Шумадинка

нутра. У место зелене, дрвене клупе донесе намљ се «дно меко канабе одђ махагоновогЂ дрвета, поредљ едногЋ лпанскогЂ асталчета, поставлћногљ каФомт>, моколадоМЋ и пооласицама. „О лепи, свети ладннче, наша цркво и нашт> олтаре, блажено наше детинство, гди ли e садљ то; то говорећи погледимљ Августину, као да би иои жалостно пребацивао„Зар -Б блаженство одт, ладника зависи?" рече она смешећи се: В држимг, да вамт> се садљ текћ у пола допадамћ као пре 10 година, почем^ немамЋ на мени ону алвину, кон) самБ онда носила? „Али Августина — естљ. н васт> јопјтђ еданпугт> тако називамЂ и ово ми -место дае на то право, — зарЂ вамЂ иису ова места споменици изђ аагвота они божествени тренутака као почитана достоини заостали. н u. погледаите овамо на оваи вашЂ златанЂ прстент>, когђ сте ми ба гит> овде на прстБ метули, — одђ тогђ доба га непрестано као светинвд какву носимђ." „А за честв вашу такође, барЂ за време овогђ доручка добро познати оловни прстеиЂ, рече Августина и руиу ми предЂ очи ставк, погледаите га онђ е поцрнио и опетЂ га у момђ сандучету поредт. осталогЂ адиђара као какву драгоценостЂ чувам ђ ." КадЂ самЂ прстенЂ угледао,надвлада ме неко горкосладко чувство. Л узо лепу руку, koio е прстенЂ шштђ лепшомБ учинио, и ватренимЂ е полгобцима обасу. Дрктагоћи повуче Августина руку натрагЂ и рече: Густаве, зарЂ си ти јоштђ онаи неуздржани ФанатикЂ? Твое присуство ние ми мило. Она хтеде устати, али се опетЂ к' мени са»ке притисну ме у наручил и лмблнпЈе мое гореће образе, прн чему е шапутала: „заиста, Густиве сђ то6омђ би срећнин била. Августинини полнзбци, нћно мицанћ и нКна искреностгз причинили су, да сам!> присуство духа изгубио. Л би јоштђ увекЂ ону лшбезну коа ме е толики суза стала, тврдо на моме преверномЂ срцу држаоПочемЂ смо доручковали били изгура ме смешећи се изђ хинескогЂ храма наполћ, при чему ми претећи прстомђ говораше: г. нредседниче! г. председниче! заиста ние добро, да вамЂ се човекЂ исповеда. Шалећи се определи ми часЂ, у кои би е на данашнби балЂ одвести могао.

Премда самв 14 дана у ирестолнои вароши пробавио, нисамБ никадЂ випле прилику улучио, да на само ст 5 АвгустиномЂ будемт; могуће е што самБ и самЂ прилику избегавао. Не гледанзћи, што се одонда одђ иадЂ самБ изђ хинезкогЂ храма нзишао, последна искра старе лшбави и страопочитанн за нбомђ угасила, осећао самБ. то нисамБ могао затанти, да ми е јоштђ могла опасна бити. На последку приспе време да одлазимЂ. О кака†другч!и растанакЂ нежел' пре 20 или 10 година 1 Растали смо се на еднои части подђ звукомЂ трумбета и добоша, кого самБ пре оставио само да би у готру рано одпутовати могао. Ми смо шштђ едно сђ другимЂ играли и доста учгиво прошапутали. Испратила ме е до врата и почемЂ ми е шштђ едно „збогомЂ привтелго мои" казала, врати се натрагЂ на руци другогЂ некогЂ играча у снино дружство

Одђ срца самБ се радовао, што самЂ уморавагоћи шумЂ тако названогЂ великогЂ света избегао, да би опетЂ самБ себи принадлежао. По волби самЂ снивао у моимђ путничкимЂ колима, прилазећи ливаде, шуме, вароЈпице и ce.ta и помишлло самБ на мого будућностБ ерђ ми е проп1ЛостБ сђ АвгустиномЂ немила била. О како све менн свемогуће време ! Мои се пјтђ нешто (имао самБ 4 дана до могђ места) отегао, ерЂ е безЂ ичегЂ вагкногЂ остао. ТекЂ последнћгЂ дана доживио самБ нешто, и то наизанимлБивје. Мои се кочЈашЂ готромЂ заустави у едномЂ селу предЂ крчмомЂ, да конћ нарани Н уђемЂ у кућу. ЧуемЂ унутра свађу. Меанџин и еданЂ сурови полу пилни кирипшЂ , кога су кола такође предЂ меаномЂ столла, имали су посла вданЂ сђ другимЂ. бдна као капв млада лепо обучена женсча у путннчкомЂ оделу сеђаше до астала на еднои клупи плачући. Ника се одтуДЂ нзродила што кочиишђ женску ние хтео тамо водити, гди е она потврђивала да е погођено; него е башЂ на силу хтео у едну сђ оне стране гл. друма лежећу малу варошЂ одвести, куда му е одђ друге господе наручено било, да дође и кон данасЂ на нћга чекаго. Онђ е потврђивао, да ће е тамо возити, као што се у почетку излснио био, крчмарЂ се примио младе боазлБиве лепотице. ПочемЂ самБ дознао, да е она кћи вдногђ великогђ пароха, кое е одђ могђ места еданЂ оатЂ одстонло, и да е само по сата обилазнти требало , за часЂ ту стварБ расправимЂ. ЈКенска мало затезагоћи се прими се мое понуде, да ми буде сапутннца, почемЂ самг, iofi казао , ко самЈз и куда ћу. узђ путЂ смо много брблнли. Она е имала лепв и ићжанЂ Ј^ласЂ, у свима чертама наинћжниго анђелску невиностб . НикадЂ иоштђ у момђ животу нисамБ тако лице на бурмутици видио, са тако смернимЂ, принтнимЂ, поверена пунимЂ очима. Кодђ куће дознамЂ да се зове Аделаида, нћнЂ братЂ одвео е 6im пре 14 дана у едну варошицу, гди е градоначалника. очевогЂ брата поодила. Сигурно се тамо при погодби са странимЂ кочиашемЂ збогЂ места у поврат«у неспоразумленћ догодило, чему п за овако благополучни данЂ много благодарити имамЂ. 6рЂ Аделаида при свои нћнои добродушности чинила се да доста оштроумна. Али ми се узпутЂ чинила да е много боазлБива. ТекЂ кадв самв е у село нћномЂ отцу предао, некомЂ снажномЂ и отвореномЂ старцу •— каквомђ су срдачносћу обгрлиле нћне руке вратЂ старчевЂ, заиста би и n желио отцемЂ бити, текЂ е онда она нћно природно држанћ н Ј^ену добило. Жао ме е било, ijito дуже остати нисамЂ могао, и ако ме е зато честн достоини парохЂ молио. Међу тимђ сзмб обећао да ћу посћту обновити, одђ кое никадЂ ништа ние било. РастроенЂ заборавЈо самЂ то у послу. Одђ прилиие по године затимЂ на едномЂ балу опазимЂ измеђЂ играчица едну женску; ерЂ су неоженћнћномЂ човеку у 31 -ои годани женске одђ наивеће важноСТИ) — дакле опазимЂ едну женску кон би се беЗЂ сумнћ измеђЂ ceiro лепотица кралБицомЂ назвати могла, чисту светлећу се ружу пола развцветану а у исто време нћномђ лепотомЂ поцрвенившу. Млада господа летила су око нћ као лептири. Срце ми стане куцати, кздђ су очи красне СилФиде по кадшто и на мене управлћне биле,