Шумадинка

•244

одт> десетљ година, између мужа и жене, изравггпва нбиову староств. Тако е-одприлике говорио мои отацљ. Сваки he лано понати, да е савршено неправо имао. Д самв му наилсние доказивао, и сасвимљ се зачудимг>, како онђ мое крепке наводе неможе да свати. Апелирамљ дакле на мого маику. „Густаве, ти имашт> право, говораше она. Морамљ ти за право дати. Августина е анђео. Болго снау не би желилг. Али и отацт. има право. Среће твое ради, не могу другчие говорит^г Овего као и он-fc. Некљ те Богх> утћши, рече плачући, и полгоби ми сузно око. То е одсад-b нашћ свакидашнБи говорЋ и саветованћ било. Нисмо могли на краи изићи. У тишини самв неизказане муке трпио. После две неделћ, кое самв опредћлио, да у престолну варонш, а изг> ове у варошицу путуемљ. у коиои самв се као Ре«>ерен тђ одликовати требао, добие мои отацг. одт> Налдерна писмо. Г. Валдернв писаше о Августининим*. празднимг> тужбама и лдикованго, и како е по момђ одласку неутКшна остала, и у грозници неоставлн noci-елго. Садв е мирнид. Мене пакЂ заклинлше, нарочито садЂ, кадв самв безЂ слушбе, з 6 огђ кое, да ме не би изсменли, не треба на озбилвну свезу сђ нћговомЂ кћери да мислимђ , и да недолази одма у престолну варошв. Тимђ би само безполезно ранне позледио, и Августинино здравлћ нарушио. Онђ ми иакЂ повторително каже, као што е већЂ и своиои кћери казао, да они башЂ ни наиманћ што проти†наше свезе немаго, кадЂ би л у каквои пристоинои служби био, кого ћу за мало година и добити. 1 оштђ више, онђ не брани, кадЂ би ми за накнаду разстанка, едно другомЂ писали. У почетку ме ово писмо скоро памети лишило. fl самв се помамио и бћснио проти†свирЕпства и тиранства нгодскогђ, докђ се нисамв одђ умора утишао. СадЂ и самв увидимв, да е ВалдернЂ врло паметно писао,и мени више обрекао, него што самв се по првимЂ изнсненнма мои родителн надати могао. Писмомђ самв одржао триумФЂ надЂ отцемЂ. Благосилио самв Валдерна. Заклгочио самв мужественЂ бити и Августинину руку заслугама придобити. Допуштен1јмЂ збогЂ писама сђ места самв ce ползовао. Напишемт, Августини едно, три листа велико писмо, а не манћ и Г. Валдерну пуно израза благодарности. Г. ВалдернЂ био e врло мударЂ човекЂ. Познавао e човечие срце и ние хтео наглои буици млади склоности препоне ставлнти. Буица би само силниа, нча и опустошавагоћа била. СадЂ се сама мирно разлила. Не одпутуемЂ дакле у нрестолну варопш, већЂ тамо, гди самв као РеФерентЂ, мое течение кђ достоинству врховногЂ шумарскогЂ совћтника започети желио. РазстанакЂ сђ милимђ родителвима, путничке разсеног сти, прва уређенл и послови у момђ новомђ месту живлена, нису мало кђ томе служили , да ме у поволвние разположение доведу. НеуморнимЂ прилћжанћмЂ тежио самв, да у момђ кругу дћланл наисавршенЈимЂ човекомЂ постанемЂ. To се призна. Сваки е мои знанв почитовао. бдно ми е само оскудћвало, што самв јоштђ младЂ. Морао самв пунолћтанЂ бити. О, колико самв опетв за тимђ тежио !

НапоследакЂ и то доживимђ . Шта се неће дочекати, кадЂ човекЂ не умре! Али и много горчине. У ово време умре ми маика, а not:^e неколико месеци и отацг. Али е дожнвио ту радоств, да ме пре смрти у едномЂ провинцинлномђ калегиуму сђ титуломЂ совћтника в -ди приличномЂ платомЂ снабдћвеногЂ. Дакле већЂ еданљ велики коракЂ кђ вр'у мои желн, Августининои руци. Пискаранћ сђ моиомђ лгобезномЂ ишло е међу тимђ своимђ обичнимЂ токомђ . Прве године наравно ни едно писмо ние било, ков не би три добра листа имало; друге са еднимЂ и по били смо задоволвни; а треће и сђ еднимЂ. Време дакле чудеса чини. Али се зато искрена лгобавв ние угасила. Августина е врел1еномЂ вигпе нћи одђ младе господе одбила, кои су е просили. Мол су писма скоро увекЂ бнла испунћна адикованћмљ, да шштђ нисамв на ономђ месту, одкуда би е просити могао. Мои ме плата као члена суда едва могла оденути, и са свећомЂ идрвима снабдћти. Незнатна частв одђ наслћдства мои родителд већЂ се потрошила. Напроти†дочуемЂ, да нћни родителви, увекЂ при свакои просвдби све већма на нго навалгого, epi> она у онимђ годинама биаше, у коима батлЂ нећего просиоци тако навалБивати, и што ће се маторомЂ ФраиломЂ звати. Увидимђ , да нћни роднтелЂи имаго право, и criopaзумевши се са АвгустиномЂ заборавимЂ пређашнћ намере, и писмено Г. Валдерна за Августину замолимЂ, па 1Ј'ремда 10штђ нисамв мого жену ранити, тћшио самв се наилепшимЂ изгледима. Онђ ми по други путЂ одбие Августину за неко време, а уедно ми наговести. како нћгову кћерв у несрећавамЂ, почемЂ она навршивши двадесету годину тридесетои постоннимђ коракомЂ на сусретЂ иде. КадЂ самв писмодобио, срдито ce за уши почешемЂ, „човекЂ има право, совршено право, реко л, и био сзмђ толико великодушанЂ, да ово самои Августини исповедимђ ; еств, а иои пишемЂ, да, почемЂ шштђ известно не знамЂ, кадЂ би достоино нћну руку поискати могао, то она мене ради не би требало, да се у нћниМЂ наилепшимЂ годинама жертвуе. fl би е тако исто лгобио, и кадЂ би когђ другогЂ супруга била, и а би совршено срећанЂ био, кадБ би само знао да е она срећна. То е опетЂ дало повода пискаранго, кое исти предметЂ скоро годину дана, са свиго страна испитивало. Обое смо хтели, да едно друго узаимно и лгобави и великодушиемЂ превазиђемо. Али на последку а одржимЂ побћду, или много више Bpesie, кое чудеса чини. Доволђно , сасвимЂ изненада добиемЂ писмо изх> престолне вароши одђ незнате руке. Неки совћтниКЂ правосудин ВинтерЂ, благодарио ми е на наинћжнји и наиобвезателн^и начинЂ за мое великодушие, ерЂ е Августина садЂ нћгова невеста; притомЂ ме е врло лепо за призтелвство молио, а и Августина е придодала неколико учтиви врсти доле у писму нћногЂ заручника, као што га зваше. Као да ме е громЂ ударио, тако ми е било, кадЂ самв ово читао. Проклинло самв мое у невреме великодушие и Августинину неверноств. Ал' шта да радимљ? Августина е имала 26 година. Она е имала право. При свемЂ томђ био самв на нго ико омрзнуо, а нарочито на годину дана доцние, кадЂ иои e отацЂ умро, ерЂ е после