Шумадинка

264

— л знаиљ!" викне РукавичићЂ, „Иаде ми на дуажестна пеема : Зоро гветла, твои мч зракЂ, Носи ране смрти знакЂ. — 3 ) ЧинтС дакле са Милеромљ и БеиБомт. пробу, и ако музика одговори момт> очекивашо, bw ћете боганаграђе^ бити." ,Ослоните се на наст>!" увераваше КачЋ. „Али, гди ћемо се тра навечс наћи?" „В ћрни сигнаииста Качу," почне Баронг. сђ озбилг.feKMi. лицвмљ, „ви сте паметанЂ човекљ, има вамЂ више одтј тридесетљ година, а као воинииљ умете чувати таи!.у, дакле чуите ме. Л ћу дозво.тти , да ви таину маго проникнете Би познаете капетана Шталека. У нћговои кући днше створенћ, кое само пола света вреди, анђео, кога свимђ ЈнаромЂ мога срца лгобимт,. За шо, обожавану, лгобезну. спремамо нашу музику, ерт, сутра е вћнЂ дант, рођена, и почемт, ићна спавагоћа соба гледа у мали сокачићЂ поредг. осмоуголне куле, то се морамо тамо наместити. Дакле око еданаестБ саги дођите горе кодђ куле." „У кули живи то сибилинско створенћ ?" запита зачуђено КачЂ, свое кратке дебеле прсте крозт. заковрџену косу провлачећи. „Добро, мени е све едно, само ако се стари неће лготити." „Она e сама," одговори РукавичићЂ. „КаиетанЂ е за сутра на вече кодђ градоначалника позванЂ на едну партиго шаха Дакле е свршено, око еданаеств сати кодђ куле!" Машући главомЂ удали се КачЂ. СутраданЂ чимђ е еданаеств избило, ступи свирачко друштво у узани сокакЂ кодђ осмоуголне куле и почемт, е КачЂ инструменте брижлЂИВо испитао, узме онђ изђ Милерови руку гитарЂ, кои е оваи као ловачку иушку преко рамена висећу носио, и преда га барону. ЗатимЂ даде знакЂ свомђ дружству, мете Флауту на устне, и пошто е трипутЂ лупио ногомђ у землго, започне се музика. „Милостиви Боже, та ви треба да, свирате! „сли месече!" шапташе ужаснутЂ баронЂ, кадЂ су свирачи еданЂ весео галопЂ засвирали. „Ви ме срамотите, ви будале!" Али ови нису се дали узнемирити , и што се више РукавичићЂ лготио то се нче разлежала музика. После десетЂ минута, сврше мучителни дуси са несташниМЂ дрктанТ .МЂ гласа, а КачЂ се задоволБио и поносито с мешио „Да васЂ ђаво носи, ви будале, Каче магарче, зашто нисте „сии месече! свирали?" повиче сђ усилћнимЂ гласомђ баронЂ. „То е било, „сли месече!," одговоре му ови са едва уздржанимЂ гнћвомЂ. „Може бити ние вамЂ музика позната, господинђ бароне, а да е то та песма била, могли би се ми заклети душомЂ наши покоини родители." „Качу! видите ли тамо горе на прозору нешто бело?" шапташе са дркћућимЂ одђ радости гласомЂ за.поблКни баронЂ. „То е она ; дакле брзо, piano pianiasimo (сасвимЂ ти'о) сни месече! бданЂ, два, три !" Свирачи почну садЂ еданЂ одђ наижешћи комада свирати, како никадЂ дотле нису свирали. Премда е оманвагоћи РукавичићЂ зубма шкрипао и свираче за уши

вукао, све е било узалудЂ, они су продужили свиран^ и после неколико минута пристане и неко число будни паса у концертЂ. ВећЂ е изђ очалнин хтео баронЂ одатле побећи, кадЂ полако прозорЂ се отвори и у белимв халвинама укаже се една женска „Она познае мого добру волго," шапташе залгоблћни, метнуврии леву руну на срце, десну кђ звездама пружи, да лгобезнои вечностг, свое лгобави означи. Свирачи, примЈ .тив ши сл!',дство нвиове вештине, злоставлили су инструменте у разузданомЂ веселго. ТекЂ што е КачЂ триумфирагоћи погледао барона, кадЂ наеданпутЂ уплашено дрекне и звучну Флауту изђ руке испусти, ерЂ еданЂ судЂ, приличне велнчине, спази онђ горе, и башЂ не вкусни садржаи истога поплави директора музике, кои е дрекао као лрацЂ. „Ви жутоклгони груби ани, научићу л васЂ, како ћете се ви поштенои женскои ругати, мислите ли ви обешеннци, да ћу н трпел^иво сносити да ми се ругате. Чекаите, садЂ ћу н све избудити и по полициго noc.iaти," загрми одозго еданЂ гласЂ. Сва четворица чули су само неку частв претнћ, ерЂ уплашени нагну бегати и текЂ после неколико стотина снажни скокова, стану задинни. „Ето ти посла са вашомЂ старомЂ господичномђ кашикаромЂ!" рече КачЂ барону. То би вамЂ н могао предсказати, али са залгоблЈ.нима неможе се говорити. Милеру, за име божие! даи ми мало воде! Морао е проклети судЂ башЂ меие погодити." „Ко? Господична кашикара? Запита зачуђено баронЂ. „Та да, стара домнуправителБка капетанова. КадЂ сте иои музику ноћну давати хтели. требало естару Господичну о томђ известити, а тако е мислила да смо ми хтели ироводити спрднго! Милеру, даи ми шштђ мало воде !" „Али ви нисте мислили, да л старомЂ змаго, Кашикари, ноћну музику даемЂ?" повиче разлгоћенЂ баронЂ. „Дабогме, то ми и садт, мислимо!" одговори музикантЂ. „О, ви несрећни тупани!" повиче баронЂ. „Анђелу подобнои господични Маргарити, капетановои ћерки, била e музика наменЉна." „Господичнои Маргаритн?" рече КачЂ. Лгобезни господинђ бароне, она неспава више у кули, него живи шштђ одђ прекгоче горе на брегу." „Хвала Богу!" викне ободрени баронЂ. „Аидмо, приателви, тамо, али се оставите коекакви гадни игри исвираите, „зоро светла," али само тихо и чисто. Вече е божествено, може бити да е, Маргарита шштђ у башти, ерђ она воле у мирису ноћу обгрлћноге. цвећа ходати. (Свршиће се). СБШОВАЦг КАО СТРИЦЂ (Продужено). П О fl в Ђ 11-и. ПређашнЂи безЂ Саеете. О б р а д ђ . (к ђ послужителЂима) Одите овамо! — (Воиновићки). СадЂ ћемо послати по нашегЂ нотара (бележнина) Добросава.