Шумадинка

о в н и к г», Шта се то иене тиче! Та онг> ми ниб н ишта ДЈжанг, био! Г о и к о, (Уђе сг> леве стране). Л самв био кодг> старогг. Дврама, као што сте ми заповћдили. Д самв ra нашао болногг, у постелБи, Ево вамљ квита на 200 дуката! Пол к о в н и к љ. Каква квита,. угурсузе? Г о и к о, То е та квита, што у руци држите, читаите само. Полковникг>- (Чита) „Н долеподписани признабмг>, да саМБ одг> r. полковника Воиновића исправно примио 200 дуката, koio самв суму синовцу нћговомв позаимио био." Гоиво, Л1илостиви господине , као што видите, квита сасвимг> у своме реду. (Отиде) П о л к о в н и к г>. О, —- савршено исправна! — Ври ми глава — снивамк ли л и есамв ли при себи, то нека самв ђаво разрћши, — —- наивећи угурсусг> у читавои вароши шилћ ми квиту на оиу суму, itoio е мои синовацг> нћму дужанв, и noio му п нисамБ испиатио! Т и х о м и р г>. Можда ra совћств гризе ! Полковни кт>. Аидемо, — аидемо Тихомире! или caMi> а иудг>, или е сва моа ! ућа полудила, — довраra нека иду сви нотари, златари, поштански конби, лихваимци и маршандмодкинћ изг> ко»1шилуг«а! (обоица одлазе, — завћса п ца). ii e Г1 О Л В Ђ I. Савета и Обрадг> (долази полако изг> собе сг> леве стране и обзире се плашлвиво). С а в е т а. (Сг> друге стране). Како несмислено. Стрицг> текг> што ние ушао у ову собу. О б р а д г>. Али молимг> те, кажи ми само, како ће се оваи угурсузлукг> свршити, и шта ће наипосле самномг> бати? Ако се све одкрие. и ако стрина дозна, да самв н био нћнг> лажни супругг>, — тешко моиои кожи! С а в е т а. Ти ћути, —■ шштг> се ништа незна! Стрина !оштг> тамо ћерета сг> комшикомђ , стрицг> се развикао и грдн — господинг> е Тихомирг> збунћнг> овимх> чудноватимг> дочекомљ, а л ћу се потрудити, да се ова забуна и неспоразумлћнћ, кое неможе овако задуго неодкривено остати, барг. онолико одржи, догодг> е могуће, да би тако прилику добила, стрица на твого ползу ублажити, или ако другчие ние могуће, да учинимг>, да се Тихомирг» у мене залгоби; — ерг> прие него што допустимг>, да онг> Софиго узме, —■ узећу ra н сама. ПОЛВЂ 2. Миланч и пређашнЂи. М и л а н г>. (долазећи итно) Башг> добро, кадг> те нађо! Имамг> ти хилнду новости причати, и то у хитости. ерг> морамг> збогг> некогг> посла да идемг>. О б р а д г>. (на страни) Да те ђаво носи, !оштг> ми и ти требашгЛ Миланг>. Господична сестра сме О брлдг. Н одг, мое сестре ништа не таимљ.

М и л а н г». (окренувши се Савети) Мени е врло мило господична, што самк тако пресрећанг!. да се сг> вами упознамтв бапп> у ономг> часу, у комг> самв тако срећанг>, да вашемг> брату, а моме принтелго, велику услугу учинимг> О б р а д г>. Шта чуемгЛ — Стричевг> гласг>! — (умакне у собу, изг> кое е дошао. М и л а н г>. (непримћтивши, да е Обрадг> побегао, продужава) Ако би иадкодг, случаи донео, да вамг> буди какву услугу могу указати, Т о ме сматранте као вашегг> наипокорниегг> слугу (онт> непримћчава да е мећутимг> полковникг> Воиновићг> унутра ушао и на опо исто мћсто стао, гди е Обрадг> стодо). ri О fl В Т> 3. п олковникг> Воиновићг>, Т и х о м и р г> и пређашнви. П о л к о в н и к г>. Ове су ти жене праве искушателБке лгодскогг> стрплћнн! Миланг>. (окрене се, мислећи да е Обрадг> !Оштг> ту, и да онг> сг> НБиме говори) Л самв ти хтео казати, лгобезни принтелго, да твои подполковникг> ние умр'о. П о л к о в р и к г>. Мои подподковникљ? М н л а н г>. Та твои подполковникг>, сг> коимг> си се ти у двобого тукао. Онт> е писао момг, прилте.но Велимиру, — онг. вели у писму, да е онг> самв кривг>, и да те е онб напао. Нћгова е породица почела истина судеискимг. путемЂ стварв терати, но ми ћемо све, што е годг> могуће, сг> наше стране употребити, да се ова парница на лепг. начинг> израпна и сврпш. fi самћ за еданг> часакг> доездио, да ти ову приатну вћств донесемг>, — а садБ морамг, опетг> моме дружству отићи, кое ме чека. Полиовникт,. Врло сзиб вамђ обвезанљ, али М и л а н г>. Небои се, ти се ни мало не бриии, и можешг> мирно спавати, ■—- л бдимг> надг> тобомг> (одлази). ПОЛВЂ 4. Савета, гголковиикт, Вопновићт, и Тихомирг. Полковникт>. Али молимг> те, кажи ми, шта ли оваи човекг> оће? С а в е т а. Та зарг> невидите, да е оваи човект> лудЂ? П олковникђ . Мени се чини, да е цћо светЂ, а нарочито moio кућу неко заразително лудило обузело, одкако самБ одђ куће отишао; — ерЂ ово е већЂ пета, — десета ли будала, коа ми на очи излази. С а в е т а- Немоите стрини за зло примити ладанЂ дочекЂ. КадЂ е забунћна око халБина и накита, онда иои нетреба на путЂ стаити. П олковникђ . Но Фала Богу! СадЂ чуемЂ прву раз^мну рћчБ у овои кући. Дакле ти буди прва, кого ћу г. Тихомиру представити. ТихомирЂ. Д самБ врло срећанг,, што ме е г отацЂ саизволћнћмЂ своимђ усрећио. Али санзволћнћ ово невагки ми ништа, ако ваше — — Полковникђ . Ево и таи починћ! ЗарЂ е обште лудило и тебе заразило? Твои е комплиментЂ врло учтивг>, али треба да си ra употребио кодђ мое поћерке СоФие, а не кодђ мое синовице Савете. Т и х о м и р ђ . Опростите, господична, ви тако савршено одговарате описаииго г. полковника о моиои невћсти, да е погрешка моа опростателна. (Продужиће се),

Издае Л ш€он£ј§м » Sl. Ненадошмћ-љ. У КнБигопечатнви Кнлжества СрбскогЂ.