Шумадинка

У Б еограду 30. Н овемвра 185,

ШУЈИАДИНК^

ift 1 ®

S t Ћ

9 ш&ш

ТЕЧ. VI.

Ован лнст-б нблази сваке Суботе. Цена 6 одђ 1. Апр. до нове годнне 18 гр. За огласе плаћа се 3 вр. ср. одт» врсте за едан-пут-b а 5 кр. ср. за трнпутЂ.

.V

УЗУВЂ МЖРКУ. о КадЂ Србство бедио. скрушено врагомг> Teiunora ланца тишта лтти новђ, Изчезла снага, уморна мишца Роду кадг. жиботђ неказииа новђ; КадЂ ноћца дуга црнимЂ мракомЂ И густомЂ магломЂ србски потфи светЂ А србску славу потлачи робство Као што зима сруби нћжнн цветЂ : Онда ти чувства, Србине врстнн! Узбуди оваи браће горки ндђ. Ha позивђ свети оружћ лати Душмана рода да пошдћшЂ у адЂ. Ca В о iit д о м ђ ђорђевч. и браћомЂ врстномЂ Бедама страшнимт, излаго cii груДЂ За благо обште .,И з б а в i ћ n ћ р о д а" СвудЂ неуморни полаго си трудЂ, Лозница, ЧачакЂ, а главно БеоградЂ Храбрости твое видилису плодђ ; lO нашство, нЈертве и одважноств врлу Вечно ће хвалити цео србски роДЂ. НекЂ трубе гласне славе дћла твон НенЂ шмђ се дивк цео србски светЂ Н би нит' ће народЂ заборазит' игда, Времена нити изгладити летЂ. H a св . П рвозваноп А н др uo. Милутинњ Н. Столноеићг^

„н ми-

Ж® А Г А S» ТГ 1 М .Ш Хумореска одт, Отона Мозера (Продужено). „Вм ме неразумете," насмеши се БаронЂ; слимђ , валнне лгоде за нашу ноћну музику." „А — ви то мислитеV Е па лепо, ту е на примерЂ криви Крагуи; нћга истина еданЂ прств боле, али у кларинету може и са деветЂ прстиго свирати. После имамо црвенога Белго, онђ истина немозке дувати, ерЂ му е гоче чирЂ на устни просеченЂ, премда дугачку трубу " „Не," прекнне му речв Баронљ. „Дугачку трубу неможемо употребити. Нћжни инструменти мораго бити." „Егеде сђ нкимђ глзсомђ разбили су чизмари, кадЂ смо се не давно потукли!" рече Качв.

„Боже сачуваи, ни такве егеде нетребаго -намЂ. Зарљ немате Флаутиста?" „У Флауту л самБ свирамЂ! рекне вров ни сигналиста, показугоћи свое дебеле устне, иза кои су се као снегЂ бели зуби с1али. „Носле Зако," настааи онђ , „тан уме и у клавирЂ ударати. Цукша удара у бубанв а МилерЂ гуди узЂ гусле." „Добро, гусле, кларинета, Флаута и н гитарЂ, то е свршено. Само се постараите, да МилерЂ и Белн дођу. Али какве ћемо комаде за музику избрати ?" „Ние нужно," примћти КачЂ. „Ту е бесненћ ветра, ноголомђ , особито TonoBCisiH валцерЂ — величествене ствари !" „То све мм неможемо употребити!" рече БаронЂ. „А nnn у.чмиип- .Хаинрихч. спава кплт. овпе невесте.' или: ,шта е равно ловачкомЂ животу." Сходзнђ е и дражестни терцетЂ: „Шта е лепше, него пити вина?" „Боже насЂ сачуваи ови песама, оне нису доволбно ићжне. Знате ли ви e.ieriro: „Сни месече, што идешЂ полако?" „Дабогме! одговори музикангЂ. „Она се свршуе овако : КадЂ зазуе бомбе силно Тад' на твоме крилу н Сиадко спавамЂ r;a" у pato Гди милине вечно траго. ОгртачЂ ћу понетЂ мои Да преспавамЂ слађе бои!" l ) „То зацело ние текстЂ, лгобезни Качу, или барЂ така†ми непотребуемо , ерЂ овде желимо само штогодђ мелодично. После треба намЂ јоштђ една песма, кадЂ се бела сенка на прозору укаже, и тада морамо штогодђ сасвимЂ чувствително изнвити. Шта ћемо за то избрати?" Обадвоица неко време замисле се. ЗатимЂ му рекне КачЂ: „бдна одђ наилепши песама остае шштђ, одђ каплара Сланинића, кого е при укопу свога отца спевао. Она се починћ овако : Шта е човекЂ землћ цветЂ , 'ГекЂ пелена горакЂ сплетв. — 2 ) И кадЂ io е предЂ свошмђ лгобезницомЂ одпевао, пала е она одђ великогЂ тронућа у несвестБ."

1. 2. 3. Посрбш М. И. С.