледг, обе воиске. Архиепископг, града пратио е са цћлимг. свештенствомљ навалвивагоћу крозг. капиго воиску, и положио е свето еваиђелие ка подножиго частнога крста. Затимг. се заори смирена молитна сину божиемг,, да свого дћцу заштити, и да истину свое небесне науке одбрани одг, крвни душмана нћни. —• Садг, се одма заметне крвава. очантелна битка, кон е сг, неодолимимт, бћсниломг, до самога мрака транла. Вештина племенитогг, Томе, кои е био несравнћни стрелацг., стала е млоге наивретние Сарацене живота, докг, ние наипосле смртг. толики гоиака освећена рукомг, едне одважне жене. Супруга Абаиа, едногг. одг. нижи заповћдника арабиетанске воиске, нив се могла одг, н!,га разстати, кадг. е онг> на воину отишао, него га е и она свуда вћрнопратила. Она се e тога дана храбро борила поредг. нћногг, супруга, кога е нћжно лгобила, докг. ние стрела Томина, кон никадг. непромашуе, храброгг, Абана у срце погодила. „Срећанг, си ти," рекне гоначна жена, кадг, е смртно ранћни Абанг. на нКномт, крилу издануо, „срећанг, и пресрећанг., лгобезни мои! Ти си отишао ономе, кои насг, е овди сћдинио, но за кратко време опетг. разставио. Но екоро ћу и н теби доћи: али наипре оћу крваво да осветимг, твого смртБ." Безљ и едне сузе и уздисаа сарани она мртво тћло Абаново по обредима нћне вћре; — Затимг. се лати оружин и похита натрагг, v бои, и тражила е у наижешћемљ метежу крвника свога мужа. Прва н1.на стрела прободе Томиногг, барнктара, а друга погоди Тому у око, и уморни и изнемогли Христиани тражили су узалудг. очима свога воивоДу и засг^авника. Но при свемг. г^омг, ние хтео племенитн Тома вратити се изг. битке у градг,, него е дао ране свое превинти на самоме бедему, а уедно и заповедио, да еиранска воиска остане подг, оружћмг,. У тишини ноћнои дао е Тома наново знакг, излетанго, капиб