Шумадинка

249

а ово ее на мое чудо почешће догађало. A.i ми се садт> учиии, да cami> ово дражестно лице i ош тђ негди виђао, по свои прилици у престолнои вароши кодт, Августине, ИзвестимЂ се одг> едногљ комшие ко е ? О Боже, та io е Аделаида ! Наравно у а.11>инама на балу другчин, а не као у путничкомљ огртачу. Више се уздрн.ати нисамв могао. Чимт> е отишла, да се одг, последнћ игре одмори, придружим-Ј, се и л 30-то годишнви лептирљ к' млађима, и она е тако добра била, да сапугника одликуе. Играли смо. Известио 'са >ш се о здравлм нКногг. отца, сажалћвао caMt, што до садг> послови дозволити нису могли, да га посћтимћ — наравно лажв — али се оваквогг, анђела отреети нисамБ могао, и обећамв се, да ћу iS скоро по с1јтити. ПриателвскомтЈ простодушносћу увераваиЈе ме да ће за цело таива носћта нћномг> отцу мила бити. Балг> е у мени проузроковао страшну државну промену. Предсћдател£> суда постаде опетЂ стихотворцемг>. Целу ноћћ нисамi. могао тренути. Само самг. небесну светлостБ видио, играгоће сераФиме, и надг> нбимз Аделаиду гди лебди. Чудио самг> се, да тако лепа, тано сми рена. тако лгобезна девоичица јоштг> мужа ние нашла. Кажеге, да е h 1> hi > отацг тако исто поштент> као што е она лепа, али на жалоств нема никаква имана, — о будаласти свете! После неколико дана већг> самг> отишао, да парохиго посћтимг>; одђ неделћ до неделћ повторавао самв носћте, наскоро самв домаћи приителБ био. Наскоро ми в Аделаида почела пребацивати. кадг> би онредћленогг> дана кадгодг> изостао. II еданпутг, е дошла до суза, кадг> cas№ е уверавао, да би иои можда милие било, кадт> н неби тако често долазио. По кадшто смо се и свађали, да би се поравнаии, и еданпутг> у таквомљ поравнанго полгобимгЈ е, а она ние збогг> тога распру поновила. Она се уtiyти а нћни су се образи одг> црвевилл чисто зажарили. Накратко а самв лгобио и био самљ лгоблћнљ. Чести достоини отацг. слеже ст> раменима и речи: „Она собомг. никаква друга богатства не носи осимг. лгобави, добродћтелви и штедлБивости, ко то ценити зна, добил више нежел' бачву злаг-а. Сг> првимг> пролетнћимг> цветомг> накитим1> Аделаиду венчанимг> венцемг>. Самв е отацг> предг. олтаромг> нћгове сеоске цркве нашу брачну свезу благословио. Е, садт> поредг> мое изредне женице био самв наисрећнш између срећни. Наскоро наст> цвет^ ћа дечица окружила. ови ангели лго бави кон су мене и Аделаиду све тешнћ скопчава.ти. Аделаида е ст> дана на дант> све лгобве достоинин бивала. млада е маика зацело лгобведостоиниа и одт> ваидражестние девоичице. Чиста Аделаидина Душа и самог-г> ме е облагородила. као што самг> и пре био. Текг> смо онда срећни, кадг> доволвно постоннства имамо, да добродћтелни будемо. Пре н1>ногг> венчанн само самг> на пЈтеднго и обогаћенћ мисли; али кадг> самт> неколико година као оЖенћнг> проживио, при свои штеднви Аделаиде, дотле самг> дошао, да самв држао, да ме пропастг, целогт> могг> имана поредг> Аделаиде и мое деце неби више никако унесрећити могла. Текг> садг> увидимт> да е мои покоиии отацг>, што ме е одг> Августине одвраћати хтео, у свему имао право и У обзиру на сразмерноств година мужа и жене. 6рт> кадт> самт> а мого 40-ту а Аделаида нКну 30 годину узела, кадт> смо већт> децу одт> 6 и 8 година имали, коа су се око

наст> сиграла, била е Јоштт> она адлада лепа жена, кол би јоштг> покора чинити могла. Августина e напротивт> већт> зрела жена била. О нбои самв редко што чуо. На писанћ између насг> ние било ни мислити. ПутниЈ^и су ме уверавали. да е прецветала, али да Јоштг> читавт> дворт> младе господе око себе има, а нарочито списатела и учени. коима се нћнт> пунт> асталт> допадао. Одт> други самв дознао, да ио!< е мужт> умро; да су списателви, кои нћнг> дворг> саставлаго одг> наиновиегг> сон, у годинама будаластимг>, и сама Августина да се ако у романтичностг, упустила, неколико нћни спћвова већ г ћ су стоали у наиношимг> календарима. Башг> у оно нреме кадг> сам1>' г одт> попечителво ч ва опетг> налогг> добио, да лично у престолну варошт, до| ђемт>, да би у едномв важномг, делу мнћние дао, добиемт> одб Авгуотине едно дугачко писмо поредг> читаве гомиле парнични акта. Она е била збогт> насл!>дства нћногт> мужа cb удалћнимЂ сродницима у завади и искала е одђ мене изђ старогЂ приателвства совета и помоћи. СвежеМЂ дакле акта у мои путнички сандукЂ и радовао самв се, што ћу то сђ нбомђ устмено свршимЂ. И самв имао 40 и Августина скоро толико исто. Истина да ми ние BHtue могла онако онасна бити,као пре 10 година у изменћномЂ ладнику. Други данг. по момђ одлазку у престолну варошБ пошао самв нкнои кући, али ми срце ни наиманћ куцало ние. НећЂ самв се напредБ известио, да знамЂ, оћу л' е застати. 6рЂ су ме у престолиои вароши уверавали, да е редко кодђ куће, а понаивише постала окружена, да би романтичне сонете правила или слушала, да би побожна била, или пакЂ cu постарномЂ господомђ >. дамама :ia играћимЂ асталом-н седила. ерЂ е игра била нћна страств. Пређашнви нI,ни приателБИ и прнателвице, кое самв пре 10 година кодђ нћ виђао био, одђ нћ да су одпали, ерЂ се сђ госпоиомђ ние могло на краи изићи;— даеонауцелои престолнои вароши нћнимЂ отровнимЂ езикомЂ позната, ст> целимЂ светомЂ у свађи, н кадт> би ко што о државннмт> иовостлма чути желио, требао е само г. Винтеровицу да посћти. То су ми башЂ пређашнћ две Августинине приателБице казале, кое самв пре 10 година кодг. н1> виђао. Хмђ ! помислимђ . али су ове приагелБице за 10 година старие, и можда нмаго мално склоности к' оклеветаванго. КадЂ самБ — тадЂ 6enje лепо едно летнК вече у Августинину кућу ступио, казаше ми служителви, да е милостива госпа сђ дружствомЂ у башти . Да би само какант> узрокт> пмао, коимђ би Августипу дирнуо. нарочито самБ нћнЂ златии прстенЂ иетуо, когђ ми е она пре 20 година у место оловногђ дала. Е, садт> башта и прстенЂ , а предаме хинески храмт>, поче ми нешто необично бивати . „вли сама милостива госпа" упитамЂ мимогредЂ послужитела. „Ние, има дружства: само неколико лица." СтупимЂ у храмЂ. ПоредЂ два мала астала сеђау ту два дружства кодђ играћи карти сђ таквомт> смиреношћу, да ме ни опазили нису. О Боже, како се осушила! О свемогуће време! Не, садЂ башЂ ни наиманћ иие могла опасна бити. Сђ таинимЂ узхићен1 >мђ на Аделаиду ПОМИСЛИМЂ.