Шумадинка

се отворе,и изнутра покулдго густи редови огорчениратника. к°и се као олуина устреме на непринтелвски станг., Сарацени, кои се нису тако рано надали нападанго, спава-i" су безбрижно у своимг. шаторима, и можда би сва воиска нљиова сатрвена би-ia, да ние бдителни Каледт. први опазио намћру Грка. Онћ стане са 400 коннника нападатеивима снажнп на супротг,, и задржавао iSe A oHде, Докћ се ние остала воиско за уредни бои спремила. Христиани нису ни те ноћи били болћ среће, него прошлогђ дана, и морали су се иза бедема и зидина свои повући са губиткомЋ 1000 одабрани воиника. (Свршетакљ слћдуе.) жввота славвгоЈ Ђ бдшн ђ музка, Прославлћни Бомарше проповћдао e еданпутљ у дружтву, кое га е наивећомт., пажнвомЂ и нестрплћн!,мг> елушало, сл !>дугоћи чудновати догађаи изб свога живота: „Пре не колико дана" започне Бомарше чудновато причанћ свое. „лежао самћ д уготру пре сванућа на моме кревету, и то у ономђ буновномх, санћивомЋ станго, кадт> човект. нитн спава нити е буданг,: — наеданпутг, отворе се собна врата. и унутра уђе еданг, високогг, стаса странацг, у беличастимг> алвинама. Нћговг, збунћни погледг,. прашлћиве нћгове ципеле, кое су лсно доказивале, да е таи странацг, нагло ишао, а и непрепоручителни ликг, мога чудноватогг, госта зададе ми неки сгра' и зебнго. Странацћ ме зовне именомч, и рекне ми, да одма устанемњ. Л устанемг, као некомг, непонатномг, силомг> покренутљ, и заогрнемг, мого спаваћу алвину, незнагоћи, шта онаи бели странацг, самномг, учинити намћрава. — Онг, ми се затимг, приближи, и примора маханћмг, руке, да седнемг. на едну столицу; кон стаише близу прозора. Текг, што самв н на столицу сћо, докопа ме бездушни, подозрителг,ни странацг, за ryfiiy, п притисие ми о грло еданг, повелики литарг>Ј затимг, узе у леву руку едно ђуле, и стаде ми сђ нвиме гнћчити сво лице,као да е имао намћру, да ми вилице и све зубе нзломи. Л биа у самртноM'b страу, ладанг, ме знои спопаде: — у томг, очааномв положенго дисанћ ми се пресече, а самв мислио. да ће ми душа на носг, изаћи, — лице ми огрезне у пени, д нисамв смео ни гласа испустити, ерг> ми е странацв о^итримг. гласомг, запретио, да се неусудимв што проговорити, нити викнути. Мало затимв опазимг, а сг, ужасомг,, како онв тргне еданг, втаганв, и пошто му е дово.п,но оштроћу испитао. намести га мени подв грло; Садв самв готово сасвимв свеств изгубио, л осетимв, како ми е крвБ лоптила, — и препоручимв сг> тихимв уздисаима душу мого Богу. Самртни мои стра, као да еучинио на мога крвника велико упечатлћнћ. Онв ми пошкропи лице ладномг> водомг>, л дођемт, мало кв себи. и отворимв очи. Но на то ме увати мои мучителв за косу, веже ме, извади едну малу пушку изв џепа и избаци е на мене, но на срећу куршумв прође мимо мое гиаве и окрзне само уво. Нечовекв оваи везао ми е руке еднимв чаршавомв. да нисамв могао ни мрднути. Кадв е онв видио, да а тштв

* ',' ' * дишемв, стане ме за косе Чшрупат.и, *Н^кадв то видо, затворимв очи и предамв с.е мирно*у Ј£уке стЈзашнои судбини моиои; а онв опетв потегне едн* велике маказе, стз коима е наумио, прекинути ми жи^отгв, — но узалудв. fl самв стаао као осуђенииг, на губилишту. Наеданпут!, онази мои џелатв на асталу мого кесу св новцима. притрчи асталу, зграби кесу и полети и31> собе. Л се на то охрабримг>, дигнемв се са столице, разкинемв свезе, доватимв еданв ножв, и хтедо већв отрчати за нвимв у потеру: — но затимв се предомисЛимв, и останемв у соби. Л станемв предв огледало, и почнемв брисати знои сђ чела; — узрулна крвв стиша ми се мало, поглеДв ми постане бистр1и, — и на мое краинћ удивлћнћ видимв у огледалу мои ликв красно обрилнв и косу гладко очешллну и Фризирану. — Садг, текв дознамв л, да е мое буновно и полу-сновно станћ било узрокв моме самртномв стра'у, — кои ми е едногг, новогв берберскогв калфу предстаиио као некогв злонамерногв уб!ицу.—стра велимв, кои е невиномв послу берб( Ј рскогв калфе додаванћмв силе воображенл дао тако страшанв значаи.

SI ćt Д 51У T S, а Е Е а »llicas^'b. У Минхену догодио се слћдугоћи жалостно-с.мешни случаи: Два тамошнн граћана, одв кои еданв билше касапинв, а други капепил. врло су се лепо живили, н притоме су обоица би.ш на гласу шалвивци. вдномв се договоре, да еднога ведроп> зимнћгв дана отиду на колима у шетнго до едногв оближнћгв села. КаФеџил се пакв при полазку снадбћо св неколико мреии колачића за случаи, ако би огладнио, и завуче iS у џепв свога лпунџета. Они међутимв приспеду у село, безв да е капеџин свое ђаконие и дирнуо Кадв уђу у сеоску меану, обеси каФеџид свое апунџе заедно са вирећимв изв џепа колачићима о ексерв еданг према великомв огледалу, како би, гледагоћи у огледало, све добро могао видити, шта се ради; притомв се чинио онв, као да на ништа непази, како не би подозренћ узбудио. Касапинв пакв већв е неаолико пута за време веселогв нвиовогв разговора бацио кришомв очи на беле мрсне сомуне и сваконко размиЈПлавао како да ifi украде, и поеде, па после свога превареногв комшиго да исмее, кадв би оваи огладнио и колачиће потражио , и одв нћга дознао, кудв су се они дели. После некогв времена укаже се удесна прилика за извршенћ свое лукаво смишлћне намћре. Касапинв полако се дигне, и стаде по соби одати, и певагоћи едну веселу песму, прикучи се ипунџету, и брзо извади колачиће. и cipna ia у свои џепв, извуче се изв собе, и поеде i& кришомв у ав.ии. КаФеџиа е све ово крозв огледало гледао. и исмишлно е, кано ће се своме лукавомг, приателго осветити. Касапинг> ушао е опетв у собу; лице му е било радостно и злобно се смешио. што е каФеџиго, кои е био расгиашенв као препреденв човекв, преварио. Обоица су шштв неко време ћеретали, пили и пћвали, и наипосле се дигну, да пођу кући. КаФеџиа устане први, и скидагоћи сасвимг> безбрижно нпунџе, кое е о ексеру висило, рекне касапину: „Приителго. молимв те, буди тако добарв и причекаи ме мало, н морамв iouiTB часкомв отићи моме куму Н.. кои ми се пре неки данв жалио, како му досађуго у кући