Шумадинка

250

Августина е тапо у игру задублћна бииа да е, почеМЂ ме е иоздравила. само за еданЋ тренутанЋ навалимно молила, докћ парти^о сврши. Почемг. е ову окончала, подигла се, обасула ме учтивнмг. изразима и пиганнма, заповедила е донети да се чимт> подкрепимт. и поиуди ме картама. Д in одбиемг,, иочемЋ ннсамв nrpj' разумевао. ,,Благи Боже!" повикне она, па чимћ проводкте време кадЂ неиграте. „То не могу да сватимљ кодт, човека тако пуна- духа, као што сте ви, Она продужи игру. -А та е била Фарао. Банкерг. е врло срећанг. био. За част> е савћ новацг. играча кодђ нћга лежао. Страсти свиго лсно су се дале познати овде по горећимљ образима, укоченимЂ очима и грчевито развученнмћ устнама, Банкерг. e пливао -у задоаолБСтву. „За часг. самв взмћ пеповеи зпразнио" говораше онћ. Ви мало пре говористе o момћ скупоценомЂ брилианту и показа светлећи се прстенЂ, н ћу га на лутрин) изгубити, метите сво прстенћ сћ друге стране. Жудно и осветолнзбиво погледе сви на преливагоћн се брилиннтЂ. Предложенћ се прими. Госпа Бинтеровица рече: При игри ако ме се прстенћ тиче, алн кодб мене немамЂ никакавЋ. Али ■—• па погледа у мене — башЋ добро приателго ви ће те бити тако добри да ми вашЂ за часакЂ позаимите? ЗбуиКнЂ овимђ неупутнимЋ очекиванимЂ питанћ снинемг) Августиниигз прстенЋ л пружимЋ иои га : „Посмотрите 1адооро rocnol I о uiтђ га иознаете? Онћ е вашЂ." Она га брзо погледи па рече: „ Тимђ болћ," затимЂ га у играћу кутиго баци кг^ осталима и само брилиантт> гледаше. Али сво прстенћ пропаде. БанкерЂ е добио. И свети прстент.. прве лгобг, ви пропаде и то бап№ на истомћ месту. где самљ га некад-h у сузама добио. О свемогуће време, како све обарашљ! Одемо на вечеру. Мало е гостиго било добре волћ. Августина се усилнвала да се веселомЂ покаже, али е то нћнимЋ старимЋ чертама давало некакавЋ ружанг> изгледЂ. Пило се,да би се само развеселили, весели нисмо постали. ал' смо више ћеретали. Новости престо.1не вароши биле су претресане, а такоћ© и таине приповедке о познанизшма. Забави ние ништа оскудћвало, што се тиче досетки, али не човеиолгобии. И на мого наивећу муку Августина е била наибогатиа у подлимђ досеткама. И нго ние. стало, да по кадшто и нћне собствене госте боцне. Ахђ ко бш икадЂ и помислити могао, да ће обожаиана надземна у нћнои 40 години противу образа сама себе калнти. Време ми се отегне и н се згадимЂ. После вечере кадЂ су опетЂ поседали, одемЂ рано. Тешко ми е било што самћ у престолну варошБ дошао али миого више, што самв Авг)стину тако развраћену видио. Премда самг> е истина 1оштђ неиолико пута ради нћни парнични дћла посћтио, али нисамБ више као први путЂ одђ нћ на добро упућенЋ био. При свимћ нћнимЂ борама на лицу опетЂ ние желила, да остари, з 6 огћ тога се наруменнла, а а самћ се чинио, као да то непримћчавамЋ; чинило се, као да е по кадшто желила да стара нћна одношенл понови, али ми е несносномђ постала. Кадт, самв едномЂ случаино о нћнои 40 година споменуо, погледа ме као тућимЂ очима. Меки се чини да ви санаге, Г. председнике! рече она. Ваше

памтенћ временомЂ стари КадЂ смо се познали, ви ете имали 10 а н 5 година, а само iomn, сђ луткомЂ играла, н се тогћ врло леао опоминћмЂ. А десетогодишна д е . воичица не мисли већн више на лутке но иа мало озбилЋние ствари. Дакле садЂ башЂ управо имамЂ 35. И мећ' нама речено, можда ћу се шштђ едномЂ удати. ВећЂ ме одавна еданЂ честитЂ човекЂ и први изме ^Ћ наши списателл иште. Сви нћгови спевови на Мадону и све нћгове свете легенде сладкиМЂ жаромЂ чисте срдачности дишу за мене. Скромно салш : „СладкомЂ лгару чисте срдачности" желио срећу и весео самЋ био, кадЋ самв изг> капив престолнои вароши к' MoioK Аделаиди и нћнои деци похитао. (СршетакЂ слћдуе.) М Р В 11 Ц 10— бданЂ турчинЂ, кои е вигпе година у Бечу живио, веома се чудио тамошнћмЂ начину поздравлалл, т. е, непрестаномЋ скиданго шешира, ерЂ тога на истоку нема, — и зато е онђ после, кадЂ е годђ вога клети хтео, у наижешћои лготили казивао: „Да Богђ да, неимала ти душа више мира, него шваоски шеширЂ." — ^ДВ џ ћ воденнчарЂ ишао е путемЂ, и ту сустигне два младића изђ вароши. Овн хтедоше са поштенимЂ воденичаро .мЂ спрднго ироводиги, и ставши еданЂ сђ десне, а други сђ леве стране,' запитаго га : ЈЛха _.си твггвећма, и.1и будала или угур.сузЂ ? — ВоденичарЋ пзкћ обазревши се на обе стране, одговори мирно : Д башЂ управо незнамЋ, но чини ми се да самв у средини између обоица." — Госпа една рекне cboi'oh ћерки, да за своимђ покоиниић стрицемЂ носи полуокалостиво одћло, т. е. не сасвимг> црно, него угасите тавне бое. Но ћерка се томе зачуди, и рекне: „Ама, за Бога, мамице, зарЂ е поkoEihh стрицЂ само полу мрта†?"

S>a*ism 'i'i'iii'B'Ogriv. Учителв. Н о, Ilepo, кажи ти мени, koi & e рода дете. П е т а р ћ . МушкогЂ. У ч и т е л ђ . Магарче, незнашЂ, седи кажи ти Лазо. Л а з а. Пола мушкогЋ, пола женсиогч, рода, ерЋ има и женсне и мушке деце. У ч и т е л ћ . НепитамЋ те а то, зукване, већЂ сама речЋ дете коггз е рода. Кажи ти Стоико. С т о и к о. Реч1>, РечЂ e женскогЂ рода, именителни речЋ родител, речи , Да •УмителБ. Доста доста тупане, непитамЂ те н за падеже, већЂ за родЂ, родЂ, ■Стоико Рода има 3 мушки, женски и среднЋи. УчителЋ. (разлгоћенЂ) ви сте csn тупани, буквани, звекани, вуцте се кући па сутра болћ.

Издае »Ig««»onag|ifi» II. Ием-адовнбвљ. У КнЋигопечатнЋи Кнажества СрбскогЂ.